Tamara Grujić: Pas Milica i suprug Vuk mogu da mi ulepšaju dan kad sam tužna ili neraspoložena

Skućila je mnoge, ali i dalje je podstanar, kupovinu mašine za sušenje veša uskladila je sa raspakivanjem kofera, a od građevinskih poslova od ruke joj najbolje ide - pevanje

U kom gradu ste se jutros probudili?

- U Užicu. Renoviramo stalni boravak namenjen osobama sa invaliditetom. „Udruženje obolelih od cerebralne i dečje paralize“ iz Užica kontaktiralo je sa nama i uključilo nas u ovaj veoma značajan projekat. Namenjen je osobama koje imaju problem integrisanja u društvo zbog invaliditeta, a nemaju mogućnost da žive u sopstvenom domu i nemaju namenski, odgovarajući objekat za stanovanje. Postoje samo dva grada u Srbiji koja se bave tim problemom. Užice će od sledeće nedelje biti treći.

U kom vremenskom intervalu spakujete i raspakujete kofere?

- Subotom po podne obično dolazimo u Beograd, a odlazimo nedeljom predveče. To je bio jedan od razloga kojim sam se vodila pri kupovini mašine za sušenje veša.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by S Tamarom u akciji (@stamaromuakciji) on Oct 2, 2018 at 12:15am PDT

Koliko vremena je potrebno da biste nekome “popravili kuće i živote”, kako glasi interni slogan ekipe vaše emisije?

- U svakoj akciji, pored devet majstora, pomažu nam i ekipe lokalnih. Uz dobru organizaciju i svakodnevni dvanaestočasovni rad apsolutno je moguće renovirati kuću od 70 kvadrata za pet dana. Iz epizode u epizodu srećemo se sa ljudima koji nas prvog dana gledaju u čudu, a petog nas isprate uz komentar: “Pa vi ne lažete!”

Osećate li tremu pri pomisli da svaku epizodu gleda najmanje tri miliona ljudi?

- Ne, ali osećam ogromnu odgovornost. Zato se oko svake epizode trudimo kao da je prva.

Sskućili ste mnoge porodice, a vi ste i dalje podstanar. Kako je to moguće?

- Mislim da je to ljudima čudno samo zato što se bavim ovom vrstom emisije. Sve je, zapravo, jednostavno i logično. Suprug i ja nismo nasledili porodične stanove, a i ne osećamo se sigurno da podignemo kredit. Uostalom, 70 posto mladih u Evropi žive kao podstanari.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by S Tamarom u akciji (@stamaromuakciji) on Jul 25, 2018 at 2:31am PDT

Za koji građevinski posao ste neotkriveni talenat?

- Bojim se ni za jedan. Ali, umem dobro da se organizujem i pronađem adekvatnu pomoć. (smeh)

U kom kraju Srbije je najukusnija hrana?

- Najbolji ćevap i hleb-lepinja su u Novom Pazaru, najbolje pečenje u Sjenici, najbolji sir na Zlataru i Kamenoj gori kod Prijepolja, najbolji kajmak i čvarci u okolinu Valjeva, u Pirotu treba probati punjene suve crvene paprike i kačkavalj iz mlekarske škole, u Nišu je najbolji roštilj, a gde je tek Vojvodina sa kiselim testima.

Imate li nadimak?

- Suprug me je još na početku zabavljanja prozvao Žule. Menja mi nadimak u zavisnosti od situacije: ako me doziva, onda sam Žule, ako sam mu posebno draga, onda sam Žulence ili Žukica, a ako je ljut na mene, onda sam Žukac. To je njegovim prijateljima toliko ušlo u uvo da me sada i oni zovu Žule. Mi smo, u stvari, kompanjerosi, Žule i Vule. Prijatelji iz teretane me zovu Grujan, zbog prezimena, ali i zbog Crnog Gruje koji je uvek izvlačio deblji kraj u svojim dogodovštinama. Moja nevolja je što se ugojim na terenu, pa onda “stradam” na vežbama, u pauzi snimanja.

Koju emociju u vama izaziva ime Milica?

- Asocira me na veliku ljubav. Moja baka, mamina mama, koja me je praktično odgajila, tepala mi je tako. Od nje sam stekla ogromnu ljubav, razumevanje i mudrost. Onda je u moj život ušla jazavičarka Milica koju je i baka, koja, nažalost, više nije sa nama, imala priliku da upozna. Milica je ljubav, nežnost, vernost.

Po čemu pamtite dane provedene u Akademskom horu “Obilić”?

- Po velikom prijateljstvu koje traje do danas, po ogromnoj ljubavi i energiji, po putovanjima, koncertima, smehu. Nažalost, to mi je asocijacija i na devedesete i sve ružno što se tada dešavalo. Uvek smo se tešili da je sva sreća da imamo naš “Krsmanac”, on nas je bukvalno štitio od svega.

Kako biste, na skali od jedan do pet ocenili vaše pevačko umeće?

- Za to umeće trebalo bi da pevate svaki dan, kako biste trenirali glasne žice. Od “Krsmanca” ne pevam često. Sluh je, hvala bogu, ostao, možda se osnovna laga spustila za koji stepen zbog cigareta, koje ću, zarekla sam se, ostaviti u nastupajućoj godini. Nadam se da mogu da dobijem solidnu četvorku.

Imate li često priliku da obujete cipele sa visokim potpeticama?

- Veoma retko. Sve lošije hodam na štiklama i sve me više noge bole kad treba da ih nosim.

Mnogima ste vratili osmeh na lice. Ko ima moć da vama ulepša dan kada ste tužni ili neraspoloženi?

- Pre svih pas Milica i suprug Vuk. Sa njima sam 24 sata, pa je normalno što su na prvom mestu. Često umem da pozovem i oca, koji je nepopravljivi optimista. Od njega sam, pored ludačke upornosti, nasledila optimistički pogled na život.

Za vaš humanitarni rad dobili ste brojna priznanja. Na koje ste najviše ponosni?

- Možda na ono koje nosi ime kapetana Miše Anastasijevića. Dodeljuje se za dobročinstvo i preduzetništvo, i najbolje opisuje čime se bavim.

Gde će se, u danima koji dolaze, stacionirati ekipa emisije “S Tamarom u akciji”?

- U narednoj godini snimaćemo u centralnoj Srbiji i Šumadiji. Dvadeset šest epizoda.