Sofija Juričan o glumi kao vrsti psihijatrije: I mi se bavimo onim što ljudi kriju i žele da zadrže daleko od očiju javnosti

Posle višemesečne letnje pauze, na male ekrane stigla je druga sezona serije „Istine i laži“, a sa njom i dobro poznata lica u novim životnim avanturama. U uigranom timu našlo se mesto i za pojačanje u vidu Sofije Juričan, koja je u ulozi psihijatra Vanje zamenila koleginicu Borku Tomović.

Dok Borka u privatnom životu broji dane do porođaja njena i Sofijina junakinja u prvim epizodama nove sezone dobila je ćerku. O izazovnom glumačkom zadatku, očekivanjima kolega i publike, psihijatrima i psihoterapiji kao sastavnom delu njenog života, braku sa kolegom Radetom Nikolićem i još ponečem razgovarali smo sa Sofijom nedelju dana posle emitovanja prve epizode.

Da li ste imali veću tremu kada ste se priključili ekipi serije ili kada je došlo vreme da publika da svoj sud o vama kao novoj-staroj Vanji?

- Nezahvalno je uskočiti u ulogu koju je neko pre vas uspešno igrao u 170 epizoda i „preuzeti“ lik koji je publika zavola, za koji se vezala. I ja sam kao klinka mrzela kada se u mojoj omiljenoj seriji promeni glumica. Nije važno šta je bolje ili gore, drugačije je. Kolege sam zamolila za iskren sud, na početku smo i sve se može ispraviti i poboljšati. Imali su samo reči hvale, što mi je mnogo značilo. S druge strane, gledaoci, među kojima je mnogo dece, prvih dana slali su poruke: „Vratite nam Borku“, što je sasvim normalno. Čini mi se da su počeli da se navikavaju na mene, a posle scene porođaja stigle su i poruke podrške. Znala sam da će, kada se desi neki jak emotivni trenutak, publika početi da stavlja znak jednakosti između Vanje i mene.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sofija Juričan (@sofijajurican) on Aug 20, 2018 at 1:58pm PDT

Kako ste dobili ulogu?

- Malo je poznato da sam bila na kastingu za prvu sezonu, ne za Vanju, već za drugu ulogu. Dopala sam im se, ali smo odlučili da sačekamo da se kocke slože, pa da uskočim kad se ukaže neka ozbiljnija rola. Nikad se ne zna kako će se razvijati sudbina određenog lika, da li će se zadržati duže ili će nestati posle dva pojavljivanja.

Slično iskustvo imali ste u seriji „Mješoviti brak“.

- Upravo tako. Trebalo je da gostujem u dve epizode, ali su one kod publike toliko dobro prošle da je dopisan scenario, a ja sam se u seriji zadržala dve godine. Često i od glumca zavisi da li će lik koji igra biti brzo otpisan ili će dobiti šansu da se dodatno pokaže.

Pretpostavljam da ste, pre nego što ste stali pred kamere, od koleginice Borke Tomović zatražili neki savet.

- Nas dve smo dobre drugarice, tako da smo dosta pričale o svemu. Budući da je u pitanju franšiza, likovi su u startu postavljeni, tek neke njihove osobine moguće je izneti na ovaj ili onaj način. Moje viđenje nje kao psihoterapeutkinje donela sam onoliko koliko su mi bile odrešene ruke.

Šta vam je rekla mama, koja je po profesiji psihijatar, kada ste joj saopštili da tumačite njenu „koleginicu“?

- Moj suprug Rade saopštio joj je vest: „Samo da znate, igra vas.“ (smeh)

Da li ste nekada poželeli da krenete profesionalnim putem vaše majke?

- Iako sam bila odličan recitator, član raznih dramskih grupa, vodila programe na radiju i televiziji, nisam verovala da ću odmah biti primljena na glumu. Upisala sam istoriju, ali sam povukla dokumenta jer sam iz prvog pokušaja upisala Fakultet dramskih umetnosti. Da li što sam odrastala u okruženju gde je „rovarenje“ po sopstvenoj intimi bilo sasvim normalna stvar ili što sam po prirodi analitična, od malih nogu umela sam da procenim ljude i situacije. Gluma, u suštini, nije daleko od psihijatrije. I mi, glumci, bavimo se onim što ljudi kriju, što žele da zadrže daleko od očiju javnosti. U opisu posla nam je da dođemo do najtananijih delova ličnosti. To mi je, na neki način, profesionalna deformacija. Dok pričam sa čovekom duboko sam zagledana u njega, a na osnovu onoga što izgovori ili načina na koji gestikulira mogu prilično tačno da ga skeniram.

Iako živimo u 21. veku, o odlascima kod psihijatra još se nerado govori.

- Mislim da se situacija popravlja, mada se o toj temi i dalje govori sramežljivo. Čovek ophrvan problemima na raznim životnim poljima teško da sa svim teškoćama može da se izbori sam na podjednako kvalitetan način. Normalno je da potraži stručnu pomoć, kao što će se obratiti zubaru kada ga boli zub. Ja sam na psihoterapiju krenula kada sam imala 22 godine, a idem i sad. Razgovori sa psihoterapeutom su mi bukvalno spasli život.

Kroz kakve krize ste prolazili?

- Dok sam studirala izgubila sam porodicu. Ostale smo samo mama i ja. Prvu pretpremijeru igrala sam na dan tatine sahrane. U kratkom periodu umrli su baka i deka koji su me odgajili. Imali su 40 godina kada sam se rodila, prema današnjim standardima u tom životnom dobu tek bi bili roditelji. Ubrzo je umrla i druga baka. Odjednom su svi nestali. Postojala je mogućnost da se mama i ja preselimo u Italiju, ali je ona rekla da ćemo ostati ovde ako upišem Akademiju. Ti veliki životni lomovi, koji bi za svako mlado biće predstavljali ogroman teret, podudarili su se sa početkom mog studiranja. Našla sam se u sredini u kojoj nikog ne poznajem, dane sam provodila na Akademiji od jutra do mraka, sve vreme se pitajući da li sam napravila dobar izbor, da bi na kraju diplomirala kao najbolja, sa silnim nagradama. Odmah su krenule predstave i snimanja, a samim tim i novi krug preispitivanja. Iako, gledano sa strane, glumački posao deluje kao igra i zabava, nosi mnogo stresa koji traži kanalisanje i stručnu podršku.

Mnogi vas prepoznaju kao pozorišnu glumicu, a trenutno igrate u megapopularnoj televizijskoj seriji. Na kom terenu se bolje osećate?

- Za mene pozorište je najveća ljubav. Korake koje napraviš na pozorišnoj sceni ne možeš ni na jednom drugom mestu. Najlepše reči ovog sveta govoriš u pozorištu. Malo li je? Glumci mnogo vole pozorište jer im pruža mogućnost da iz večeri u veče igraju dijametralno suprotne likove. Na televiziji je sve drugačije; obično te vežu za određeni karakter, a onda nove, eventualne, ponude stižu prema datom šablonu.

Kako gledate na konkurenciju?

- Na prvoj godini fakulteta naučite da ne postoje dva ista glumca, samim tim nema mesta poređenju. Nikada ne mogu biti kao što je neko drugi, niti taj drugi može da bude ono što sam ja. Da ima nepravde, ima. Tako je u svakoj profesiji. Poznajem na desetine fantastičnih glumaca koji se ne vide jer ovde nema dovoljno kastinga. Ljudi koji rade na filmu i serijama, čast izuzecima, retko idu u pozorište. Potrebno je da neko iz tog sveta dođe u pozorište, da vidi glumca, da ga se seti. Ovako, uloge se često dele po inerciji. Iskreno, bila sam pozitivno iznenađena kada su me pozvali na kasting za „Istine i laži“.

Vaša junakinja Vanja u drugoj sezoni fokusirana je na privatni život. Kako izgleda Sofijina privatnost?

- Rad, rad i samo rad. (smeh) To je trenutno stanje. Igram u matičnom pozorištu „Ateljeu 212“. Predstave „Moja ti“ i „Režim ljubavi“ naišle su na sjajan prijem kod publike, tako da neprekidno stižu pozivi za festivale i gostovanja u inostranstvu. Tim povodom uskoro putujem u Kanadu. U međuvremenu, snimam po 12 sati dnevno.

Važite za jednu od naših najlepših glumica. Koliko vam je u poslu bitan fizički izgled?

- Izgled je bitan, a i nije bitan. Dugo sam igrala moderan balet i išla na folklor. Fizički sam u dobroj formi, a i spretna sam. Koji god korak da mi pokažete, znaću da ga ponovim. Pre izvesnog vremena krenula sam na bodi art da „proluftiram“ glavu, a sad mi stižu komplimenti da nikad lepše nisam izgledala. Trud se isplatio. (smeh)

Mnoge devojke ne bi propustile priliku da makar fotografijama na društvenim mrežama pokažu šta su postigle napornim vežbanjem i pohvale se vitkim telom.

- Volim društvene mreže, naročito „Instagram“, ali ne koristim ga u svrhu samopromocije. Ne volim da se eksponiram na taj način, mada nemam šta ni da krijem. U predstavi „Režim ljubavi“ nosim izuzetno usku belu haljinu na golo telo. Mnogo devojaka pitalo me je gde vežbam, pohvalilo da odlično izgledam. Laska mi to, naravno. Najlepše od svega je to što vežbanje za mene nije mučenje, već ritual koji me opušta. Posle treninga svratim sa drugaricama na čašu vina, ispričamo se, nasmejemo i na najlepši način zaokružimo dan.

View this post on Instagram

A post shared by Sofija Juričan (@sofijajurican) on Jun 26, 2018 at 12:17pm PDT

Zdrav način života podrazumeva i zdravu ishranu. Kako se snalazite u kuhinji?

- Odlična sam kuvarica, bez lažne skromnosti. Poslednjih meseci nemam mnogo vremena, ali Rade i ja i te kako vodimo računa šta jedemo. Pre nekoliko godina bili smo na strogom režimu hrono-ishrane, a pošto smo postignutim rezultatima bili izuzetno zadovoljni, nastavili smo da se pridržavamo osnovnih principa. Jedemo sve, s tim što vodimo računa kako kombinujemo namirnice.

Da li ste suprug i vi od prvog dana braka bili toliko usaglašeni da ste, o kojoj god temi da govorite, mogli da počnete rečenicu sa „mi“ ili ste se s vremenom usaglasili?

- Oboje smo glumci, to nam je bila prva spona. Dugo smo se družili, nisam ni slutila da ćemo početi da se zabavljamo, još manje da ćemo se venčati. Pre nego što sam njega upoznala nisam želela da se zabavljam sa muškarcem iz svoje branše. Mada, Rade se nikako ne uklapa u stereotipe. Nije boem, ja sam ta koja ostaje u bifeu i koja igra po stolovima. (smeh) On voli da ostane kod kuće i gleda sajens fikšn filmove. Super smo se podelili i lepo funkcionišemo.

Zajedno ste devet godina, od toga sedam u braku. Imate li recept kako opstati u skladnoj zajednici?

- Sve je na nivou dogovora. Za početak, oboje moraju podjednako da žele da im veza uspe, čak iako to podrazumeva promene. Nekad, i pored najbolje namere, stvari radiš  pogrešno. Problemi se ne guraju pod tepih, već se odmah reševaju.

U čijoj nadležnosti je patuljasti šnaucer Džoni?

- Ja sam ga više želela, ali istini za volju Rade je taj koji ne može bez njega, stalno su zajedno. Džoni je ozbiljna faca, igrao je u nekoliko pozorišnih predstava, a ima i svoj hašteg na instagramu #džonifabio. Dok ga šetamo prvo prepoznaju njega, pa nas. (smeh) Iako nije dresiran, dobar je i poslušan. Svuda putuje sa nama, pa i na letovanje.

View this post on Instagram

A post shared by Radomir Nikolić (@radomirnikolic) on Apr 29, 2016 at 10:04am PDT

Gde ste letovali ove godine?

- Na Krfu, po ko zna koji put. To je moje „ostrvo spasa“, na koje redovno odlazim od svoje 24. godine. Tamo sam, u međuvremenu, stekla divne prijatelje.

Imajući u vidu da glumite u projektu koji se radi „od jutra do sutra“, kad možete da se nadate sledećem odmoru?

- Imaćemo pauzu od mesec dana, ali još ne znam kada. Ali, ni tada se neću odmarati, već ću se posvetiti drugim ulogama.