Slobodan Šarenac: Da li ću biti kao ćale iz filma "Mi nismo anđeli", ma Nikola Kojo je malo dete za mene!

Jedan od najboljih naših sportskih novinara i komentatora Slobodan Šarenac nije osoba koja voli da često daje intervjue a posebno da u njima govori o svom privatnom životu. Ono što se zna da je u skladnom braku sa uspešnopm košarkašicom Anđelijom Arbutinom, da imaju dve ćerke... I to bi otprilike bilo to.

Ipak, Šareni, kako ga mnogi zovu, pristao je jednom prilikom da u emisiji "TV lica kao sav normalan svet" otškrine vrata svoje porodične idile, da se priseti nekih sjajnih anegdota iz porodičnog života i da sebe možda predstavi u jednom svetlu u kome ga šira publika ne poznaje.

O ĆERKAMA

Imam sreću da moje ćerke imaju neke svoje idole i likove na koje se ugledaju a koji nisu toliko strašni. To su uglavnom oni iz sveta muzike koju oni slušaju. Ja sam pre neki dan čuo jednu dobru pesmu na TV i onda sam je pustio na kompu kod kuće. I onda su njih dve došle i pitale me:

- Otkud ti to slušaš?

- Pa dobra je stvar, super je pesma, kažem im.

- Da ali ta stvar je stara već 6-7 meseci

Njih ne interesuje folk muzika, rijaliti... Interesuje ih ta neka strana muzika. Potpale su pod uticaj mobilnih telefona, Instagrama i svega ostalog.

Međutim i tu moram da imam kontrolu, zatražim šifre da vidim ko su prijatelji i ostale stvari jer jednostavno to je deo koji ja mogu da uradim. Jer kad odu u društvo u školu tamo će saznati i čuti neke druge stvari, ali sa moje strane ja moram da ih zaštitim koliko mogu da bi one bile što bolji ljudi.

Inače Lana ima 9 godina a Nina 13 godina. Nina je za sada dobar pubertetlija i nadam se da Lana uči od nje.

Nastavak ove zanimljive priče pročitajte na sledećoj strani

Kad tata Blamira

Bila je jedna super fora na plivalištu. Pošto uvek pravim šale ja sam hteo da dođem do nje da sednem pored i da je zagrlim... Tu gde sede svi plivači. Ona me je samo pogledala i rekla: Jel možeš samo da se skloniš odavde?

- A zašto? Šta se dešava?

- Samo se skloni, molim te.

I ja odlazim i pitam suprugu u čemu je problem.

- Tu su svi iz kluba, tu su i ovi stariji, nemoj da blamiraš dete.

- Pa nije mi bio cilj da je blamiram...

A u sebi se mislim - Jok i nije... Ali u principu poštujem njihove želje, skladni smo kao porodica.

Da li ću biti kao ćale iz filma Mi nismo anđeli? Ma Nikola Kojo je malo dete za mene. Spremio sam svo naoružanje, spreman sam i za taj doček na vratima. To mi je životna želja. Postupio bih prilično sirovo, naravno to bi bilo sve u šali...

DOBAR I LOŠ POLICAJAC

Kod nas u kući toga nema. Moja žena Anđa je glavni vođa a mi smo mali vagoni iza nje. Imam sreću zaista, jer po mom mišljenju Anđelija sve to dobro vodi, a ja se trudim da što manje smetam. Mora sa decom da se ima jedan put, da se ne popušta tako lako, jer iskoče iz koloseka za sekundu jednu. Moje dve male dame su odlične, slušaju mamu a ja sam tu da neki put potvrdim neke odluke.

Ali došli smo do dobrog momenta - pošto one slušaju majku i ja volim što je to tako... I sad kad pitaju mene - Jel možemo neku čokoladu.

- Možete.

A njih dve stoje...

- U čemu je problem?

- Sačekaćemo da pitamo mamu.

- Ali uzmite slobodno, kad vam ja kažem da može.

- Ok, hvala ti, ali sačekaćemo mamu.

I onda kažem - Anđelija reci im molim te da mogu da uzmu nešto i kad ja kažem.

Ali je dobro tako i slažem se sa tim da čekaju da se mama pojavi.

Ali šta je najgore što je uradio pročitajte na sledećoj strani!

O ČOKOLADI POSLE ŠEST I ALERGIJI NA INDIJSKI ORAH

E iako volim da pravim štoseve jednom sam napravio jedan nesmotren. Anđa izlazi, one su male, i kaže mi:

- Idem, vraćam se za dva sata, molim te, znaš sve?

- Sve znam i tuširanje i kupanje i stavljanje u krevet

Ali ja zaboravim na pravilo gde mi je rekla da im ne dajemo slatko uveče.

Posle šest sati ništa... I dođu klinke oko 8 sati i kažu:

- Jel možemo nešto slatko?

- Imate tamo u fioci čokoladice.

I one uzmu i najedu se slatkog. Znači graške znoja su im bile na čelu, skaču po sobi, sve pršti, svira neka muzika... Anđa dolazi i pita - Šta je ovo? A one kao na energetskim bombama.

Prvo što su rekle: Dao nam tata da jedemo slatko!

E, tako je jednom isto kad je Lana bila beba, ja jeo neki indijski orah, a on ne sme deci da se daje deci do nekih godinu i po dana.

I ona dete mene gleda u usta, cure joj bale sa strane i meni bilo žao i ja joj dam dva komada. Anđa dođe kući a Lana se osula. Mi kod doktorke.

- Vidite doktorka, boginje - kažem ja lekarki.

- Ma kakve boginje, na šta dete ima alergiju?

Pita me Anđa - Šta si dao detetu da jede?

- Ko? Ja? Nisam ništa...

- Kaži moramo da znamo da joj ne bi davala inekciju. Šta si joj dao?

- Indijski orah...

Ćutao sam par sati. Baš sam bio kriv.