Autori serije "Jutro će promeniti sve" otkrivaju da li će biti nastavka i u koju glumicu su zaljubljeni

Serija "Jutro će promeniti sve" ostvarila je veliki uspeh i privukla mnogobrojne gledaoce, a kada su se malo slegli utisci nakon nedavnog emitovanja poslednje epizode, razgovarali smo sa njenim autorima Goranom Stankovićem i Vladimirom Tagićem.

Svi se nadaju drugoj sezoni. Hoće li je biti? I kakvi su utisci sada?

Vlada: Zasad ne postoji težnja za drugom sezonom. Mislimo da se priča završila na pravi način. Veoma smo iznenađeni pozitivnim reakcijama i to kako su je ljudi vatreno gledali. Tome smo se nadali svakako, ali naša očekivanja bila su mnogo skromnija.

Goran: Od početka smo bili voljni da se intimno otvorimo i stavimo pred druge naše probleme. Ispostavilo se da oni koji su se poistovetili sa junacima iz serije očigledno prolaze kroz isto i da nismo sami. Za mene je važno da, kad korespondiram sa umetnošću, imam taj osećaj da nisam sam, da još neko oseća to što ja osećam - tada se osetim kao deo nečeg većeg. Nadam se da smo u tome uspeli.

Junaci su inspirisani vašim životima?

Goran: Filipova povratnička priča je moja. Vratio sam se iz Amerike, tako da su nam moji utisci i iskustva pri povratku bili inicijalna kapsula za nastanak priče.

Vlada: Smatrali smo da ako hoćemo da budemo iskreni prema publici, moramo da pođemo od sebe, svog iskustva i života naše generacije.

Kako ste birali glumce? Kažu da su veliki reditelji potajno zaljubljeni u svoje glumice. Da li je tako i kod vas?

Goran: (smeh) Da, zaljubljen sam u obe, i u Jovanu Stojiljković i u Isidoru Simijonović, zaljubljen sam u njihovu glumu i one su mi bile ogromna inspiracija.

Vlada: Srećan sam što smo imali priliku da kao reditelji biramo između veoma talentovanih mladih glumica, kojih zaista ima kod nas. One će tek pokazati koliko su sjajne.

Šta je promenilo "Jutro"?

Vlada: Serija je uspela da unese svežinu i inovativnost u rediteljskom i estetskom smislu. Nadam se da smo uspeli da prenesemo duh i krik naše generacije i probleme s kojima se suočavamo i da je to jedna slika Beograda danas i da će biti pečat ovog vremena. Voleli bismo da bude zanimljiva budućim generacijama i da je gledaju kao što mi sada gledamo "Grlom u jagode" da bismo videli kakav je to bio Beograd u to vreme.