Tamara i Simon de Karić: Rođenje ćerke je nešto najlepše što je moglo da nam se desi || Hello Magazin!

Otkako su pre devet meseci postali roditelji kćerke Simone, supružnici Tamara i Simon de Karić započeli su novo životno poglavlje obojeno najlepšim emocijama. Lepa manekenka i uspešni biznismen i filmski producent uživaju u svakom novom danu sa svojom devojčicom, za koju tvrde da je mirna i vesela beba. Poput pravog džentlmena Simon zajedno sa Tamarom brine o Simoni, trudeći se da bude veliki oslonac supruzi. Bračni par ističe da ih je rođenje deteta još više zbližilo, a srećni što su prvi put utroje dočekali Novu godinu.

Šta se u vašem životu promenilo od kada ste postali roditelji?

Tamara: Prioriteti su drugačiji, a samim tim sam se i ja promenila. Ona je mom životu dala posebnu boju, pa se često pitam kako sam mogla da živim bez nje.

Simon: Rođenje kćerke je nešto najlepše što je moglo da nam se desi.

Kakva iskustva nosite kada je reč o trudnoći i porođaju?

Tamara: Imala sam tešku trudnoću tokom koje sam morala da ležim i da primam terapiju, ali prošla bih i kroz duplo veće muke za moju Simonu. Porodila sam se carskim rezom, tako da je potrebno vreme da se oporavim od svega. Nedavno je moja izjava da sada želim da se posvetim kćerki i poslu, te da je rano za drugo dete, u medijima protumačena kao da sam rekla da ne želim još dece. To nije istina, i Simona će sigurno imati braću i sestre.

Simon: Da je Tamara odlučila da ne želi više da rađa, ja bih se složio sa tim. Meni je ona na prvom mestu, a potom deca. Mislim da bi trebalo više misliti na žene jer one nisu samo mašine za rađanje. Imati veliku porodicu je prelepo, ali nije dovoljno samo stvoriti dete već je potrebno da razmišljamo i o tome da li možemo da mu pružimo pažnju i lepe uslove za život.

Koliko vam je Simon pomogao u prvim danima posle porođaja?

Tamara: Simonova pomoć bila je presudna u tim trenucima. On čak nije ni slavio rođenje naše kćerke,već je sve vreme bio sa mnom u bolnici, gde je spavao u krevetu pored mog. Bio je i na porođaju i svedočio svemu kroz šta sam prošla. Uz mene je za sve što mi treba i smatram da boljeg supruga i oca nisam mogla ni da zamislim.

Simon: Za mene su mnoge stvari kroz koje je ona prošla bile šokantne. Tamara je sve junački izdržala i jako sam ponosan na nju.

Da li posle tog iskustva još više poštujete žene?

Simon: Uvek sam osećao divljenje prema ženama, a naročito prema mojoj supruzi. Možda bi muškarci koji imaju drugačije poglede trebalo da budu uz ženu na porođaju, pa bi se sigurno promenili. Meni su mnogi zamerili što nisam proslavio rođenje kćerke, ali nisam mogao da ostavim ženu sa detetom u bolnici, a da ja sa svojom i njenom familijom i prijateljima budem u kafani. Jednostavno, to nisam ja.

Imate netipične stavove za muškarca sa Balkana, da li je razlog taj što ste dugo živeli u inostranstvu?

Simon: Verovatno da je tako. Otišao sam iz Srbije sa deset godina i proveo sam u inostranstvu tri decenije, tako da imam malo drugačije poglede.

Da li se vaš odnos promenio sa rođenjem deteta?

Simon: Malo nam je oduzela naše zajedničke trenutke, jer je sada sve podređeno njoj. Ali idemo ka tome da se sve više posvećujemo i sebi. Kada odemo na neko kratko putovanje, uglavnom imamo osećaj krivice i sve se svodi na to da pričamo o njoj, zovemo telefonom da vidimo kako je ili pratimo kamere u našem domu ne bismo li videli šta ona radi u tom trenutku.

Tamara: Koliko god sada imamo manje vremena za nas dvoje, nekako smo sa rođenjem deteta postali prava porodice. Simon nije više samo moj partner već smo postali jedno.

Kako ste se snašli u poslovima oko bebe?

Tamara: Imali smo divne babice koje su nas svemu naučile, pa se sada odlično snalazimo. Simona ima dadilju, ali Simon i ja volimo da sve što možemo obavljamo sami.

Simon sve radi čak bolje od mene, pošto je perfekcionista.

Simon: Pošto se ja ranije budim, moja obaveza je da ujutru budem sa njom, a kasnije je preuzima mama. Ma koliko izgledalo da ja fizički radim više, Tamarin doprinos je nemerljivo veći.

Tate i kćerke imaju poseban odnos, da li se kod Simone već sada primećuje ta privrženost?

Tamara: Njeno oduševljenje tatom primećivalo se još kada je imala dva ili tri meseca. Kada ga ugleda, lice joj se ozari, i u šali kažem da ću definitivno morati da rodim sina, pošto je kćerka tatina.

Simon: Tamara i ja imamo drugačiji odnos sa Simonom. Ona je nežna i stalno je mazi i priča joj, dok sam ja zadužen za akciju. Zato se verovatno ozari kada me vidi, jer čeka da zajedno počnemo da `ludujemo`.

Čija je bila ideja da dobije ime po ocu?

Tamara: Moja, jer je ona Simonova dugo čekana mezimica i naslednica. Kada je gledam, ne mogu ni da zamislim da se zove drugačije.

Simon: Mislio sam da će se možda zvati drugačije, ali ni ja ne mogu sada da je zamislim sa drugim imenom. Međutim, iako je ime dobila po meni, likom je ista mama.

Za vrlo kratko vreme uspeli ste da povratite devojačku liniju, u čemu je tajna?

Tamara: U trudnoći sam se zdravo hranila i nisam se mnogo ugojila, a posle porođaja nisam se opterećivala viškom kilograma i sami su `otišli`. S obzirom na to da se od šesnaeste godine bavim manekenstvom, naučila sam da jedem male porcije hrane, a osim toga vrlo malo konzumiram hleb, dok slatkiše ne jedem.

Nedavno se navršila godina od vašeg venčanja, kako ste proveli taj dan?

Tamara: Dan smo proveli sa kćerkom, a posle toga smo otišli u restoran, pa na modnu reviju, dok je veče bilo rezervisano za izlazak sa prijateljima.

Simon: Nije to bila specijalna proslava kakvu moja žena zaslužuje, tako da sam joj rekao da zabeleži u tefter da joj dugujem posebno iznenađenje.

Vaša kćerka na proleće puni godinu dana, jeste li već počeli da se pripremate za proslavu?

Simon: Polako pravimo planove. Najverovatnije ćemo tada organizovati i krštenje, a kako nismo slavili njeno rođenje, ovog puta moraćemo da napravimo veliku feštu sa mnogo gostiju.

Mnogo vremena proveli ste u inostranstvu, prija li vam što ste ponovo u Srbiji?

Simon: Prija mi što sam opet sa roditeljima i familijom, mada moram da priznam da smo se češće i čuli i viđali dok sam bio u inostranstvu. Ovde nam je lep život, a sigurno je da može da bude i bolji. Ne planiramo da napuštamo Srbiju, ali ćemo svakako odlaziti i u inostranstvo kako bismo se usavršavali i napredovali.

Tamara: Za sada je izvesno da ćemo sledeće godine provesti neko vreme u Majamiju sa Simonom, a možda odlučimo i da tamo napravimo venčanje na plaži, na kome ćemo biti samo nas dvoje. Naša svadba bila je sa mnogo gostiju, tako da bismo želeli jedno relaksirano, romantično venčanje na plaži.

Kakvi su vam poslovni planovi?

Tamara: Ja svakako ostajem u svetu mode. Radiću kao model dokle god budem lepo izgledala i dok bude bilo onih koji žele da me angažuju, ali takođe želim da još više unapredim svoj onlajn magazin LuxToGo, za koji i sama pišem, a imam i gostujuće novinare iz inostranstva. Želela bih da magazin dobije i svoje štampano izdanje i sigurna sam da ću to uskoro ostvariti. Osim toga, pripremila sam modnu kolekciju LuxToGo, koja će već u januaru početi da se prodaje preko onlajn šopa.

Simon: Ja se bavim porodičnim biznisom, a film je moja velika ljubav. Do sada sam producirao četiri filma i sigurno neću odustati od te profesije, ali je potrebno da se sklopi mnogo toga da bi taj posao bio uspešan.