Bojana Barović i Nikola Rokvić: Želimo još jedno dete što pre || Hello Magazin!

Otkako su se 2010, dok su učestvovali u rijaliti-takmičenju "Survivor", koje je snimano na Filipinima, na prvi pogled zaljubili pevač Nikola Rokvić i manekenka Bojana Barović znali su da su jedno u drugom pronašli ono što su u ljubavi tražili. Tridesetjednogodišnjem Beograđaninu i dve godine starijoj Novosađanki retko ko je predskazivao lepu budućnost s obzirom na to da je manekenka živela i radila u Americi, te je par više bio razdvojen nego zajedno. Ipak, sin Marinka Rokvića i Bojana, koja je živela na relaciji Njujork - Los Anđeles, uspeli su da dožive vrhunac veze - u maju prošle godine su se venčali, a tri meseca kasnije, u avgustu, dobili kćerku Leonu. Mesec dana posle njenog rođenja u „gradu anđela“, par se preselio u Beograd i odlučio da se više nikada ne razdvaja. Ta odluka će u potpunosti promeniti život uspešne manekenke, koja je odlučila da započne novo životno poglavlje, a i da suprugu Nikoli što pre podari još jedno dete.
Dok prvi put poziraju sa kćerkom za magazin "Hello!" Bojana i Nikola otvoreno govore sa kojim su se teškoćama suočavali od kada su postali roditelji i kako rešavaju nesuglasice.

Šta se u vašem životu promenilo rođenjem deteta?

Nikola: Svi koji imaju decu znaju koliko se život promeni iz korena u tom jednom danu, kada se beba rodi. Koliko god u trudnoći izgledalo da je život drugačiji, to, naravno, nije bilo ni nalik promeni kakva se dogodila po Leoninom rođenju. Sam početak i taj period navikavanja na bebu bio je težak iako smo neizmerno uživali u samom pogledu na nju. Prve dane smo provodili konstantno je gledajući, šta god da uradi, mada se to ni sada nije mnogo promenilo. Imali smo veliku sreću da je ona od samog starta bila veoma mirna beba. Nikada nismo proveli ni jednu jedinu noć da nismo oka sklopili. Podrazumeva se da smo se prvih mesec dana budili na nekoliko sati, ali nam je ona uvek dozvoljavala da se donekle odmorimo tokom noći.

Bojana: Rođenjem ćerke postala sam odgovornija i organizovanija, budući da sam ranije bila prilično neorganizovana i odluke su se brzo donosile. Dolaskom Leone na svet, to se prirodno regulisalo i iz velike želje da joj pružim maksimum, postala sam odgovorna, disciplinovana, ponekad i previše, zbog čega Nikola nekad ume da se žali kako više nisam opuštena kao nekad. Mene to preterano ne dotiče, moja uloga sada je da njoj obezbedim sigurnost, a posle ćemo se lako opuštati kada ona malo poraste.

Koliko dugo ste želeli da postanete roditelji?

Bojana: Godiname se kroz našu komunikaciju provlačila ideja o deci kao vrhuncu naše ljubavi i uvek smo s velikim žarom pričali o tome. Ali, zbog naše česte razdvojenosti i poslovnih obaveza nismo žurili sa tom odlukom. Oduvek sam maštala o idealu mog života na ovaj način: život u kućici negde u prirodi, dom pun dece i nas dvoje koji se bavimo samo stvarima koje volimo. Sada smo se malo primakli ostvarenju tog sna.

Da li ste želeli devojčicu ili vam je bilo svejedno? Kako vam sada deluje ideja da ste dobili sina umesto kćerke?

Nikola: Presrećan sam što imamo devojčicu. Nisam ni bio svestan koliko je predivno biti otac ženskog deteta i zaista ne bih voleo da je drugačije. Naravno, oboje želimo još dece, pa bi bilo lepo da dobijemo i sina.

Kako ste se snašli kao roditelji?

Bojana: Nikola je bio prisutan na porođaju, što mi je mnogo značilo. Bio je pribran i ponašao se kao da se već po ne znam koji put odigrava taj scenario. Nikada neću zaboraviti sliku: kada sam mu, ubrzo posle porođaja, dala Leonu u ruke, on joj je pevao pesmu koju smo joj i tokom trudnoće često pevali, a ona ga je smireno gledala. Veza koja je tada uspostavljena između njih bila je prosto neverovatna. Meni je žao kada čujem da u nekim našim porodilištima ne dozvoljavalu očevima da prisustvuju porođaju. Što se tiče našeg dolaska kući, tu smo se verovatno oboje pogubili, i mislim da je i Nikola bio u nekom blagom šoku od nespavanja i svega što se dogodilo, pa baš nije bio svoj tih prvih nekoliko dana.

Nikola: Naravno, to se brzo vratilo na svoje, i sada, posle pet meseci, oboje imamo osećaj kao da je ona oduvek sa nama.

Ko je zadužen za menjanje pelena i kupanje, da li ste ravnopravno podelili obaveze?

Nikola: Zajedno je kupamo, dok Bojana uglavnom menja pelene jer je mnogo brža u tome. Naravno, to je i moj posao kada ostanemo nas dvoje sami, kada je ja čuvam.

Poznato je da imate skladan odnos, pun ljubavi i razumevanja. Ima li nesuglasica među vama od rođenja deteta i ko prvi popušta u tim trenucima?

Bojana: Istina je da imamo odličan odnos i sve rešavamo razgovorom, ali to, naravno, ne znači da nemamo svoje muke i probleme koji sa dolaskom bebe mogu da budu pojačani. Uglavnom popusti onaj koji shvati da je preterao. Sve rešavamo razgovorom. Dolazak bebe je veoma delikatna stvar koja na razne načine može da utiče na vezu. S jedne strane je učvrsti, a s druge je stavi na test. Ljudi se u tim situacijama menjaju, kao što sam se ja promenila od velike želje da budem dobra majka. U nekim trenucima postala sam napetija i možda zabrinutija za neke životne situacije nego ranije, dok Nikola nije doživeo tu promenu na taj način. Zato ume da dođe do rasprave zbog razilaženja mišljenja, ali, na svu sreću, mi nismo mirni dok ne rešimo sve nesuglasice. Ništa ne guramo pod tepih, samim tim su to sve svakodnevne sitne muke koje dođu i prođu i koje se ne mogu meriti sa srećom koju osećamo dok uživamo uz bebu.

Nikola: Nije lako biti roditelj prvi put, ali mislim da smo najteži period privikavanja i učenja prošli i da sada nastupa lakši period. Dok ne odraste, a tada, naravno, kreću neki drugi problemi, ali sve su to slatke muke. Sa sledećim detetom ćemo sigurno oboje biti mnogo opušteniji.

Bojana Barović: Samo je u Srbiji dojenje u javnosti odvratno!

Bojana, javno ste podržali dojenje na javnom mestu.

Bojana: Meni je to oduvek bila sasvim normalna i prirodna stvar. Ja sam sisala dve godine i sigurna sam da velikim delom tome mogu da zahvalim za dobar imunitet. Nisam imala predstavu da postoje ljudi kojima je dojenje u javnosti tabu tema i koji se ne slažu sa tim. U meni je to probudilo revolt i želju da se borim protiv toga i propagiram dojenje u javnosti. Ne mislim da treba namenski da idemo u javnost i dojimo, to je ipak negde intimni čin i ja volim najviše da dojim u udobnosti svoga doma, ali kako to nekad nije moguće, ne želim da se ikada osećam loše zato što hranim svoje malo dete u javnosti. Ako mi ikad iko prigovori za to, neće se sjajno provesti. Planiram da je dojim do godinu dana, ali to sve zavisi i od nje i od toga kako ću se ja osećati.

Koliko vam pomažu bake i deke? Da li ste kod Nikolinih roditelja ili ste odabrali da budete samostalni?

Bojana: Živimo sami i osim pomoći u spremanju kuće nemamo neku drugu vrstu pomoći. Naravno, babe i dede su tu uvek da je pričuvaju, ali pošto je Leona još mala za neka duža razdvajanja, trenutno smo nas dvoje zaduženi za sve, a tako smo i želeli da bude.

Nikola: Prvih mesec dana do našeg povratka u Srbiju, Bojanina majka Mirjana je bila sa nama u Los Anđelesu, što nam je mnogo pomoglo, pogotovo imajući u vidu da u Americi ne praktikuju kućne posete patronažnih sestara posle porođaja, već su roditelji ostavljeni da se nekako sami snalaze.

Jeste li se u nekom trenutku osetili nemoćni u roditeljstvu ili smatrate da ste kao rođeni za tu ulogu?

Nikola: Siguran sam da mi kao i drugi pravimo određene greške i da ćemo ih sigurno i praviti u životu, ali moram da priznam da imam osećaj kao da ceo život imam dete i sve mi je nekako došlo prirodno i lagano, bez mnogo straha. Mi smo vrlo brzo nju počeli svuda da vodimo sa sobom, sam put iz Los Anđelesa do Beograda bio je dug, tako da smo brzo razbili strah i stres od kretanja sa njom. Nekad stvarno imam osećaj da smo već dugo porodica.

Nikola, vaš brat Marko nedavno nam je otkrio da on i njegova supruga Sara uveliko planiraju drugo dete i da vi isto to želite. Kada planirate još jednu prinovu?

Nikola: Ja bih voleo što pre, ali, naravno, Bojani je potrebno da joj se organizam odmori posle trudnoće. Nadamo se da ćemo sledeće godine Leoni podariti brata ili sestru, ali, na kraju, ne odlučujemo mi o tome, već kako nam je Bog namenio.

Bojana, da li to znači da je gotovo sa vašom manekenskom karijerom i da li vam je žao?

Bojana: Za sada je gotovo. Iako sam mislila da će mi biti žao, Leona je uspela da zaseni sve moje moguće neostvarene ambicije i nijednog trenutka nisam zažalila, naprotiv, uživam gde sam i sa kim sam. Najzad, više se ne razdvajam od Nikole.

Na koga od vas dvoje Leona više podseća?

Bojana: Svi kažu da više liči na mene, mada, da budem iskrena, ne bih volela da ona bude ničija verna kopija, već da bude svoja i po liku i po karakteru. Inače, ona je jako mirna, dobra i vesela beba. Ujutru nas umesto plačem budi osmehom, što je neprocenjivo i samim tim nam i olakšava rano ustajanje.

Budući da imate otvoren pogled na svet, negujete pravoslavne običaje, a pronašli ste se i u istočnjačkoj filozofiji. Kako ćete usmeravati kćerku?

Nikola: Svi smo mi na životnom putu na kojem, uz materijalno i telesno, paralelno putujemo i duhom. Kao što je običaj kod nas i našeg naroda, većinu ljudi privuče nešto što je tuđe i drugačije, a da ne zagrebu po svome. Tako je bilo i sa nama. Jednostavno smo istraživali spiritualnost i vežbe Dalekog istoka a naše nasleđe i duhovnost praktikovali smo samo u okvirima običaja i obeležavanja velikih i svetih praznika. Jednostavno, prvim postom i proučavanjem naše religije došao sam do velikog saznanja da je sve prethodno bila jedna iskra u odnosu na ono što mi imamo. Sada iz ovog ugla gledanja, mogu sa sigurnošću da kažem da je vrlo bitno vaspitavati dete u duhu naše vere, jer pravoslavlje i hrišćanstvo su ljubav, ljubav koju prihvatamo i delimo među ljudima. Naša vera nisu pojedini loši sveštenici, Hristova crkva je čista. Učićemo je da poštuje i voli druge kao i svoje, da prema svim ljudima, bilo kojoj veri ili naciji da pripadaju, pristupi s ljubavlju.

U porodici Rokvić dve su bebe, dečak i devojčica. Kako su vaši roditelji doživeli ulogu bake i deke?

Nikola: Moja majka kaže da ima jedno omiljeno muško i omiljeno žensko dete na svetu. To su Despot i Leona. Mislim da smo njihovim rođenjem mi otišli u drugi plan i da njih babe i dede najviše vole. Despot miluje sestru i nežan je prema njoj.

Mama, tata i beba: Recept za sreću Bojane Barović (foto)

Budući da je Despot prvenac u porodici i da je vaš miljenik, koliko bi vas obradovalo da i vi dobijete sina?

Nikola: Kada pogledam šta se sve dešava u ovom našem svetu, pomolim se Bogu, neka je dete živo i zdravo, sve drugo je manje bitno. Tako da ću biti presrećan bilo da je muškog ili ženskog pola.

Bojana, vaša porodica je u kratkom vremenskom periodu postala bogatija za tri člana jer su vaši rođeni brat i sestra takođe dobili prinovu. Kakav je osećaj vašim roditeljima to donelo?

Bojana: Leona je najstarija od njih tri, rođena je čitavih mesec-dva ranije. Kod nas u kući desila se ogromna promena, ona koju su naši roditelji željno godinama iščekivali. Kada se skupe sve tri bebe u istom danu, desi se jedna neverovatna i divna scena kakvu ne bismo ostvarili da smo je planirali.

Koliko često putujete u rodni Novi Sad i da li ponekad mislite da je vaša familija malo uskraćena za Leonino odrastanje pošto vi živite u Beogradu?

Bojana: Niz godina provela sam odvojena od porodice, pa iako sam se trudila da često dolazim i da ih posećujem, nezibežno je da sam propustila mnoge lepe i važne događaje. Povratak u Srbiju mi je velikim delom bio olakšan baš zbog njih, pogotovo sada kada su i moji brat i sestra dobili decu. Sigurna sam da bi mi bilo izuzetno teško da ne viđam njihovu decu i da sam odvojena od njih. Imajući sve ovo u vidu, relacija Beograd - Novi Sad ne predstavlja nam neku poteškoću. Iako ne mogu baš da trknem do njih na kafu, ja to kompenzujem tako što se spakujem sa Leonom pa često odemo na nekoliko dana i onda se svi lepo družimo.

Kakvi su vam planovi za budućnost, razmišljate li o povratku u Ameriku?

Bojana: Narednih godinu dana sigurno ćemo provesti u Srbiji, ali ne planiramo da budemo vezani i stacionirani na jednom mestu. Čim ona malo poraste, planiramo da je vodimo na razna putovanja sa nama.

Venčali ste se u crkvi, planirate li građansko venčanje i svadbeno slavlje. Imate li neke konkretne planove i ko će biti zadužen za organizaciju?

Bojana: Mislim da ću sama organizovati svadbu, možda ću unajmiti nekog organizatora, ali uglavnom ću ja voditi računa o svemu jer želim da to izgleda onako kako sam zamislila. Nije mi bitno da to bude nešto ekstravagantno, već originalno i za pamćenje. Planiramo ovog leta, ne za Leonin rođendan, već neki drugi datum za koji se još nismo odlučili.