Tijana Dapčević: Porodica i prijatelji mi uvek greju dušu

Osmeh i optimizam u najkraćem opisu predstavljaju njen karakter, zahvaljujući kome je pre dve decenije zablistala na javnoj sceni. Iako smo je upoznali kroz muziku, Tijana Dapčević u međuvremenu je pokazala svu raskoš svog talenta - od moćnog vokala, preko upečatljivog scenskog nastupa, do glumačkih izazova u kojima jednako briljira. Pred kraj godine publiku je obradovala novom pesmom “Kilometri”, koja se sluša od Beograda do Skoplja. Uz angažman u popularnom makedonskom sitkomu, rođenje sestrića Darena dodatni je motiv supertetke da se kad god može zaputi u rodni grad.

Fotografije za ovaj intervju nastale su u idiličnom zimskom ambijentu srpske prestonice, gde je pre 18 godina započela bračni život sa suprugom Milanom, sa kojim ima sina Vuka. Tijana nam je otkrila kako teku pripreme za njegov deseti rođendan, a na početku razgovora zanimalo nas je da li, uprkos vedrom duhu, neki životni izazovi umeju da je pretvore u “ledenu kraljicu”.

- Naravno da ima trenutaka kada nisam raspoložena, mada nikada ne budem baš “ice queen”. Tada najviše volim da ostanem kod kuće i provedem veče uz kokice i film.

Kako uspevate da gotovo uvek budete dobro raspoloženi?

- Uglavnom se trudim da vreme provodim sa porodicom i ljudima koje volim, da radim ono što mi prija i da iz okruženja odstranim sve negativno. Koliko je moguće. Odatle i osmeh na licu.

Kakvi ste kada vas naljute i kome ili čemu to može da pođe za rukom?

- Saobraćajne gužve me najbrže izbacuju iz takta, pogotovo kad je kiša, pa još ako pada na Slaviji, jer je tada uglavnom sve paralisano. Među ljudima, generalno, skoro da više i nema empatije, ne samo u saobraćaju. To čini stvari još gorim, što me više rastužuje i plaši nego što me ljuti.

Tijana Dapčević: Jedina želja u 2019. je da ponovo postanem majka

Jeste li po prirodi zlopamtilo ili ste od onih koji lako opraštaju i zaboravljaju?

- Nisam zlopamtilo, opraštam, pogotovo kad neko ume da se izvini i kaže da je pogrešio, što je danas, nažalost, retkost. Svi smo mi ljudi od krvi i mesa, nismo roboti, svima nam se dešava da pogrešimo. Ja sam uvek za razgovor i rešavanje problema mirnim putem, a kada razgovori ne pomognu, te osobe jednostavno brišem iz života. Ne trošim energiju na negativne ljude.

Šta vam trenutno greje dušu?

- Vuk i Milan. Porodica mi uvek greje dušu. I prijatelji. Od pre mesec dana bogatiji smo za još jednog člana, Darena, koji je veličine veknice i svima nam je doneo novu radost.

Poznato je koliko ste požrtvovani kada je reč o porodici. Uspevate li da ukradete vreme za sebe?

- Uspevam uvek, zato što smatram da svaki čovek mora da se organizuje tako da dnevno može da izdvoji pola sata ili sat samo za sebe. Da li će da dremne, pročita nekoliko stranica knjige, pogleda film, prošeta se - svejedno. Važno je da je to nešto što vam pomaže da “napunite baterije”. Meni takođe treba pola sata dnevno da budem nasamo sa Tijanom. Više od toga ne. Ne podnosim samoću.

https://www.hellomagazin.rs/domace-vesti/tijana-dapcevic-objavila-divne-vesti-postala-sam-tetka-dobrodosao-daren-ljubi-te-keka/

Na „Badnje veče“ pevali ste na „Ćelavom trgu“ u Somboru, gradu koji vam je pre 18 godina postao jedna od najbitnijih životnih stanica. Da li mu se često vraćate?

- „Badnje veče“ u Somboru bilo je fenomenalno, prava zimska čarolija. Ali, uvek je tako sa Somborcima. Idem kad god mi obaveze dozvole, a Vuk koristi svaki raspust da ode na nekoliko dana i u Skoplje i u Sombor jer, osim bake i deke, tamo ima mnogo društva, pa ga takoreći i ne vidimo po ceo dan.

Sa kakvom emocijom i očekivanjima ste ušli u 2019?

- Nemam ja mnogo želja, najvažnije mi je da smo svi u porodici zdravi, a za ostalo ćemo se već nekako snaći. Možda zvuči kao izlizan odgovor, ali kad malo bolje razmislimo i pogledamo koliko brzo živimo i jurcamo, postane nam jasno da to utiče na naše zdravlje. Nažalost, sve češće se dešava da se ljudi sete sebe tek kad se nešto desi, a ne bi trebalo da bude tako.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani....

Nedostaju li vam porodica i rodno Skoplje?

- Uvek mi nedostaje porodica, najviše sestrići Hana i Daren. Koristim svaku moguću priliku da provedem vreme sa njima. Često se dešava da i poslovno odem, pa tada spojim lepo i korisno. Hvala dragom Bogu da postoji internet i silne aplikacije koje nam pomažu da se čujemo i vidimo kad drugačije ne možemo.

Da li ste novu pesmu “Kilometri” možda posvetili njima?

- Pesma je posvećena svima kojima neko ili nešto nedostaje. Sudeći po komentarima koje dobijam i uživo i na internetu, mnogi se poistovećuju sa njom. Svako je pronašao neki stih koji najbolje opisuje njegova osećanja. Najviše bih volela kad bismo mogli da budemo uvek zajedno i na okupu, cela uža i šira familija, međutim, svima nam je posao takav da to često nije moguće. Ali dobro, znamo da, kad je ljubav u pitanju, nikakvi kilometri nisu neprelazni.

Nije tajna da ste ogorčeni situacijom u muzici koja se danas naziva popularnom. Kako se vi kao umetnik osećate u eri “autotjun” zvuka i novonametnute estetike?

- Nisam ogorčena, meni je samo žao što se sve svelo na kvantitet, a kvalitet je ostao u drugom planu ili ga uopšte nema u planu. Muzika se odavno samo gleda, ostalo je malo onih koji umeju da slušaju, ali daleko od toga da više nema ničeg kvalitetnog. Era interneta donela nam je i mnogo dobre muzike na samo nekoliko klikova, tako da sve zavisi od nas - svako ima izbor da sluša šta želi.

Šta je to što vas kao umetnika sa dugom karijerom najviše poražava?

- Upravo to - što se muzika gleda, a ne sluša. Da bi, navodno, ljudima bilo zanimljivije da gledaju, spotovi su puni golotinje, droge i alkohola. Deci je to super i zabavno, dok roditelji, s druge strane, ne stižu da se bave njima i ne proveravaju šta sve „klikću“ na kompjuteru.

Jeste li u nekom trenutku pomišljali da se povučete?

- Ne, taman posla. Mislim da za sve nas ima mesta pod ovim nebom i da svako ima svoju publiku. Kao što sam rekla, i te kako ima onih koji umeju da prepoznaju kvalitet, tako da svi možemo da uživamo. Svako treba da radi ono što najbolje zna i da maksimalno uživa u tome, a može biti siguran da će se uvek naći neko ko će umeti to da ceni.

U kojoj je fazi vaša glumačka karijera?

- Upravo se završilo emitovanje treće sezone makedonskog sitkoma “Prespav” u kome igram jednu od glavnih uloga i koji je doživeo ogroman uspeh u toj zemlji. Samo što je završena treća sezona, a ljudi već pitaju kad će nova. Svi smo presrećni što publika toliko uživa, jer smo i mi beskrajno uživali radeći je. Osim toga, Milorad Damjanović i ja za nekoliko dana u Amsterdamu igramo predstavu “Pukla bruka” i jedva čekam da opet uđem u ulogu Bose. Priprema se još jedan projekat, ali o tome za sada ne mogu da pričam.

Kako se Vuku dopada vaš posao i da li možda ima ambicije da se jednog dana i sam nađe na javnoj sceni?

- On već sad voli da bude na sceni. U Somboru je sa mnom pevao deo pesme “Zemlja mojih snova”, mnogo mu se sviđa da bude u centru pažnje i da zabavlja sve oko sebe. Izuzetno je talentovan za muziku, obožava da đuska, ide u muzičku školu, svira klavir i uvek osvaja jedno od prva tri mesta na takmičenjima.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani....

Bliži se važan datum u vašem porodičnom kalendaru, Vukov 10. rođendan. Koliko mu je spisak želja ambiciozan u ovim godinama?

- Taj spisak je obično rezervisan za Deda-Mraza, a za rođendan mu je zanimljivije da bira gde će da ga proslavi i da bude što više društva. Pošto je tada raspust, jedne godine je slavio sa drugovima iz razreda na zimovanju. Nekada budemo svi u Skoplju. Vuk mnogo voli društvo, ljubi ga majka, tako da gde god da ode, ima svoju ekipu sa kojom se igra po ceo dan.

Plašite li se susreta sa pubertetom, jeste li vi i Milan već u pripravnosti?

- Ne plašimo se, a mislim da i nema potrebe, zato što smo i Milan i ja potpuno posvećeni Vuku. Brinemo kao svi roditelji, to nam je posao koji počinje od kad se dete rodi, ali razgovaramo sa njim, sve delimo, tako da verujem da će sve biti kako treba.

Sin je vaša vizuelna kopija. Da li je isti slučaj i sa karakterima?

- Da, fizički je majkino dete skroz, a što se karaktera tiče, mislim da je pokupio najbolje  i od mene i od Milana. To je super. Najvažnije nam je da bude zdrav i srećan, pošten, da radi isključivo ono što voli i što ga ispunjava, a mi ćemo ga podržati čime god odluči da se bavi.

Na pragu ste punoletstva bračnog života. Proslavljate li intimne jubileje?

- Proslavljamo, ali ne samo jubileje, nego svaku godinu. Najčešće otputujemo negde, uglavnom na destinacije koje do sada nismo imali prilike da obiđemo. Recimo, ovog puta je to bila Italija, pre nekoliko godina Pariz, i tako dalje. Nama je lepo svakog dana.

Brak je kao institucija danas prilično obezvređen. Kako ste suprug i vi pronašli formulu za dugo trajanje?

- Nas dvoje na to ne gledamo tako, jer verujemo da je ljubav pokretač svega, osnov za trajanje svakog odnosa. Ne vidim kako bi brak mogao da opstane bez ljubavi, to je prosto nemoguće. Tačno je da nam se često dešava da nas ljudi pitaju za recept i tome slično, ali nikakve formule nema. Mi se samo volimo kao prvog dana.

Oko čega najteže nalazite zajednički jezik?

- Ne postoji tako nešto. O svemu razgovaramo i zajedno se dogovaramo, tako da bude najbolje za sve.

Da li ste i dalje pri stavu da su četrdesete najbolje godine u životu žene?

- To ću vam reći za nekoliko godina, tek mi je 24! (smeh)