Aleksandra Kovač: Sada mogu da kažem da u potpunosti poznajem sebe i prihvatam sve što jesam i nisam || Hello Magazin!

Kantautorka jedinstvenih vokalnih sposobnosti i muzički pedagog Aleksandra Kovač rođena je u porodici u kojoj se muzika smatrala uzvišenom umetnošću, i nimalo ne čudi što je i sama krenula tim putem. Uz životnog partnera, muzičara Romana Goršeka, gotovo pune dve decenije uživa u životnoj zajednici, deleći pasiju prema istom zanimanju, uz najiskrenije emocije, savete i kritike. Osim na privatnom planu, ovaj emotivno-muzički duet fantastično funkcioniše i u poslovnoj saradnji. U prilog tome govori i muzika za seriju "Ubice mog oca", čiji je Aleksandra autor, dok Roman potpisuje produkciju. Za kreativne ideje koje spajaju pod istim krovom šarmantna riđokosa dama kaže da se rađaju u njihovoj "Maloj fabrici muzike".

U intervjuu za magazin "Hello!" ona otkriva u kojoj je fazi njena karijera, u kakvim je odnosima sa članovima svoje porodice i kako joj je posle mnogo truda i rada na sebi konačno pošlo za rukom da sebi i drugima oprosti sve greške i uživa u životu koji živi prema sopstvenim kriterijumima.

Javnost ste poslednji put oduševili muzikom za seriju "Ubice mog oca", čiju produkciju potpisuje vaš partner. Po čemu je ovo iskustvo za vas posebno?

- Komponovati muziku za ovu seriju bilo je vrhunsko iskustvo, jer sam mogla da upotrebim sve svoje kompozitorske i aranžerske veštine, eksperimentišem sa različitim glasovima i instrumentima i ponudim nova, neočekivana muzička rešenja. Posle prvog razgovora sa Gagom Antonijevićem, samo na osnovu scenarija, pre nego što sam dobila ijedan montirani kadar, komponovala sam i snimila naslovnu špicu, i to za samo dva dana, jer sam bila pod velikim utiskom onoga što sam pročitala. Kada su Gaga i izvršni producent Uglješa Jokić čuli naslovnu špicu, rekli su mi da su upravo tako zamišljali muziku za ovu seriju, što mi je bio najveći kompliment. Roman je radio muzičku produkciju i miks celokupne muzike za seriju tako da je njegovo znanje i dvadesetogodišnje iskustvo na ovom polju pomoglo da muzika dobije svetski zvuk. Zanimljivo je da smo Roman i ja kreirali muziku za svaku epizodu posebno, obraćajući pažnju na razvoj priče i likova, što je značilo da imamo samo nekoliko dana od trenutka kada dobijemo montiranu epizodu do trenutka emitovanja. Bilo je uzbudljivo i napeto. Drago mi je što je muzika ostavila tako snažan utisak na publiku.

Kažu da privatno i poslovno ne treba mešati, međutim vi i Roman dokazujete suprotno.

- Roman i ja izuzetno poštujemo jedno drugo i svako je zadužen za određeni deo posla u našoj poslovnoj zajednici. Mi smo mala fabrika muzike. Razlikujemo se u potpunosti, Roman dolazi iz rok i andergraund sveta, a ja iz sveta popularne i primenjene muzike. To znači da imamo različite umetničke sezibilitete i da se često ne slažemo oko određenih stvari u muzici, ali imamo iste ciljeve, a to su kvalitet i vrhunski dometi u umetnosti. Roman često kaže da on uglavnom `kvari` muziku, a da je ja `ulepšavam` i da na taj način dobijamo vrhunski produkt.

U vremenu kada se na sve stavlja neka vrsta etikete, vas dvoje odlučni ste da svoju ljubavnu priču ne "etiketirate" bračnim ugovorom. Šta leži u srži odluke da ljubav negujete izvan pravnih okvira?

- Oboje smo vrlo specifični ljudi koji žive po svojim pravilima, van normi, običaja i tradicije. Gradimo život onako kako mi mislimo da treba, a kada tako živite, osećate neverovatnu slobodu, koju mnogi nemaju, ali koja zahteva veliku hrabrost i veru u ljubav.

U jednom od nedavnih intervjua izjavili ste da ste napokon naučili da volite i prihvatite sebe baš takvu kakva jeste. Šta je to što ste kod sebe teško prihvatili?

- Najvažnije je naučiti da u trenutku kada ste tužni, uplašeni, nervozni ili ljuti oslušnete sebe, razumete svoje emocije i pružite sebi utehu, ljubav i nežnost, a ne osudu i prekor. To podrazumeva ozbiljan rad na sebi, intelektualni, duhovni i mentalni. Sada mogu da kažem da u potpunosti poznajem sebe i prihvatam sve što jesam i nisam.

Da li teže opraštate sopstvene ili tuđe greške?

- Potrebna je ogromna snaga za oproštaj, jer oprostiti ne znači opravdati ili osuditi svoju ili tuđu akciju, već biti spreman da ideš dalje. Opraštanjem oslobađamo zaključanu ljutnju i ozlojeđenost, zarobljene negativne emocije i zatvaramo jedno poglavlje, pa samim tim postajemo slobodni. Kada opraštamo, to činimo zbog sebe, da bismo mogli da idemo dalje, a ne zbog osobe koja nas je povredila. Nikada nisam imala problem sa praštanjem, jer ono dolazi pravo iz srca.

Izuzetno ste bliski sa ocem Kornelijem, jednim od naših najcenjenijih i najtalentovanijih kompozitora i aranžera. Da li su vam njegov ugled i uspeh u životu bili olakšavajuća okolnost ili ste osećali taj teret na leđima?

- Mi smo uvek bili vrlo specifična porodica. Naša majka Spomenka, koja je bila scenaristkinja i tekstopisac, bila je stub porodice i glavni oslonac svim njenim članovima. Otac je oduvek bio okrenut svojoj umetnosti i muzici, što sam još kao devojčica u potpunosti razumela i odobravala, jer sam i sama počela da doživljavam muziku kao najvažniju stvar u svom životu. Gledajući njega i njegov odnos prema radu, karijeri i muzici, naučila sam da treba biti pošten i vredan i nikada ne odustajati. Ali baš zato što nikada nije bio tipičan otac, nije ni pokušavao da se bavi mojom karijerom, niti da utiče na mene na bilo koji način. Sada, kada sam zrela i ostvarena muzičarka, pričamo o muzici kao otac i ćerka koji dele isti san, uz mnogo pohvala i kritika.

Poznato je da, kako ste javno rekli, sa sestrom Kristinom odavno nemate isti pogled na život. Uspeva li vreme da zaleči te rane?

- Mnogo je štete naneto mojoj porodici zbog svega što je pisano na ovu temu. Svako odgovara za ono što napiše ili kaže, a u ovom slučaju vreme će biti sudija.

Sa mlađom sestrom Anjom imate izuzetno blizak odnos. S obzirom na to da je ona imala samo šesnaest godina kada je preminula vaša majka, izjavili ste da ste prema njoj osećali odgovornost koju majka ima prema svom detetu. Da li je i danas tako?

- Često zaboravim da mi je Anja sestra, a ne ćerka. Nas dve smo postale najbolje prijateljice jer zna da sam uvek tu za nju, šta god da se desi. Preuzela sam u potpunosti brigu o njoj kada smo ostali bez mame i znam koliko mi je Anja zahvalna na tome. Izrasla je u pametnu, svestranu i šarmantnu mladu damu, koja se bavi televizijskom i filmskom produkcijom, i bori se za sebe radom i dobrom energijom.

Izuzetno jasno i glasno iznosite svoje stavove i ističete da bi žena trebalo da bude svesna sebe, svojih kvaliteta i da se odlučno suprotstavi tabuima. Smatrate li da uloga majke u četrdesetima sme da bude tabu u vremenu u kojem živimo?

- Živimo u bolesnom društvu, koje je postalo opsednuto tabloidima, skandalima, politikom i zlom. U takvom društvu žena, kao najkrhkiji, ali i najbitniji element, najgore prolazi, a o tome govori i povećano nasilje nad ženama. Uzori mladim ženama i devojčicama u Srbiji, ukoliko želimo da ovo društvo ozdravi, moraju da postanu žene koje imaju stav i obrazovanje, koje su finansijski nezavisne i koje se bore za svoju budućnost svojim radom. A da li je žena sama ili u vezi, da li je rodila dete ili nije, isključivo je i samo njena odluka i ne određuje njenu vrednost.

Na početku smo nove godine i novih poslovnih izazova. Kakvi su vam afiniteti i očekivanja na tom polju?

- Puno sam radila na sebi i usavršavanju svog znanja kako bih bila u poziciji da mogu da radim baš ono što želim. Komponujem popularnu i primenjenu muziku, a kao magistarka nauke iz oblasti filmske muzike držim predavanja na fakultetima, kongresima i festivalima filmske muzike širom sveta. Pored toga, nalazim vremena da radim sa talentovanim mladim muzičkim talentima u mom vokalnom ateljeu `Vokalni kutak`. Jako mi je bitno da svoje znanje i muziku koristim za više ciljeve. Niz godina muzikom se borim protiv seksualnog nasilja nad decom, posebno kroz saradnju sa centrom `Incest trauma`, ali i učestvovanjem u evropskoj kampanji `Saveta Evrope` `1 u 5`, čiji sam ambasador, čiji je cilj bio borba protiv ovog ozbiljnog društvenog problema. Prošlu godinu završila sam pisanjem jednog od stručnih radova za prvi `Obrazovni paket` sa temom seksualnog nasilja nad decom u Srbiji, koje je `Incest Trauma` centar uradio u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehonološkog razvoja, kako bi se deca i mladi u Srbiji učili toj temi kroz redovan postojeći nastavni plan i program od vrtića, preko osnovne i srednje škole. Sada me čeka rad na mom novom albumu, ali i komponovanje pesama za druge pevače. Naravno, posebno se radujem nastavku saradnje sa Gagom Antonijevićem na drugoj sezoni serije `Ubice mog oca`.