Vesna Čipčić: I dalje pronalazim svoje radosti u životu i svoja zadovoljstva || Hello Magazin!

Za TV seriju "Vruć vetar" kao da ne važi pesma sa njene odjavne špice "A sad adio, i ko zna gde, i ko zna kad". Jer, i 37 godina od prvog emitovanja ona je, kroz mnogobrojne reprize, u samom špicu gledanosti. Vesni Čipčić ova serija bila je jak vetar u leđa na početku njene sjajne glumačke karijere.

Gde leži tajna dugovečnosti ove serije?

- U kvalitetu. Bio je to jedan sjajan sklop dobrih glumaca, scenariste, reditelja. A i radilo se u dobro vreme.

Da li su vas iznenadile mnogobrojne reprize?

- Ne sećam se da je nešto toliko puta reprizirano kao ova serija. A nije ni čudo, jer je to toliko aktuelno i dan-danas. To su problemi koji muče mnoge porodice i imaju čvrstu konotaciju sa današnjim vremenom.

Postoji mišljenje da ima mnogo repriza, a malo novih serija?

- To je, pre svega, pitanje novca. Ovo danas kako se snima, šta se snima i koliko se snima je pravo čudo, s obzirom na našu ukupnu situaciju i položaj kulture u društvu.

Ako jednog dana bude novca, da li će biti pisaca?

- Školuju se silna deca i ja verujem u njihov talenat. Očekujem da će se dogoditi neke lepe serije. A i u ovom trenutku ima divnih mladih pisaca. Treba im dati šansu i pustiti ih da rade.

Vesna Šurdilović iz serije puna je života. Kako se vi danas borite za svoju radost i svoj život?
- I dalje pronalazim svoje radosti u životu i svoja zadovoljstva.

Glumačku profesiju šibaju i drugi vetrovi. Kako se izboriti za njen pravi status?

- Koliko je šira zajednica kriva što nam nije bolje, toliko smo i mi umetnici krivi.

Imate brojne uloge u pozorištu. Da li spremate nešto novo?

- U ovom trenutku na repertoaru mog Beogradskog dramskog pozorišta imam sedam naslova. A nove uloge neka, zasada, budu tajna.

Van glume bavite se i slikarstvom.
- Trenutno radim nešto što je daleko i od glume i od slikarstva. Neka to bude moja tajna, koja će jednog dana biti otkrivena.

Šta vas još zaokuplja ovih dana?

- Naravno, moja deca. Prvi put ću ići na kolokvijum režije u Novi Sad, gde je moj sin Ivan postao student. A i mojoj ćerki Anji dobro ide, jer ona kao mlada glumica već na repertoaru u Beogradskom dramskom pozorištu ima dosta uloga.