Suzana Perić: U prethodnim vezama nisam se dovoljno davala, a imala sam velika očekivanja || Hello Magazin!

U raskošnom potkrovlju u blizini beogradske Bajlonijeve pijace, dizajnerka Suzana Perić pre sedam godina odlučila je da stvori svoj dom koji joj je ujedno postao i utočište posle životnog perioda punog izazova. Na listi stvari koje je trebalo da uradi posle razvoda od bivšeg supruga bilo je i preseljenje u novi životni prostor, a posle duge potrage naišla je na izvrsno potkrovlje na Dorćolu, koje ju je podsetilo na dom u kome je kao devojka živela sa roditeljima.

Upravo je to i presudilo da izabere ovaj prostrani stan od stotinak kvadrata, u kome je sa kćerkom Tifani započela novo životno poglavlje. Ubrzo su se i njeni roditelji doselili u istu zgradu, a njen život se u međuvremenu stabilizovao, pa sada beleži uspehe na svim poljima.

- Kada sam se razvodila od bivšeg supruga, želela sam da kupim stan na gornjem Dorćolu, jer sam uvek živela u centru grada. I dok sam sa porodicom bila, prvo, u Sarajevu, a potom i u Diseldorfu, uvek sam bila u centru, pa sam želela stan u blizini Uzun Mirkove ulice, gde sam u to vreme imala atelje. Međutim, nisam pronašla odgovarajući životni prostor u tom delu grada, pa sam odlučila da pogledam stan u donjem delu Dorćola. Pre svega dopalo mi se to što se nalazio u potkrovlju, jer smo dok smo živeli u Nemačkoj imali dupleks, a moja soba se nalazila u potkrovlju. Jedino što mi se nije dopalo je što smo na četvrtom spratu, a zgrada nema lift, ali sam u to vreme mislila da ću ja uvesti lift u zgradu. Do toga nije došlo, a penjanje i spuštanje uz i niz stepenice pokazalo se odlično za moju liniju. Ono što je najlepše je da su moji roditelji kupili stan u istoj zgradi, pa mogu da se oslonim na njih u mnogim situacijama.

Koliko se vaš stan menjao otkad ste ga kupili?
- Kada smo kupili stan, mnogo toga smo promenili i renoviranje je potrajalo nekoliko meseci. Tada je Tifani imala pet godina i sve je bilo u kombinaciji roze i bele boje. Osim toga to je bio period kada je moja kćerka vozila bicikl, rolere i skejt bord po kući, tako da smo dve godine kasnije morali ponovo da renoviramo stan i poželela sam da sve u kući bude u beloj boji. Nedavno mi je i to dosadilo, pa smo uveli sive i ciklama detalje.

Da li je preseljenje u ovaj stan označilo i početak novog perioda u vašem životu?
- Naravno, pre svega razvela sam se od supruga, i Tifani i ja smo prvi put živele same. U tom periodu sam se i poslovno razdvojila od bivšeg muža, tako da je i to za mene bio novi početak. Međutim, mnogo lepih stvari mi se ovde izdešavalo, pa sam postala emotivno vezana za ovaj stan.

Koliko vam znači to što vaši roditelji žive samo dva sprata ispod vas?

- Dve godine posle doseljenja u ovu zgradu čula sam da se u našoj zgradi prodaje stan i predložila im da ga kupe. Mama i tata su tada živeli u Diseldorfu, ali su nakon kupovine stana u Beogradu počeli da budu na relaciji između ta dva grada, a tata je čak ovde otvorio svoje savetovalište. U periodu kada su se oni doselili i moja sestra Maja provodila je ovde mnogo vremena, tako da su to bili dani u kojima sam se osećala kao dok smo svi zajedno živeli u Sarajevu. Inače, često prisustvo mojih roditelja u Beogradu pre svega mi je značajno zbog Tifani. Ona ima specifičan odnos sa njima i jako im je privržena. Zahvaljujući mojoj mami i moj odnos prema Tifani postao je kvalitetniji, jer roditelj u brzini života nekada propusti neke stvari, ali mi je majka ukazivala na greške, koje sam ispravljala.

Koliko se oslanjate na savete vašeg oca koji je veoma uspešan neuropsihijatar?
- Tata mi je mnogo pomogao u svim prelomnim trenucima u životu. Prva teška situacija sa kojom sam se susrela bio je odlazak iz ratnog Sarajeva, kada smo u Nemačkoj morali da počinjemo sve iz početka. Posle toga usledila je promena fakulteta. U javnosti je malo poznato da sam ja bila na petoj godini medicine kada sam upisala dizajn. Kako je tata neuropsihijatar, a mama anesteziolog, nekako je bilo logično da i ja nastavim porodičnu tradiciju. Međutim, moja ljubav prema modi bila je tolika da mi nije bilo žao da pred kraj školovanja napustim medicinu i upišem „Akademiju za modu i dizajn“. Pomogao mi je mnogo i u periodu razvoda i naučio me kako da ostanem prijatelj sa bivšim suprugom. Takođe, imala sam još mnogo padova u životu, ali tata mi je toliko ojačao ličnost da uvek isplivam kao pobednik.

Postoje li saveti koje vam je dao otac, a kojih se uvek pridržavate?

- Ima mnogo njegovih saveta koji su mi uvek na pameti. Osnovno što me je naučio jeste da u svakoj životnoj situaciji pre svega treba da budem čovek. Zato se uvek trudim da se ni o koga ne ogrešim, a kada se zbog mog temperamenta nekada i desi ishitrena reakcija, umem da kažem “izvini”. Primetila sam da se u poslednje vreme retko kome izvinjavam jer sve manje grešim. Tata je uvek insistirao na tome da ne smem da klonem duhom i stalno mi je ponavlja: “Sutra je novi dan”. Mnogo puta mi je objašnjavao koliko adrenalina potrošim nervirajući se, a nema razloga za to jer sve to već sutradan postaje prošlost. Naučio me je i da svakog dana bar jedan sat izdvojim i uradim nešto lepo za sebe, ali i da mi se svaka negativna misao upućena nekome vraća kao bumerang, baš kao i pozitivna. Kada, recimo, pripremam novu kolekciju i kada se žalim na nedostatak novca za materijale, on ima običaj da mi kaže da odem i kupim sebi nešto lepo jer moram da dam da bi mi se vratilo. Kada mi se desi da se razočaram u ljubav, on mi kaže da će mi pravi doći u pravo vreme i da ću sigurno moći to da prepoznam kada se bude desilo. Početkom godine mi je rekao da je došlo moje vreme i da moram da ga iskoristim da bih lakše prebrodila period kada ponovo neće biti moje vreme i da bi što smirenije dočekala svoje naredno vreme. Smatra da, ukoliko se čovek istroši u periodu koji “nije njegov”, onda ne može ni da dočeka i prepozna kada dođe trenutak u kome može da prosperira.

Smatrate li da je došlo vreme za pravu ljubav?
- Mislim da jeste, a nedavno sam o tome razgovarala i sa Tifani. Obe smo zaključile da je došlo vreme kada mogu ponovo da osnujem porodicu. Poslovno sam sada veoma stabilna, a i ona je već porasla, tako da sam spremna da se posvetim partneru. U prethodnim vezama nisam se dovoljno davala, a imala sam velika očekivanja od muškaraca, i upravo zbog toga one su se raspadale.

Kako vam je uspelo da ostanete u odličnom odnosu sa bivšim suprugom?

- Svog bivšeg muža uvek sam poštovala zbog njegovih ljudskih osobina, a to se nije promenilo ni kada smo se rastali. Ljudi tokom razvoda često zaborave sve one lepe stvari koje su nekada voleli kod svojih partnera i vide samo ružne, a ja sam upravo zahvaljujući očevim savetima uspela to da izbegnem. Zato danas imamo odnos pun poštovanja, a oboje se trudimo da našoj kćerki obezbedimo što lepše detinjstvo.

Nedavno ste izjavili da smatrate da ste pogrešili što ste se razveli?

- Nisam baš tako rekla, već da ne treba žuriti sa razvodom. Sve treba pokušati da do toga ne dođe. U mom slučaju nije bilo mogućnosti da brak opstane, jer je nestala ljubav između mene i mog bivšeg supruga i u jednom trenutku postali smo samo prijatelji. To je stadijum u kome i taj brak postaje lažan, pa nema potrebe ni da traje.

Vaša kćerka već ulazi u pubertet, kakve promene primećujete kod nje?

- Pre svega, voli da bude samostalna i pokazuje mnoge crte svoje ličnosti, koje se dosta razlikuju od mojih i koje tek sada upoznajem. Uvek pažljivo saslušam svako njeno mišljenje koje se razlikuje od mog i pokušavam da je usmerim na put za koji smatram da je pravi. Mislim da sve reči koje nam izgovore roditelji ostaju u podsvesti, te tako verujem da će i njoj duboko ostati urezani saveti koje joj dajem. Ono u čemu smo nas dve različite je što ona ima mnogo više strpljenja od mene. Tifani je dete koje za svojih jedanaest godina nikada nije imalo nijedan socijalni problem. Nikada nije došla da mi kaže da se posvađala sa nekom drugaricom, niti da ogovara bilo koje dete. Ima mnogo prijatelja i veoma je društvena. Kod nje primećujem i veliki talenat za profesiju kojom se ja bavim, pa je u poslednje vreme nekada pitam i za savet, ali je trenutno u fazi kada ne želi da se bavi dizajnom.

Za koju godinu doći će vreme kada će Tifani početi da ide sa društvom u noćne izlaske, jeste li spremni za nove izazove?

- Tešim se time da poznajem dosta ljudi u Beogradu i da bi mi sigurno neko javio ukoliko dođe u neku neprijatnu situaciju, tako da je sa te strane donekle zaštićena. Međutim, prvenstveno se oslanjam na njenu ličnost i verujem da će znati da u pravom momentu uradi prave stvari. Nadam se i da će se do tada kod nas malo pomeriti tajming izlazaka, jer se nigde ne odlazi u grad posle ponoći i ne vraća ujutru kao što je to u Srbiji. Takođe, svesna sam da će biti mnogo situacija u kojima ćemo se mimoilaziti, ali to se dešava u svim odnosima između dece i roditelja, pa nećemo biti izuzetak. Moram da priznam da su moji najveći strahovi vezani za to kako će ona voziti automobil, jer znam da će mi već sa osamnaest godina tražiti da polaže vozački i da ima svoja kola.

U poslednje vreme napravili ste izvesne promene u vašem radu, o čemu je reč?
- Nekako se vratila vedrina u moj život, pa kako sam unela boje u svoj stan, tako sam ih unela i u svoj ormar, ali i u odeću koju stvaram. Polako se vraćam svojim korenima, kada je moj rad bio prepoznatljiv po haljinama jarkih i pastelnih boja. Napravila sam kolekciju koja je inspirisana haljinama sa mojih modnih početaka, pa tako svaki komad poseduje neki detalj određenih komada koje sam nekada stvorila. Naravno, sve je to prilagođeno današnjem vremenu i trendovima koji sada vladaju. Osim toga, okupila sam fenomenalan tim ljudi koji su vrlo stručni i posvećeni poslu i zajedno stvaramo odlične stvari. Osim te prve linije, imamo i takozvanu trendovsku liniju u kojoj su prisutne mnoge kežual stvari, a imamo i sportsku i biznis liniju. Ja sam u svojoj glavi stvorila lik imaginarne žene koju zovem Parižanka i za koju kreiram, što me veoma inspiriše.

Uskoro ćete predstaviti nove modele na aerodromu “Nikola Tesla”, postoji li uzbuđenje pred reviju?

- Uzbuđenje je veliko jer je to nešto što niko do sada nije uradio. Kada sam pre nekoliko godina videla reviju brenda “Chanel”, koja je održana na aerodromu, poželela sam da na sličan način predstavim svoje modele. Bila sam uporna u tome i na kraju sam dobila dozvolu. Biće to vrlo zahtevna revija sa četrdeset modela, a posle toga organizovaću i veliki parti za sve zvanice.