Nikola Rađen: Kad se stvari slegnu, biću spreman za novu vezu

Moskva je očaravajuća i gotovo da nema kutka koji u toj metropoli nije fascinirao Nikolu Rađena u poslednje dve godine koliko već tamo živi. Ipak, ugovor sa “Dinamom” uskoro ističe, pa proslavljeni vaterpolista polako pravi planove za budućnost i razmišlja o svemu što ga čeka po povratku u Beograd. Na prvom mestu je porodica, o kojoj brine zajedno sa bivšom suprugom Anom Kokić, iako više nisu pod istim krovom. Pred Božić su odlučili da na svoj brak stave tačku, a tri meseca kasnije nekadašnji reprezentativac prvi put za “Hello!” govori o odnosu sa Anom, teškom periodu kroz koji su prošli, kao i o ćerkama Nini i Tei, koje su mu glavna motivacija i inspiracija u svemu što radi.

Poslednji put kada ste boravili u Srbiji, oko Nove godine, napravili ste ozbiljnu prekretnicu u životu - razveli ste se.

- Nije bilo ni lako ni prijatno, ali dogodilo se. Najvažnije je da smo se i Ana i ja poneli dostojanstveno. Kada smo rešili da se razvedemo, seli smo i porazgovarali kao dvoje zrelih i odraslih ljudi. Razišli smo se sporazumno, što znači da ćemo zajedno odlučivati o svemu što je vezano za decu i da nijedno od nas neće imati bilo kakvih ograničenja u njihovom odgajanju. Dogovorili smo se šta i kako dalje i kada je reč o razvodu, ali i o komunikaciji sa medijima, sa kojima oboje sarađujemo. Ne samo zbog posla već i zbog dece. Sastavili smo saopštenje koje sam sa svog mejla poslao medijima, naravno, uključivši Anu.

Istog dana otputovali ste za Moskvu. Gde vas je zatekao prvi telefonski poziv?

- Sleteo sam u jedan posle ponoći. Pošao sam da preuzmem prtljag, a onda je telefon odjednom počeo da “ludi”.

U kakvom ste danas odnosu sa bivšom suprugom?

Nastavak pročitajte na sledećoj strani....

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nikola Radjen (@nikola_radjen) on Jul 8, 2017 at 12:04am PDT

- Još se nismo sudski razveli, proces traje, ali u narednom periodu će se i to desiti. Najvažnije je da smo ostali u korektnim odnosima, i zbog činjenice da smo toliko godina bili u braku i, naravno, zbog Nine i Tee. Sve radimo za njihovo bolje sutra, koje nam je oboma najvažnije.

Jeste li se svi zajedno našli na okupu otkako ste se Ana i vi razišli?

- Jesmo, nedavno smo se videli. Susret nije bio prijatan, ni za Anu ni za mene, što je i normalno, ali smo odlučni da za decu budemo tu u svakoj situaciji. I da one toga budu svesne, iako više ne živimo zajedno. Mislim da je najvažnije, kada već dođe do razvoda, da deca ne izgube nijednog roditelja, da ne izgube bazu i osećaj da su oni i dalje njihovi mama i tata, i da će zauvek to biti.

Postavljaju li vam ćerke neugodna pitanja?

- Nije bilo pitanja, ali je bilo “situacija”. Kada sam se vratio u Rusiju i pozvao ih, Tea je mahinalno dodala telefon Ani i rekla: “Evo ti tata”.

Mnoge je začudilo što se Ana posle razvoda sa decom vratila u kuću svoje majke.

- Otišla je na Banovo brdo jer Nina i Tea tamo idu u školu, i zbog posla, lakše joj je da bude bliže majci i sestri koje joj pomažu dok ja nisam tu. Nije otišla jer je morala, ni od koga nije bežala i nešto slično. Stan na Voždovcu koji smo kupili dok smo bili u braku se izdaje.

Ana je posle razvoda utehu pronašla u kućnom ljubimcu, a vi?

- Nemam vremena za kućnog ljubimca. Okrenuo sam se poslu.

Zabavljaju li vas glasine da je za sve kriva fatalna Ruskinja koja vas je zavela?

- Iz novina sam saznao da je to razlog našeg razvoda. Već sam rekao - apsolutna neistina. Fatalna se još nije pojavila.

Jeste li spremni da se ponovo zaljubite?

- Nemam nikog pored sebe. Niti sam spreman za novu priču, niti o tome razmišljam. Potrebno je da prođe vreme, da se stvari slegnu. Tek tada ćemo biti spremni za nekog novog. Govorim, naravno, u svoje ime.

Udvaraju li vam se devojke od kada ste ponovo slobodni?

- Mislim da je to normalno. Ipak, u ovom trenutku fokusiran sam na neke druge stvari, pre svega na posao. Ne znam kada će mi se desiti nova ljubav niti takve stvari mogu da se planiraju. Sačekajmo prvo da se Anina i moja priča završi. Svi smo mi satkani od emocija, u nekom trenutku će se neko nov sigurno pojaviti, što je prirodno i normalno, ali o tom potom.

Koliko su vam profesionalni porazi pomogli da prihvatite poraze u privatnom životu?

- U karijeri nisam doživeo mnogo poraza, ali oni koji su se desili bili su prilično teški. S vremenom sam naučio kako se prevazilaze, kako što pre ustati, oporaviti se i krenuti u nove pobede. Posle poraza u bazenu, ekipa koja se prva oporavi pobeđuje u sledećem duelu. Tako je i u životu.

Pričajte nam o vašem životu u Moskvi.

- Moskva je neverovatno iskustvo, kao i uslovi pod kojima sam potpisao ugovor sa “Dinamom”, slobodno mogu da kažem najbolji u mojoj karijeri.

Čime ste najviše fascinirani?

- Sama Moskva je fascinanta. Na svakom koraku jasno vam je kolika je to sila od zemlje. Sve je besprekorno organizovano, čisto, a govorimo o gradu sa 25 miliona stanovnika. Vremenski uslovi jesu specifični, prilično je hladno, sunca je malo, ali brzo se navikneš. Topla jakna, duboka obuća i sve je okej. Ne znam da li je grad lepši u proleće, kad sve procveta, ili zimi, kada ga prekrije sneg. Za ove dve godine, koliko sam tamo, useo sam da vidim tek 40 posto Moskve, toliko je velika. Ali, nema sumnje da ću joj se vraćati i kada odem.

Odlazite u junu, kada vam ističe ugovor sa “Dinamom”. Šta ćete dalje?

- Pre četiri meseca u Pančevu je osnovan vaterpolo-klub “Wind sport”. Više nećemo biti podstanari po gradovima Srbije, najzad smo se skućili. Napravili smo ozbiljan plan rada, koji su predsednik opštine Pančevo i njegovi saradnici prepoznali i pružili nam podršku. Od sada će se kamp održavati tamo, dobili smo termine na bazenu, a u perspektivi bi trebalo da organizujemo i turnir. Dobra stvar je što smo u neposrednoj blizini Beograda, a opet nismo u epicentru. Roditeljima je to svakako prihvatljivije jer decu šalju u mirniji kraj. Za sada imamo četrdeset polaznika, predsednika Vladimira Popovića i mene kao direktora, kao i Igora Milanovića, sportskog direktora, a od sledeće sezone i trenera prve ekipe. Želja nam je da vaterpolo tretiramo na pravi način, onako kako zaslužuje. Ne kažem da drugi to rade loše ili manje kvalitetno, ali ja apsolutno stojim iza onoga što mi radimo, što smo osmislili i što realizujemo.

Gde živite u Moskvi?

- U zatvorenom kompleksu zgrada sa pet velikih kula, od kojih svaka ima po trideset spratova. Ja sam na 22, odakle vidim grad kao na dlanu. Neverovatan osećaj.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani....

Kako provodite slobodno vreme, s kim se družite?

- Mnogo je naših ljudi, sa nekima su mi se putevi ukrstili, sa nekima ne, ali to je normalno u tolikom gradu. Uglavnom se družim sa sportistima koji tamo igraju ili su igrali, od fudbalera “Lokomotive” i “Spartaka” do košarkaša “CSK-a” i “Himkija”. Tu su i glumci koji dolaze i odlaze, ali najviše vremena provodim sa vaterpolistima, posebno sa Duškom Pjetlovićem, mojim velikim prijateljem.

Hoćete li sa četrdeset zaista u penziju, kako je nedavno objavljeno?

- To je loše interpretirano. Reč je o nacionalnom priznanju za uspehe koje sam ostvario sa reprezentacijom, koje mi po zakonu sleduje, to je novčana nadoknada koju dobijate kada napunite četrdeset, koju mi u žargonu nazivamo penzijom, a jedni druge u šali penzionerima.

Šta će biti s vašom igračkom karijerom?

- U Moskvi ću završiti internacionalnu karijeru, više neću igrati van granica Srbije. Ideja mi je da se za stalno vratim u Beograd, što zbog poslovnih obaveza, što zbog privatnih, pre svega zbog dece. Intimno želim da zaigram za “Crvenu zvezdu” jer sam veliki navijač tog kluba, kao i moje ćerke, ali videćemo. Sigurno da još godinu ili dve mogu da igram kod kuće, a onda da “okačim kapicu o klin”.

Ćerke su vam, nema sumnje, slaba tačka. Ko je veći autoritet, vi ili Ana?

- Strog sam otac, ali pravičan. Nas tek čeka zajedničko vreme kada se vratim u Srbiju. Poslednjih godina nismo se često viđali, u međuvremenu su one porasle, idu u treći i četvrti razred, “lude godine” samo što nisu, tako da roditeljski izazovi tek predstoje. Inače, Nina i Tea su zaista devojčice za ponos. Odlične su u školi, treniraju odbojku... Sa mnogo uzbuđenja mi javljaju kada dobiju peticu ili osvoje zlaznu medalju.

Čemu ih učite?

- I Ana i ja od malena ih učimo da budu zahvalne na onome što imaju, kao i da ništa ne pada s neba. Da se svaki trud isplati.