Ana Bekuta: Milutin i ja se nismo krili, iskreni smo od početka i to narod vidi

Prošlo je skoro 35 godina otkako je pevačica Ana Bekuta svojom prvom pesmom „Ja nisam rođena da živim sama“ preko noći osvojila publiku i stekla veliku popularnost. Slava je u tom trenutku bila prava nagrada za sav trud koji je uložila u svoju karijeru, ali i protivteža svemu onom što je kao veoma mlada u privatnom životu morala da iskusi.

Ispostavilo se da ju je sudbina rano stavila na velika iskušenja, kako bi joj kasnije sve nadoknadila kroz uspeh i ljubav, u kojima i danas uživa.

- Nema prolaznih ljubavi, ili je prava ili nije, jer ona ne prolazi kao kijavica. Doduše, desi se da čovek neko drugo osećanje, zanesenost, strast, proglasi ljubavlju. Smatram da je ta emocija kao hrast i kada se poseče, njegovo korenje još dugo živi. Ali nikada nisam bila ni sama, ni usamljena, pošto čovek sreću najvećim delom pronalazi u sebi. Naravno da nisam imuna na draži kvalitetnog partnerstva i ne bežim od njega, ali ga ne prizivam po svaku cenu i pogotovo nisam spremna na ulogu žrtve da formalno ne bih bila sama. Jednostavno umem da funkcionišem i kao ja i kao mi, ali se plašim bolesne simbioze. U naše vreme čovek se teško odriče svoje individualnosti i nezavisnosti. Možda je sebično, ali većina radije ugađa sebi nego drugima, pa ni ja nisam sklona preteškim kompromisima. Velika je nesreća živeti bez ljubavi. Svako je zaslužuje i svako ima pravo da joj teži. Ovo nisu prazne reči, zaista ne mogu da zamislim život uz bolan kompromis da ga provedem uz nekog koga ne volim - opisala je samo nekoliko meseci pre nego što se jednog jesenjeg dana, pre nešto više od sedam godina, nije desio sudbonosni susret. Upoznala je svoju najveću ljubav, političara Milutina Mrkonjića.

- Upoznali smo se na zabavi posle koncerta Šabana Šaulića 26. novembra 2011. godine. Milutin je tražio da otpevam nekoliko pesama, na šta sam pristala jer pre svega veoma cenim kolegu Šabana. Dok sam pevala, prišla sam njegovom stolu, a on mi je onako šarmantan stavio ruku oko struka. Rekla sam mu da je skloni jer je oženjen. Istina, drugaricama sam nakon toga prepričavala tu scenu, a i Mrka je kasnije u šali opisivao kako mi je te noći dao i mnogo para. Ne poričem, ali ja bakšiš uvek prosledim orkestru - s osmehom se seća Ana, koja tada nije prepoznavala značaj susreta.

- Tri meseca posle toga, 26. januara, bila sam na školskoj proslavi svojih unuka kada me je pozvao prijatelj Branko Miljković i zamolio da dođem u jedan prestonički restoran gde je bio priređen skup povodom promocije monografije glumca Bate Živojinovića. Svirao je neki bend, ali bez pevačice. A u društvu je bio i Mrkonjić. Otpevala sam nekoliko pesama i sela slučajno baš preko puta Milutina, kada me je u nekom neformalnom razgovoru pitao da li mi nešto treba. Bila sam veoma iznenađena jer me to nikada ranije nije pitao nijedan muškarac. Celog života sam sve sama vukla i teglila. Odgovorila sam da mi treba pomoć u vezi sa koncertom koji sam želela da napravim u aprilu. Obećao je da će mi pomoći, iako se nismo čuli sve do 14. februara, kada me je pozvao na koncert Vlada Georgieva u Belekspo centru. I od tada se ne razdvajamo. Doživela sam ozbiljnu ljubav koju želim svakoj ženi, baš kao i muškarca koji je takav oslonac u životu. Milutin je prema meni jednako pažljiv baš kao što je bio i prvog dana. Od njega sam mnogo naučila, on je iskusan muškarac, sjajan graditelj - opisuje Ana, čiju sreću nisu uspeli da naruše ni brojni medijski napisi o tome da je uticala na krah braka svog partnera.

- Naš privatni život tiče se samo naših porodica i jedino nama bliski ludi imaju pravo da komentarišu bilo šta na tu temu. Milutin i ja se nismo krili, iskreni smo od početka i to narod vidi. Nailazimo na podršku ljudi gde god se pojavimo, a reakcija mladih posebno nas oduševi, jer često ponove da im znači kad vide da za ljubav nikad nije kasno. Ja sam Milutina upoznala kao slobodnog čoveka, koji u braku, osim fiktivno, nije već deset godina. Za pohvalu i za divljenje je što brine o venčanoj ženi s kojom je u braku četiri decenije. To pokazuje koliko je veliki čovek - priča pevačica, koja u susret svom intimnom jubileju, proslavi 60. rođendana u septembru, može da bude i te kako zadovoljna.

Mnogi je smatraju najboljim vokalom na estradnom nebu, ali ona sebe nikada nije isticala bez pokrića, već je sa 19 snimljenih albuma i velikim brojem singlova bez mnogo priče dokazala koliko vredi. Na svojim tradicionalnim koncertima u prestonici najviše voli da nagradi publiku zajedničkim druženjem, ostajući dosledna principu da uvek daje više. Od 2014. godine stalni je član muzičkog takmičenja „Zvezde Granda“.

- Veoma mi je drago što je sve išlo baš ovim tokom. Divno bi bilo da sam neke epizode mogla da izbacim u montaži, ali moja sudbina je htela da prođem kroz mnoga iskušenja i čini mi se da sam ih dostojanstveno proživela. Život me je naučio da verujem u sudbinu, ali u sudbinu kao neku veliku pozornicu na kojoj igrate svoju ulogu. Unutar okvira te bine možete da stojite lenjo i uplašeno i sačekate kraj svog nastupa ili da hrabro iskoristite ulogu, pokažete sve svoje mogućnosti i doživite ovacije. Nadam se da u genima mog sina i unučića ima snage i volje da sopstvene probleme prevazilaze s mojim inatom, upornošću i osmehom na licu. To je ono najvrednije što od mene mogu da naslede - zaključuje Ana.