Slavko Beleslin o ljubavi i braku koji se završio: Upravo plaćam cenu velike lekcije

Posle šest godina zajedničkog života televizijski voditelj i novinar razveo se od supruge Ive Šiđanin uveren da iza svega stoji neki smisao, iako ga on u ovom trenutku ne vidi

Jedan od najpopularnijih televizijskih voditelja i novinara Slavko Beleslin (44) za Gloriju je pričao o razvodu kroz koji je nedavno prošao. O krahu šestogodišnje bračne zajednice sa Ivom Šiđanin (34), profesorkom novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, govori bez teških reči. Formalno, Iva je bila ta koja je protekle jeseni podnela zahtev za razvod, a ovih dana njihova ljubavna priča duga punu deceniju i zvanično je završena.

– Kad sam se već “ženio po novinama”, red je da se u njima i razvedem. I da povučem sva moja pametovanja o braku, vezama i muško-ženskim odnosima. Očigledno nisam nikakav ekspert. A ipak, uradio sam sve to javno jer sam mislio da je za ceo život i iskreno želeo da to podelim sa celim svetom. Pa kad je već tako, evo delim i poslednji čin. Činim to prvi i poslednji put – počinje svoju ispovest Slavko.

Poznat po džentlmenskim manirima, ostaje im dosledan i u ovoj vrlo delikatnoj situaciji.

– Razlozi za rastanak ostaće među nama. Čini mi se da to nikad nije samo jedna stvar, jedan loš dan, jedan pogrešan izbor, jedan mali nesporazum. Nekada se ništa posebno i ne desi. Ljudi samo zaćute, uđu u opasnu zamku i počnu da se fokusiraju na mane svojih partnera, umesto na vrline. Ponekad zaborave koliko su u stvari srećni.

Do tačke posle koje je neminovan kraj stigli su kad su, kako kaže, prestala da se dešavaju čuda koja su im ranije bila putkokaz ka sreći i zbog kojih su se i zaljubili jedno u drugo.

– Reč je o nekim našim malim signalima, kakvi su bili labud na Savi koji “baš nas čeka” iza ponoći, zvezda padalica onoga trenutka kada bismo je spomenuli, posebna pesma na radiju, savršena rima na slučajno okrenutoj strani, ime njene ulice, zatvoren drum upravo kada nam treba još pola zajedničkog sata. Sve su to bili znaci da smo na pravom putu. A opet, ta mala čuda su se verovatno i dalje događala, ali nijedno od nas ih više nije primećivalo. To je najveći greh većine ljudi u braku.

Kad emocije prestanu i kad oboje slute kraj, manje je važno ko će to naglas izgovoriti. Tako je bilo i u njegovom slučaju.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

Kad emocije prestanu i kad oboje slute kraj, manje je važno ko će to naglas izgovoriti. Tako je bilo i u njegovom slučaju.

– Formalno, druga strana je to uradila, ali to u ovoj priči nije igralo nikakvu značajnu ulogu. Baš kao što je nebitno kako se zove osoba iz suda koji je udarila poslednji pečat na ovaj brak, i to delovodni “u ime naroda”. Sporazumno smo se razveli, nije bilo teških reči, čak ih nije bilo ni previše. Među nama, inače, nikada i nije bilo teških reči.

Kad nekoga voliš deset godina, tu emociju ne može da promeni jedan papir. Bar ne tako brzo. Zato ne čudi što je sa Ivom ostao u prijateljskim odnosima.

– To je dama koja je fantastična u svemu što radi, jedna od najboljih i najtoplijih osoba koje sam ikada upoznao, iz divne porodice, žena koja mi je bila najvatreniji saborac, kao i ja njen, i to ne može nikada nestati. Zahvalan sam na vremenu i emocijama koje smo delili.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @slavkobeleslin on Jan 1, 2019 at 5:30am PST

Za svaki razvod kažu da je mala smrt, i mada smatra da je to prilično tačan opis, Slavko dodaje da u njegovom slučaju to ipak zvuči pomalo melodramatično.

– Ali nije netačno kada su u pitanju zajednički snovi i planovi. Oni, svakako, više ne postoje.

Posle svega, ostaju lepe uspomene. I čvrsta rešenost da ubuduće ne priča javno o emotivnim izborima, odlukama, planovima.

– Ako me je nečemu naučilo ovo iskustvo, onda je tome da ništa ne planiram previše ozbiljno. Zbog toga velikih planova trenutno nemam, već samo želje, a i one su vezane isključivo za posao. I kao što rekoh na početku, plan za dalje mi je da o ovome više ne govorim. Upravo plaćam cenu velike lekcije.

Ipak, to ne znači da se razočarao u ljubav. Naprotiv.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani

– Ljubav je suština svega, to je zaista istina. Ali nisam više siguran u brak. Možda je smešno očekivati da i danas igramo po pravilima koja su smišljena pre pet hiljada godina. Institucija koja stolećima dobro funkcioniše poslednjih decenija nalazi se u velikoj krizi – niti su žene one žene, niti su muškarci oni muškarci. I kad svemu tome dodamo neizostavno romantizovanje koje podiže očekivanja, teško se može dobiti sreća iz takve jednačine. Ali verovatno samo sada tako razmišljam, teško jeste, ali nije nemoguće. Ne znam, možda neke ljubavi nikada ne treba gurati u brak, možda moraju biti slobodne da bi živele, kao i ljudi u tim brakovima. Žao mi je. Iskreno se nadam, iako ga sada ne vidim, da negde iza ovoga postoji smisao i da ćemo i Iva i ja uskoro biti na nekom boljem mestu, boljem za oboje.

Praznici su iza nas, doba godine kojemu se uprkos teškoćama sa kojima smo se suočili u proteklih 365 dana svi radujemo, a Slavko ima jednu poruku:

– Bio bi ovo lepši svet kada bi ljudi tokom ovih novogodišnjih praznika mogli da se prisete svih onih malih čuda koja su ih dovela do osobe sa kojom dele život. Svaka ljubav, kažu, od svog početka želi da napravi legendu. Nemojte je usput zaboraviti.