Nataša Miljković: Nisam baš medijska ratnica, ali sam borac za pristojnost i smisao || Hello Magazin!

Lepa voditeljka Nataša Miljković, danas puni 40. godina, a ta okrugla, i za mnoge žene zastrašujuća brojka, njoj ne predstavlja ništa više od broja koji ne umanjuje lepotu života, pa makar donela i koju boru viška.

Kao rođendanski poklon donosimo vam intervju koji je dala za naš magazin:

U eri eksplicitnih televizijskih sadržaja i rijaliti-formata u gotovo svim sferama života, voditeljka “Javnog servisa” Srbije Nataša Miljković odmerenošću i damskim stavom, kako na profesionalnom tako i na privatnom planu, uprkos svim izazovima, ne pristaje na komprimise.

Od novembra prošle godine vodi emisiju “Tako stoje stvari”, u kojoj se trudi da kao “čuvar medijske kapije” kroz nju propušta isključivo sadržaj koji smatra relevantnim za sve građane.

Zanosna i samouverena tridesetdevetogodišnjakinja zrači šarmom, kome mnogi muškarci ne mogu da odole, ali njeno srce dugo je bilo “pod ključem”, nakon što je pre dve godine okončala dugogodišnju vanbračnu zajednicu sa Srđanom Timarovim, sa kojim ima sedmogodišnjeg sina Lazara.

Nedavno, Nataša je dala novu šansu ljubavi. Njeno srce osvojio je izvesni Žarko, uspešni preduzetnik iz Beograda.

Dok pozira za modni editorijal magazina “Hello!” Nataša priznaje da od ljubavi ne vredi bežati, otkriva da je promenila stav o ulasku u brak i ističe kako se trudi da bez kajanja uživa na svoj, autentičan način.

Šta za vas predstavljaju moda i modni stil, smatrate li ih glasnogovornicima ljudskog karaktera?

- Moda je prolazna, a stil često nema veze sa modom. Stil je sve ono oko te garderobe koju stavimo na sebe. Kako se nosimo i kako se ophodimo prema drugima, ne samo prema odeći i cipelama.

Koliko vas inspirišu modne transformacije, jeste li u tome tipična žena?

- Ne preterano. Zapravo, ne pratim transformacije i ne čitam modne časopise. I nikada me nećete videti na modnim revijama. Kad malo bolje razmislim, pitam se šta ću ja u ovoj rubrici.

Kada biste radili priču o modi kroz vreme, koji period biste izdvojili kao “zlatno doba” mode?

- Sve do sedamdesetih. Do tada su žene bile ženstvene, posle su ušle u pantalone, koje obožavam, ali više mi to nije bilo to.

Emisija “Tako stoje stvari” jedan je od poslednjih bastiona odbrane novinarske profesije u današnje vreme. Doživljavate li sebe kao medijsku ratnicu i šta vas motiviše u toj borbi?

- Hvala na ovome, mnogo mi znači. Nisam baš medijska ratnica, ali sam borac za pristojnost i smisao, za pametne ljude i naše pravo da ih čujemo. Još verujem da postoje ljudi koji žele da čuju nešto pametno i oni koji će voleti samo ako im to, mudro, podmetnemo. Nismo baš svi navučeni na silikone u glavi i u telu.

Koliko je odlazak na posao drugačiji sada kada u zgradi „Radio-televizije Srbije“ više nema vaše kume i koleginice Maje Japundže-Nikolić? Kako ste doživeli njen odlazak?

- Preživele smo i ona i ja. Ona je zadovoljna, ispunjena, ja sam istinski srećna zbog nje i uživam u njenom radu. Obe smo osetile krizu prvih mesec dana, zvale smo se svako malo, nekako smo obe ostale same. I smejale smo se i tugovale. Nije to bio kraj ničega, na to gledam kao na novi početak kome je bilo vreme, ništa nas dve nismo završile.

Nije tajna da ste imali brojne dobre ponude za promenu profesionalnog angažmana. Šta vas je zadržalo?

- Ovde sam dvanaest godina i polovinu od tog vremena nisam ni pomišljala da idem. Poslednjih godina jesam, ali verujem da je to što sam ostala, na kraju, ipak dobro, ili da će ispasti dobro. Da se ne lažemo, nije ova zemlja takva da u njoj poslovne ponude pljušte na sve strane, imamo pet, šest televizija, od kojih bar dve ne bih radila ni da su jedine. Verujem da je u vreme pomame za rejtinzima, skandalima, DNK dokazima i krvnim zrncima rad na “Javnom servisu” pitanje dostojanstva. Sada sam u toj fazi.

Čime je „Radio-televizija Srbije“ zaslužila vašu lojalnost?

- Upravo time što me nikada nije primoravala da se sramotim i prljam. „Radio-televizija Srbije“ ima svoje mane, ali ova prednost, makar bila i jedina, nadilazi sve.

Imate li ambicije za profesionalne promene i kakve?

- Imam, ali dugoročno. U ovom trenutku mislim da su sve ambicije i planovi isto što i fantazije.

Kako vidite budućnost novinarstva s obzirom na okolnosti u kojima danas funkcioniše?

- Novo vreme, nove tehnologije i nove generacije donose novo novinarstvo. Samo da ovo staro, konačno, dotakne dno.

Živimo u vreme televizijskog programskog izobilja, uprkos tome mnogi se i dalje sećaju emisije “Ključ”, kojom ste ostavili lični pečat. Nedostaje li i vama taj format?

- Veoma mi nedostaje. Sve teme bih radila ponovo, ali sada sam dvanaest godina starija, mislim da bi bilo bolje i temeljnije. A problemi još veći.

Koliko je teško privatni život držati “pod ključem”?

- Meni nije. Teže bi mi bilo da živim „na izvol'te“, ovako sam naučila da me se ne tiče tuđ život, a ni drugima ne dam svoj.

Novinarskom visprenošću od sagovornika koji vam dolaze u emisiju dobijate intimne ispovesti koje ne daju drugim medijima. Da li vam je to izazov ili se to dešava spontano?

- Ako postoje stvari za koje nisam sigurna da sagovornik želi da ih otkrivamo, uvek ću ga pre razgovora pitati za dozvolu. Mislim da nije u redu atakovati na tuđu intimu, to mi je kao da gosta pred kamerama skidam golog pod pretnjom oružjem. A opet, neke životne priče se moraju čuti, jer su poučne i važne, zato uvek dobro pazim. Naravno da sam i grešila i kajala se kad preteram, ali zaista se trudim da mi se to više ne dešava.

Majka ste šestogodišnjeg dečaka. Plašite li se u kakvom svetu odrasta vaš sin?

- To je moj najveći strah.

U septembru vas očekuje polazak u prvi razred. Da li vam je proteklih sedam godina proletelo?

- Kad god mislim o vremenu koje je prošlo, kažem mu „mala moja žumančana keso“. To je bila njegova prva slika na ultrazvuku pre više od sedam godina i prvo što mi je doktor rekao o biću koje volim najviše na svetu.

Šta vidite kao najveći izazov majčinstva?

- Vaspitati moralno dete sposobno za život. Zdravo. Srećno. Ima li važnijeg posla?

Srđan Timarov, otac vašeg deteta, i vi ostali ste u odličnim odnosima, zaštitili ste se od medija i našli pravu meru za kvalitetan odnos roditelja posle ljubavi. Za one čitateljke i čitatelje kojima je to trenutni izazov, čime biste ih ohrabrili?

- Kažu da na braku, da bi bio dobar, treba raditi. Isto je i sa razvodom. Ko omane na prvom, savetovala bih mu da na drugom obavezno poradi. Nije lako, ali je važno.

Da li ste sebi lako dali novu priliku za ljubav?

- To su toliko intimne stvari, mislim da ni najboljim drugaricama nisam uspela da objasnim, a kamoli nepoznatim čitaocima. Ali, od ljubavi ne vredi bežati, niti ima smisla.

Koliko je majci deteta posle razlaza sa njegovim ocem teško da se odluči da svom emotivnom životu da novu šansu?

- Majka deteta mora sebi da pruži šansu da bi to dete imalo sve šanse ovog sveta. Svoje dete učim da je ljubav najvažnija i najveća stvar u životu, da ona nikome nije prepreka i neprijatelj.

Da li vam je žao što je Lazar jedinac?

- Danas mi je žao.

Jednom prilikom govorili ste o tome da ste dete roditelja čiji brak nije uspeo, te da zbog toga nikada sami ne biste izgovorili sudbonosno “da”. Da li ste i dalje pri tom stavu?

- Oprostila sam toj matoroj instituciji dosta toga, mislim da smo sada u boljim odnosima nego pre deset godina.

Za šta vam je u životu nedostajala hrabrost, a voleli biste da nije tako?

- Kasno je sada da se kajem.

Jeste li skloni kajanju?

- Jesam, ali neću to ni sebi da priznam, a kamoli vama.

Jednom prilikom ste glumca Branislava Trifunovića pitali šta bi rekao Bogu. Koji je vaš odgovor na to pitanje?

- „Hajmo na kafu, imam dosta toga da te pitam“.