Aleksandar Kukolj: Ne osećam se prijatno kad ne držim finansijske konce u rukama

Kontrolu kućnog budžeta prepustio je supruzi, pokazujući da ima istine u izreci da se iza svakog uspešnog muškarca, pa i snažnog džudiste, krije jaka žena

Na kojem ste poslednjem velikom takmičenju učestvovali, a koje vas očekuje u bliskoj budućnosti?

- Sredinom avgusta osvojio sam treće mesto na „Gran-priju“ u Budimpešti i došao do prvih bodova za „olimpijsku“ normu. To takmičenje mi je bilo posebno važno jer je predstavljalo prvi test posle operacije kolena, koju sam ima tri i po meseca ranije. Po svemu sudeći, dobro sam se oporavio. U prestonici Azerbejdžana, 24. septembra, boriću se na „Svetskom prvenstvu“.

Znate li koliko medalja imate u kolekciji?

- Stvarno ne znam, i žao mi je zbog toga. Poslednji put kad sam pokušao da ih prebrojim, pre šest godina, bilo ih je 200. Ali ni to nije bio tačan broj, jer sam neke medalje poklonio, a neke izgubio. Da mogu da vratim vreme, potrudio bih se da svaku sačuvam. Kad sam bio klinac, borio sam se svakog vikenda, nekad i na takmičenjima za stariji uzrast. Sada ne nastupam često, biram samo najjače i najprestižnije rivale, idem direktno u vatru.

Da li zlatna medalja sa prošlogodišnjeg „Evropskog prvenstva“ u džudou, za koju kažu da je istorijska jer je prva kojom se Srbija može pohvaliti, zauzima posebno mesto u vašem domu?

- Nju sam osvojio dok sam živeo sa roditeljima, tako da sada zauzima centralno mesto na panou sa najvažnijim medaljama koje oni brižljivo čuvaju. Ništa od trofeja nisam preneo u svoj stan, ne znam ni da li ću. Srećom, dolaze nove medalje koje će naći mesto na nekom drugom panou.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Stara kafana (@starakafana) on Apr 24, 2017 at 11:36am PDT

Ko je, po vama, naš najbolji sportista svih vremena?

- Novak Đoković. Ozbiljna smo sportska velesila, kroz istoriju smo imali mnogo velikana, ali Novakovi uspesi na mene ostavljaju poseban utisak. Mislim da njemu ravnog nismo imali. Iz njegovih uspeha crpem veliku inspiraciju.

Imate li dovoljno snage da podignete čoveka svoje težine, od 90 kilograma?

- Imam, i da ga podignem i da ga “tresnem” o zemlju. I tako sto puta zaredom. Na svakom treningu. To mi je u opisu posla. (smeh)

Uz brojne obaveze u svetu sporta, uspeli ste ne samo da završite fakultet, već i da magistrirate. Koliko traje vaš dan?

- Uvek sam dobro “gurao” školu, a kasnije i fakultet. Brzo sam kapirao stvari, a imao sam sreće da nailazim na dobre profesore. Imali su šta da mi ponude, ali su i razumeli moje ambicije na drugim frontovima. Redovno sam im se revanširao znanjem. A dan k'o dan, ništa duži nego drugima. Sve je u dobroj organizaciji. Školu sam završio učeći u autobusu, dok sam putovao sa jednog na drugi trening. Kada sam zbog povrede noge morao da mirujem dva meseca, “očistio” sam semestar da ne bih gubio vreme.

Kao ekonomista po obrazovanju, umete li da baratate novcem?

- Rano sam počeo da zarađujem, a silom prilika rano sam preuzeo i mnoge porodične obaveze. Slobodno mogu da kažem da se ne osećam prijatno kad ne držim finansijske konce u rukama. Obično imam pet rezervnih planova u podsvesti, skoro da sam počeo da se svađam sam sa sobom, jer mi mozak poručuje: “Šta ti je, bre, čoveče, opusti se malo”. (smeh)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Besplatan sport za omladinu! (@sofa_rs) on Apr 22, 2017 at 8:57am PDT

Da li je kućni budžet u vašoj ili u nadležnosti vaše supruge?

- Računi i troškovi na dnevnom nivou pod njenom su kontrolom, a za neki veći ili nepredviđeni trošak konsultuje se sa mnom. Super se ona snalazi sa budžetom.

Ima li istine u izreci da pored svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena?

- Ima, i te kako. Snaga žene koja je potpora uspešnog muškarca često nije lako vidljiva onima što ih posmatraju sa strane. Trudim se da supruzi pokažem koliko je važan deo svih mojih rezultata.

Da li joj pevušite ili uz muziku poručujete pesmu “Dunjo moja”?

- Ne, mada se zove Dunja. (smeh) Moj izbor je pesma “Magla”, grupe “Bon Ami”. Ne znam ni sam zašto.

U proteklih godinu dana stali ste na “ludi kamen” i postali otac. Koliko su ti važni životni događaji uticali na vas?

- Prethodne mesece pamtiću kao prelep period, a događaji koje ste pomenuli svakako su doprineli mojoj sreći i ispunjenosti. I ne samo mojoj. U šali kažem, da sam znao da će jedno bepče toliko usrećiti ne samo Dunju i mene već i naše roditelje i prijatelje, dobili bismo dete još pre pet godina.

Koje ime ste izabrali za sina?

- Tadija.

Bez čega ne možete da počnete dan?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Besplatan sport za omladinu! (@sofa_rs) on Jun 8, 2016 at 3:47am PDT

- Nema ničega bez čega ne bih mogao, ali činjenica da sam dovoljno spavao i lepo doručkovao mnogo pomaže.

Kakve ste naravi kad ste gladni?

- Zbog prirode sporta kojim se bavim nekad moram da budem gladan. Pred merenje za takmičenje slabo jedem nekoliko dana, nekad ništa, ali sa tim nemam problem. Međutim, kada sam gladan jer nisam stigao da jedem, toliko se unervozim da ujedam, posebno ako sam uz to i neispavan.

Ko vam uvek izmami osmeh?

- Sin, momci iz “Državnog posla”, nekoliko najboljih drugara.

Da li ste sujeverni?

- Hm. Umereno, rekao bih.

Šta se dešava kad slava udari u glavu?

- Ja sve nekako mislim da mene nije udarila. Možda nisam dovoljno slavan, a opet, sretao sam manje slavne od mene, a više “udarene”. (smeh)