Ana Bekuta: Pred koncert ću poljubiti Milutina, on je moja amajlija

 

Godinama važi za jednu od najlepših baka na našoj javnoj sceni, a uskoro bi mogla da ponese i titulu najbolje, jer unucima ispunjava sve želje. Koncert koji je Ana Bekuta za 25. oktobar zakazala u Centru „Sava“ posvetila je unuci Sonji, tačnije proslavi njenog punoletstva. Sonja je već napravila listu omiljenih pesama koje bi volela da čuje, a na pitanje da li je dve godine starijem unuku Branku krivo što je propustio svoju priliku da dobije koncert, folk zvezda kaže da je on svojevremeno imao žurku po izboru. Očekuje se da „Plava dvorana“ bude ispunjena do poslednjeg mesta, kao što je bila prethodnih godina, a uz brojne fanove i bliske ljude, uz Anu će te večeri biti i životni saputnik Milutin Mrkonjić, koji je, otkrila nam je, njena talija i “crven konac oko struka”.

Da li su koncerti u Centru „Sava“ već postali lepa rutina kojoj se unapred radujete ili uoči svakog izlaska pred publiku postoji nova trema, nova doza odgovornosti kako će sve proteći?

- Nijedan nastup nije isti, a rutinu ne dopuštam. Može se tolerisati jedino u pripremnom periodu, ali onaj kreativni deo do poslednjeg takta predstavlja nepoznanicu. Šta god i koliko god da planiram, nikad ne znam kako će teći neverovatna, uzbudljiva interakcija između mene i ljudi u dvorani. Nema sumnje da je publika izuzetno važan deo hepeninga, ona diktira tempo, ritam, izaziva plemenitu groznicu koja je neponovljiva. Jedinstvena, dakle. Publika me sve vreme nosi i ja svakog trenutka osećam njen huk koji struji u mojim venama.

Mnogi muzičari organizuju koncerte na svoj rođendan, a vi ste odlučili da to bude 18. rođendan vaše unuke. Ko je došao na tu ideju?

- Ja sam poželela da prvi, raskošan cvet njene mladosti zakačim za rever pored srca, jer uživam u lepoti njenog osmeha i duše, u bezbrižnosti njenog odrastanja i činjenici da sam doprinela harmoniji jedne mladosti u nimalo harmoničnom vremenu.

Šta Sonja kaže pred svoj veliki dan? Da li je zamolila da za nju otpevate nešto posebno?

- Naravno, ima ona listu mojih hitova i sve će ih čuti. Iako više voli i sluša sasvim drugačiju muziku, kao njeni vršnjaci, ume da se “raspilavi” kad čuje dobar narodnjak.

Žali li Branko što je propustio priliku da mu baka za punoletstvo pokloni koncert?

- Ne, imao je gala proslavu u sopstvenoj režiji. Dobio je baš ono što mu je u tom trenutku najviše značilo. Dečko je to. Pardon, mladić.

Ovaj koncert ujedno je lepa prilika za porodičnu retrospektivu. Koje slike vam prvo dođu pred oči kad pomislite na unuke i njihovo odrastanje?

- Uvek se prvo setim svog oca Branka, čije ime nosi unuk, i sa setom pomislim koliko bi bio srećan i ponosan kad bi video kakve divne potomke ima. Zapravo, nadam se da on to ipak nekako zna.

Pokazuje li neko od njih muzički talenat i želju da krene vašim putem?

- Oboje su nadareni, naročito Sonja, ali ne pokazuju takvu vrstu ambicije. Branko je sportski tip, dok Sonju zanima psihologija. Još je rano za izbor buduće profesije, imaju mnogo da uče i istražuju. Ne moraju da žure s tako važnim odlukama. U svakom slučaju, smatramo da bi trebalo da prate svoje afinitete i u tome ćemo ih podržati.

Možete da se pohvalite titulom jedne od najlepših baka na našoj estradi. U kojoj meri vas unuci podmlađuju svojom ljubavlju i energijom?

- Oni posebno pojačavaju moj elan. Kad njih vidim, znam da sam ono što mi je najvažnije u životu “oposlila”, pa mogu opušteno da se usredsredim na sadašnjost i budućnost, i svoju i njihovu. Naravno, ljubav nas ozari više od svega drugog što u životu steknemo.

Breme slave ume da bude teško. Koliko je porodica trpela zbog vaše popularnosti?

- Popularnost je nekad teret, a nekad blagoslov. I meni i mojim bližnjima donela je lepe i manje lepe dane, ali sama sam birala put i ne žalim se. Iako porodici u nekim trenucima nije bilo lako, uvek me je podržavala i delila sa mnom i čašu grči i čašu meda.

Poznato je da za projekte angažujete vrhunske saradnike. Ko će ovog puta biti zadužen za vaš izgled u Centru „Sava“?

- Koliko god da uvažavam dizajnere i njihove sugestije, najviše se oslanjam na sopstvenu viziju. Poslednja reč je moja. Veoma mi je važno da se osećam prijatno u onome što obučem i da to u potpunosti bude odraz moje ličnosti.

Da li ćete se možda konsultovati sa koleginicom i prijateljicom Jelenom Karleušom, koja važi za modnog znalca? Usvajate li njene savete i kritike?

- Veoma cenim Jelenino mišljenje, kao i savete drugih bliskih ljudi od ukusa kojima mogu da verujem. Međutim, znam da je koža u kojoj se najbolje osećam moja koža.

Može li se reći da ste šopingholičarka? Jeste li spremni da za komad odeće koji vam se sviđa izdvojite veću sumu novca?

- Imala sam trenutke ludosti, ali retko sam se pokajala. Najčešće su to bili unikatni predmeti koji su kod mene izazivali osećaj velikog zadovoljstva. To je hedonistički deo moje ličnosti kome, zahvaljujući profesionalnoj uspešnosti i višedecenijskom radu, mogu da ugodim.

Šta činite kada poželite da sebi ulepšate dan? Koje sitnice mogu da vam poprave raspoloženje?

- Najbolji osećaj je kad ne moram da učinim ništa posebno, kad se naprosto prepustim uživanju u dokolici. Mirišljava kupka i čaša vina idealni su za savršeno popodne. Doduše, ako je Milutin dovoljno blizu.

Iduće godine proslavićete jubilarni rođendan. Planirate li posebnu feštu tim povodom?

- Povod je zaista važan i teško da će proći bez adekvatne atmosfere. Ne mislim ni na kakav glamur, već na nežnost i toplinu voljenih. No, rano je za takve planove. Svakog dana treba živeti kao da je poslednji, što znači - punim plućima. Sigurna sam da će dotle biti i drugih radosti.

Vaše pesme ulepšavaju mnoga slavlja. Koja numera se svira kada vi naručujete nešto za svoju dušu?

- “Snijeg pade na behar, na voće, neka ljubi koji koga hoće...”

Imate li običaj da bar jednom godišnje napravite “presek stanja”, popričate sa sobom, zapitate se da li ste napravili prave poteze?

- Veoma sam samokritična i u hodu analiziram poteze i rezultate, ali nevoljno praktikujem rekapitulaciju i svođenje bilansa. Život nije završni račun i ne treba mu retrovizor.

Ko je vaš glas razuma koji vas opominje da možda nešto niste uradili kako treba? Da li ste spremni da bespogovorno saslušate i koga?

- Slušati i poslušati nije isto. Saslušam svakog dobronamernog, a bespogovorno ne poslušam nikog.

Postoje li situacije u kojima je vaše “ne” tačka, posle koje više nema mesta nagovaranju?

- Apsolutno. Ipak, pošto nisam sujetna, agresivna ni hirovita, moje “ne” lakše se proguta.

Duže vreme uživate u ljubavi sa Milutinom Mrkonjićem. Da li tabloidi, koji vas u stopu prate, uspevaju da naruše vaš emotivni mir?

- Da ne čuje zlo, sve smo imuniji. Dabome, kad nikome ne želite ništa loše, teško je pomiriti se sa bezrazložnom, nezasluženom malicioznošću. Međutim, taj otrov više izjeda onoga ko ga bljuje, nego one koji su mu izloženi.

“Zvezde Granda” ušle su u novu sezonu. Sviđaju li vam se promene koje je uveo Saša Popović i kako gledate na svoju ulogu?

- Saša je medijski genije, a tajna njegovog uspeha upravo je u tome što uvek uspeva da nadmaši sebe. S potpunim poverenjem prihvatam ulogu koju mi je namenio, a publika će proceniti kako se u njoj snalazim.

Žiriju se pridružio roker Đorđe David. Možete li da zamislite obrnutu situaciju i vidite li sebe u žiriju nekog rok takmičenja?

- Zašto da ne. Legitimno je i prirodno poznavati i voleti rok i pop zvuk. Muzika je nedeljiva, niko na nju nema tapiju.

Imate li neki ritual pre izlaska na scenu? Šta ćete, za sreću, učiniti pre nego što stupite na pozornicu Centra „Sava“?

- Poljubiću Milutina. On je moja amajlija, “crven konac oko struka”. (smeh)