Tanja Vojtehovski: Ako iko živi u iluziji da sam ja ona sa ekrana ista ja u kuhinji i spavaćoj sobi, taj je u teškoj zabludi

Odvažna i neustrašiva, autorka i voditeljka emisije “Život priča” Tatjana Vojtehovski svoju životnu priču deli isključivo sa najbližim prijateljima i članovima porodice, koje smatra svojim perjanim jastukom na koji bezbrižno pada svaki put kada joj život donese teške izazove.

Naizgled oštra i nedodirljiva, posle mnogo godina upoznavanja svoje suštine, danas s lakoćom sebi dozvoli da poklekne kada joj ponestane snage, jer smatra da je sasvim u redu pasti i biti slab. U intervjuu za magazin Hello! Tanja priča o roditeljskim strahovima i radostima, iskreno govori o tome koliko ličnosti se u njoj zapravo krije i objašnjava kako je njen emotivni status iz “ja” prešao u “mi”.

Kao profesionalno i privatno ostvarena žena, imate sve preduslove da živite bezbrižan život, daleko od teških tema. Zašto ste izabrali ovakav posao?

- To je jedno od najintimnijih pitanja koje mi je neko postavio i pitanje koje traži jednu duboku introspekciju. Ne znam da li imam odgovor. Pitanje je zašto nisam birala lakši put, ljudi kažu i da sam duhovita i da sam šarmantna, bar je to bio neki zaključak šire javnosti posle gostovanja kod Ivana Ivanovića, i ja ne znam šta meni treba da zavrnem rukave, skočim u te teme, da ne spavam zbog tih priča. Danima slažem dokumentaciju, milion puta proveravam da li je u redu to što radimo, da li smo tačni u novinarskom izrazu. Ali to je neko duboko uverenje u meni da radim pravu stvar. Posle emisije Život priča sa Jelenom Nađ javili su mi se ljudi preko Tvitera koji su bili njihove komšije u Španiji i rekli da će da svedoče u njenu korist, da su bili svedoci muka koje je prošla. Znači da smo nešto učinili.

Glasno govorite o ljudskoj borbi sa društvom i samim sobom. Sa kojim životnim demonima se vi sukobljavate?

- Ja nemam samo lepa životna iskustva, ali imam tu sreću da je meni moja porodica bukvalno kao drugi komadić tetrisa u koji uvek mogu da se uklopim. Porodica mi je perjani jastuk na koji uvek mogu da padnem kada pokleknem. Dovoljno mi je da znam da je tako. I ma šta drugi govorili i koliko god vas uveravali da ste jaki i da možete sve da podnesete, potpuno je u redu pasti i biti slab. Ja to sebi dozvolim, ali znam gde ću da padnem.

Koliko vam je svest o svim anomalijama društva pomogla, a koliko odmogla u odgajanju kćerke?

- Tijana je rasla u takvoj atmosferi da sve možemo da rešimo. Ma kako da ta situacija izgleda u datom trenutku, sve možemo da rešimo, samo mora da mi kaže – šta je. Šta god da je, izaći ćemo iz toga. Kako, ne znam tog trenutka, ali znam da hoćemo. Ona je rasla s tim da mi sve kaže. Sada vidim povratnu informaciju toga i mislim da je to najveće blago vaspitanja koje sam sa njom kao roditelj napravila.

Tijana je producentkinja i potpuno je upućena na vašu profesiju. Imate li njenu podršku za ono što radite?

- Ona je ista ja, ja sam rodila samu sebe, naši prijatelji to često komentarišu. U istoj smo branši, samo se ona ne slika, ali fantastično razume sve aspekte ovog posla i izuzetno mi je relevantno njeno mišljenje. Ona vidi pretnje koje ja dobijam na društvenim mrežama i u tim situacijama se postavlja izuzetno racionalno, pita da li sam okej, da li sam sagledala sve aspekte kakve posledice mogu da budu, ali nikada nije rekla: Nemoj da radiš primere pedofilije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, to je opasna tema, već kaže: Bravo, guraj, odlično! Mislim da tu ima mnogo ponosa. Pitala sam je da li je opterećuje kada joj ljudi prilaze i pitaju je za mene ili daju komentare, a ona kaže da raste dok ih sluša. To je meni kao majci najvažnije.

Mnoge majke ostaju u lošem braku da bi njihovo dete imalo i oca i majku. Vi ste dva puta napravili bračni rez.

- U životu ne pristajem na formu, uvek tražim samo suštinu, pa i u partnerskim odnosima. Ako suštine nema, ja sam spreman da idem dalje. Jedan je život, zašto bih to radila. Da se razumemo, nisam ja na ovu planetu sletela da ispunjavam nečija očekivanja. To je jedna softverska malograđanština da je bitnije da se zadovolji forma, nego da neko bude suštinski srećan. A ja ne pristajem na to.

Kako se nosite sa sopstvenim lošim odlukama?

Nastavak na sledećoj strani

Kako se nosite sa sopstvenim lošim odlukama?

- Gledam ih isključivo kao školu, jer sam duboko uverena da neuspeh ne postoji. Kada tako gledate na život, možete da promenite neke stvari.

Ostavljate utisak rezervisane, pomalo hladne i grube žene. Kakvi ste u stvari?

- Ako iko živi u iluziji da sam ja ona sa ekrana ista ja u kuhinji i spavaćoj sobi, taj je u teškoj zabludi.

Gde je granica između tih ličnosti, da li je crvena lampica na studijskoj kameri njihov okidač ili nešto drugo?

- Nije pitanje da li imamo više identiteta, samo je pitanje koliko ih imamo. Ja imam identitet televizijskog lica, identitet sestre, majke, ćerke, žene, ljubavnice. Suština je samo da ne pobrkate kada koji koristite. Možda bi bilo zabavno u javnosti videti neke moje druge identitete, ali ja ipak na to ne pristajem.

Jeste li razmišljali da svoj život prenesete u neku formu dostupnu većem broju ljudi?

- Kad pogledam moj život, mislim da bih, kada bih ispričala sve moje događaje iz života koji su me dizali i bacali na dno, mogla sebi da budem gost. Uvod bi glasio: Ovo je istinita priča, nek se jebe ko ne veruje. Ne znam kako ćete ovo preneti, ali baš tako bi glasio. Ja nemam drugi uvod. Ljudi me teraju da pišem knjigu, ne znam šta me sprečava i možda nešto iznedrim iz sebe jednog dana, ali sada ne.

Koliko je muškarcima teško da vas “čitaju”?

- Dobro pitanje, a ja ne znam odgovor. Ja sam žena iz tog nekog, šta god to značilo, javnog života. Muškarca kod mene privuče ono što sam ja u javnosti, ali onda se desi nešto potpuno drugo, gde sam ja neka druga. Ako kažemo da je Tatjana javna ličnost, kada pričam o intimi – to je Tanja. Kada treba da pričam u javnosti o svojoj intimi, tu sam stidljiva. Ali ljubav je svakako taj okidač, ta neka energija koja se sklopi ili se ne sklopi. Ako se sklopi na pravi način, onda se nas dvoje ne takmičimo i ne borimo se ko je većinski vlasnik zajedničke energije. Tada smo mi – ja i ti. I mislim da mi može jedino da opstane ako smo ja i ti.

Ali je “ja” ipak na prvom mestu…

- Nisam svesna da to govorim. Što bi rekla Samanta u seriji Seks i grad, bez želje da se poredim: Volim te, Ričarde, ali sebe volim više.

Da li ste u ovom trenutku u statusu “mi”, odnosno “ja i ti”, ili “ja” još čeka susret sa “ti”?

- Postoji neko mi, za koje samo ja i on znamo za to mi . A to mi je kao kafa i kisela. Ne razdvajajte ta dva.