Novak Đoković: Bio sam zaglavljen i stagnirao sam u mestu, jer sam bio tvrdoglav

Novak Đoković je na skijanju u Italiji sa porodicom - sinom Stefanom, ćerkom Tarom, roditeljima i braćom. On je iskoristio malo slobodnog vremena da govorio o teškim trenucima kroz koje je prošao - operaciju lakta i oporavak - koji su ga ojačali i pomogli mu da izađe jači, bolji i vrati se na svetski tron.

Na početku izlaganja je istakao:

- Tenis je kod mene uvek bio na prvom mestu u smislu posvećenosti, ali skijanje je definitivno broj jedan kada su u pitanju osećanja.

Potom je govorio o tome kako se čovek oseća posle neuspeha bilo da ga je doživeo u poslu kojim se bavi ili baveći se hobijem.

- Ako posle pada osetite strah da se vratite, potpuno je legitimno da se odreknete nečega. Ali iz mog iskustva najteže je voditi unutrašnji razgovor. Vi sami sa sobom. Suština je da čovek ne mora ništa. Čovek može ako želi i treba nečim da se bavi ako to želi, ako ga to ispunjava.

Posle pada velika je dilema da li se vratiti odmah na posao ili sačekati?

- Ako pričamo o hobiju, onda je bolje da se ne vratiš ukoliko u tebi preovladavaju emocije straha i nesigurnosti. Za neke je lakše posle saobraćajne nesreće odmah da se vrate u kola. Klin se klinom izbija. Poznajem jednog čoveka koji je osamdesetih godina bio u padobranskoj jedinici. Komandant ga je gurnuo, sva sreća njegov padobran se otvorio, ali on od tada ima veliki strah kada god uđe u avion. Taj strah pokušava da prevaziđe tako što pije alkohol ili lekove. Teško je formulisati šta treba tačno raditi. Neki prevaziđu padove brže od drugih.

A onda je Đoković izrekao veliku istinu.

- Nekada je prihvatiti određene stvari mudrost i hrabrost. Pomiriti se sa njima i pustiti ih da budu kakve jesu je teže nego gurati nasilno kroz zid kroz koji ne možeš da prođeš. Džordan je rekao: „Ako udariš glavom o zid, preskoči ga i nađi put oko njega, ne možeš tu da ostaneš.” Kvantni karakterni skok čovek pravi kada samo prihvati da je na određenim frontovima naučio lekcije koje mu baš i nisu po volji. Ali naučiš ih i nastaviš dalje. Naučeno prihvatiš i uzimaš to kao neko životno iskustvo koje će te nadograditi, unaprediti i obogatiti.

Na sopstvenom primeru je objasnio.

- Prolazio sam kroz to. Bio sam zaglavljen i stagnirao sam u mestu, jer sam bio tvrdoglav oko stvari koje prosto nisu išle onako kako bih ja to voleo ili kako sam zamišljao. A postupao sam na isti način. Onda sam shvatio da bi možda nešto i urodilo plodom ako promenim naviku ili pristup.

Velika je razlika između onih koji odustaju od onih koji veruju u uspeh. Ovi drugi su rođeni pobednici.

- Normalno je da ljudi imaju strah posle neuspeha. Ali isto tako vrlo je bitno da u čoveku ne preovlada odustajanje, strah, briga jer oni ne vode nigde. Jednostavno je: ono što poseješ, to i žanješ. Život je manifestacija onoga što gajiš u sebi i to se može pretočiti u svaku oblast života. Imao sam mnogo puta misli o ostavljanju tenisa, svako od nas ima svoje sumnje. Ali... Ja sam toliko posvećen tenisu i emocija od koje polazim kada se bavim njime je ljubav, kao i mentalna jasnoća i bistrina uma ka usmerenosti cilju koji sam zacrtao. Ako imaš oboje to je dobitna kombinacija. A ako ne uživaš u poslu kojim se baviš, plus nemaš cilj i ne možeš da postaviš strategiju jer ne vidiš krajnju destinaciju, onda teško da ćeš moći da izvučeš najbolje iz sebe i stalno ćeš se osećati bezuspešno. Naravno, ne moramo svi da budemo svetski šampioni u sportu, ali svako može svojim pozitivnim pristupom da doprinese na svoj način u okviru svoje mogućnosti. Svako od nas ima tu neku vrstu svetlosti u sebi.

Novak je još jednom podsetio na činjenicu da je protivnik operacija.

- Kod mene je bilo ili da uzmem pauzu dužu od šest meseci kako bi mi sve to lepo zaraslo ili da idem na operaciju. Odabrao sam operaciju jer sam hteo da se vratim na teren. Ali to nije bilo nimalo lako i saosećam se sa svima koji prolaze kroz to. Poseban apel imam za mlade sportiste da moraju da vode računa o sebi.