Ana Sević i Darko Lazić čuvaju svoj brak: Kao sav normalan svet i mi umemo da se posvađamo || Hello Magazin!

Ana Sević i Darko Lazić, dvadesetpetogodišnji pevač i šest godina starija pevačica i voditeljka emisije “Neki novi klinci”, je skladan bračni par koji je preživeo pravu medijsku hajku zbog glasina o njihovom navodnom razvodu. Ipak, oni su i dalje čvrsto posvećeni jedno drugome, čuvaju svoj brak i posvećuju svaki slobodan trenutak svojoj ćerkici Loreni.

Po čemu je 2016. godina bila značajna za vas?

Ana: Donela nam je mnogo lepih, ali i manje lepih stvari. Bila je godina u kojoj su mnoge stvari postavljene tamo gde treba da budu, mnogi događaji su doprineli da shvatimo ko su nam prijatelji i ko nam želi dobro.

Darko: U šali volim da kažem da sam u 2016. naučio da treba više da slušam moju ženu. Ali, zaista je tako.

Kada je reč o medijskim napisima o vama, prošle godine bilo je mnogo onih o vašem razvodu i navodnoj preljubi, kako reagujete kada pročitate takve tekstove?
Darko: Nisu nas štedeli, ali trudimo se da im ne pridajemo značaj. Jako je ružno i tužno videti svoje ime u takvom kontekstu, ali vodimo se time da prvo pogledamo ko piše, pa tek onda šta piše. Najtužnije je to što u moru ružnih vesti i lošeg globalnog stanja u međuljudskim odnosima pojedinci pokušavaju da i od lepog naprave ružno.

Darko, u medijima se čak i vaša majka nedavno oglasila, koliko članovi vaše porodice trpe pritisak i pogađaju li ih objavljene neistine više nego vas?

Darko: Pre bih rekao da se samo javila na telefon ne znajući ko zove, a iz kurtoazije ispoštovala je postavljeno pitanje i odgovorila na njega. Naše porodice nisu iz javnog života i ne žele da se povlače po novinama, kao ni da bilo šta komentarišu. Oni su roditelji poznate dece i pritisak na njih je ogroman, posebno zbog toga što ne znaju kako medijska mašinerija funkcioniše i da su zarad boljeg tiraža spremni na sve. Odavno su naučili da ne obraćaju pažnju na sve što se napiše, ali sigurno da ih sve pogodi, posebno što znaju da tu nema istine.

Mogu li takve priče da stvore sukob među vama?

Ana: Na sreću, oboje smo iz istog posla tako da odavno znamo kako nastaju tračevi. Ipak, i dan-danas ostanemo bez teksta kada vidimo koliko pojedinci imaju razvijenu maštu.

Šta se u vašem životu promenilo otkako ste započeli bračni život i dobili dete?
Ana: Sve. Naša veza je od prvog dana bila ozbiljna jer smo se prethodno dobro poznavali, ali rođenje deteta donosi ogromnu životnu promenu. Samim tim što znaš da više nisi sam i da si odgovoran za to malo biće ceo život dobija drugačiju i ozbiljniju notu, ali i nove najlepše boje.

Da li je sve u vašem životu sada podređeno Loreni?

Ana: Ona će zauvek biti naš prioritet. Sve što se dešava i što radimo je zbog nje. Njen osmeh govori da smo shvatili formulu i da nam ide odruke.

Darko: Lorena je centar svega i najbitnije je da ona bude srećna.

Imate li običaj da izlazite ili radije slobodno vreme provodite kod kuće?
Ana: Moj tempo je vrlo naporan i jedva čekam da dođem kući, gde pronalazim mir tako da su izlasci retki i uglavnom sa bitnim povodom.

Darko: Posao kojim se bavim zahteva da noćni život bude sastavni deo moje svakodnevice. Trudim se da to svedem na minimum i da se više posvetim odmoru i smirenijem i normalnijem životu. Kada je reč o privatnim izlascima, Ana i ja uglavnom idemo zajedno i tada nam je najlepše. O meni se u poslednje vreme često mogu pročitati naslovi kao: "Darko Lazić uslikan u noćnom klubu ili kafani", što mi je jako smešno jer je to isto kao da su napisali: "Advokat uslikan u sudnici ili šofer u kamionu".

Ana, da li vam prija što ste u poslednje vreme više posvećeni voditeljskom poslu nego pevanju i da li je to zanimanje praktičnije za mladu majku?

Ana: Scena je scena i meni je bitno da sam na njoj koju god "ulogu" da igram. Pevačka karijera zahteva mnogo truda i vremena i to je vrlo naporan i težak posao, tako da je zbog toga sada malo u zapećku, ali uskoro ću mu se više posvetiti. Nikada nigde nisam žurila, jer verujem da se sve dešava u pravo vreme.

Kakve su vam ambicije u karijeri?

Ana: Polako se vraćam u “muzički kolosek”. Singl "Lambordžini" najavljuje moj povratak, a na proleće će biti još novih pesama.

Darko: Uvek postavljam sebi visoke ciljeve i hvala Bogu do sada sam ih sve ostvario. Čak mnogo brže nego što sam želeo. U Novoj godini mojoj publici ću pokloniti novi album. Dužan sam im to, jer sam se malo ulenjio po pitanju izdavaštva, ali me pune diskoteke na mojim nastupima ispunjavaju elanom da na novim pesama radim temeljnije nego ikada do sada. Samo neka sve ide kao i do sada i ja ću biti srećan.

Da li važne odluke u vezi sa karijerom donosite zajednički ili svako za sebe?
Ana: O svemu razgovaramo i konsultujemo se, ali odluke na kraju donesemo sami. Bolje da se kajemo što smo sami pogrešili nego da krivimo jedno drugo.
Darko: Mi smo muzički dva potpuno različita sveta i svako zna šta je najbolje za njega.

Voli li Lorena vaše pesme?

Ana: Lorena obožava muziku i ceo dan je raspevan. Kada sam donela demo-snimak pesme "Lambordžini" i kada sam videla njenu reakciju kada ju je čula, odmah sam znala da je to prava stvar. Svaki put kad je čuje nastaje žurka.

Planirate li uskoro proširenje porodice?

Ana: Kao što smo već rekli, ništa ne planiramo. Važno je da smo živi i zdravi, nigde ne žurimo.

Ko vam najviše pomaže oko Lorene?

Darko: Anina mama i baka najveća su nam pomoć. Takođe, i moji nam pomažu, a Lorena obožava da provodi vreme na selu.

Da li je ona tatina mezimica?

Ana: Ona je svačija mezimica, umiljata je i prava maza, a za tatu uvek ima drugačiji osmeh nego za ostale.

Ko je od vas dvoje stroži roditelj?

Ana: Mislim da sam ja stroža i zahtevam nešto veću disciplinu. Volim da pravila postoje i da se poštuju, jer sam i ja tako odrastala. Mi smo ono što nosimo iz kuće, i to je najbitniji pečat svake ličnosti.

Darko: Ja sam popustljiviji kao verovatno svaki otac ženskog deteta. Ona je opasna i već zna da me okreće oko malog prsta, ali je u suštini dobro dete. Dovoljno je da joj jednom objasnimo zašto nešto ne sme da bi to usvojila.

Jeste li vas dvoje po prirodi romantični i na koji način se trudite da vam brak ne preraste u rutinu?

Darko: Mi živimo takav život da ne postoji šansa da bilo šta postane rutina i kada bismo to hteli. Ana je u meni probudila romantičnu stranu i srećan sam zbog toga. Uživamo u malim stvarima, kao što su sitna iznenađenja ili putovanja.

Kada ste poslednji put uradili nešto lepo jedno za drugo?
Darko: Ana me je poslednji put oduševila novogodišnjom dekoracijom našeg doma. Čitave noći kitila je jelku i ukrašavala stan ne bi li me dočekalo iznenađenje kada se probudim. Zna koliko volim prazničnu atmosferu u domu i zbog toga mi je to najlepše iznenađenje. Živimo brzo i turbulentno tako da su i neke stvari koje su nekome možda uobičajene - nama posebne.
Ana: Darko zna koliko volim da putujem i da mi je jedan od omiljenih gradova Rim, u koji se uvek rado vraćam, pa je nedavno organizovao put iznenađenja. Ja sam na putovanju preuzela ulogu njegovog turističkog vodiča i uspela sam da se i on zaljubi u taj prelepi grad.

Zbog čega se najčešće svađate i ko prvi popusti u takvim situacijama?

Ana: Kao sav normalan svet i mi umemo da se posvađamo. Naše rasprave bih pre nazvala razmimoilaženjem mišljenja, i to obično oko sitnica. Oboje smo temperamentni, brzo planemo, ali se brzo i ugasimo, i sve bude kao da se ništa nije ni desilo.

Darko, spadate u najzaposlenije pevače na našoj javnoj sceni, trpi li zbog toga nekada vaša porodica?

Darko: Sigurno da trpi i mnogo toga sam propustio u Loreninom odrastanju. Leti smo uglavnom razdvojeni, jer one idu na more, a ja mogu da im se pridružim na dan ili dva. Naš posao je u isto vreme lep i naporan. Kada si najmanje raspoložen, moraš da imaš osmeh na licu. Recimo, kada mi je otac imao moždani udar, posle nekoliko dana morao sam da se vratim nastupima. Kažem morao, jer sam želeo da ispoštujem nečiju želju da im baš ja uveličam najvažnija životna slavlja. S druge strane, radim ono što volim i sve dok je tako, ja sam srećan.

Porodica vam je najbitnija, koliko ste spremni da se žrtvujete za dobar brak?

Ana: Porodica je uvek na prvom mestu. Sve u životu zahteva trud, a brak posmatramo kao kulu koju zajednički gradimo. Oboje slažemo ciglu po ciglu i dok je tako - dobro je. Onog trenutka kada bi samo jedno od nas dvoje preuzelo ulogu žrtve, odnosno prestao da bude neimar, od te kule ne bi bilo ništa.