Jovana Joksimović se dobro oseća u svojoj koži: Ne mislim da sam savršena, ali ne bih ništa menjala na sebi

 

Prošlo je 17 godina od trenutka kada smo je prvi put ugledali na malim ekranima. Jovana Joksimović u međuvremenu je izgradila status novinarke i voditeljke sa kredibilitetom, čije mišljenje uvažava široki auditorijum. Samouvereno držanje, dopadljiv osmeh i prodoran pogled zaštitni su znak jednog od naših najlepših televizijskih lica. Kao surovi profesionalac, strogo vodi računa o svakom detalju programa, ne ostavljajući prostor za iznenađenja. Ipak, kada se kamere ugase, postaje obična žena, posvećena suprugu i deci.

U eri društvenih mreža, koje su ekspanziju doživele zajedno sa terorom estetike i insistiranjem na mladalačkom izgledu po svaku cenu, ne libi se da se javno predstavi u potpuno prirodnom izdanju. No, priznaje da sa takvim samopouzdanjem nije rođena i da godinama radi na tome da sebe zavoli baš onakvu kakva jeste. Iako svesna da nije savršena, Jovana ističe da više ne oseća potrebu da bilo šta menja. Sreća se, kaže, krije u slobodi izbora.

Razgovor smo počeli sumirajući utiske o letu, koje je sa suprugom Željkom Joksimovićem i decom provela u Atini.

- Odmor mi je izuzetno prijao. Imala sam intenzivnu godinu: porođaj i briga o bebama, Kosta je krenuo u vrtić, promenila sam posao... Sve to me je prilično umorilo i više nego ikad bila mi je potrebna pauza. Iako smo skoro dva meseca bili na moru, kada je došao trenutak da se spakujemo i vratimo u Beograd, pomislila sam da je godišnji bio kratak. Spadam u osobe koje mogu da se isključe iz dnevne rutine i stresa i da se kvalitetno odmaraju, što je važan preduslov da „napunimo baterije“ i krenemo u nove poslovne pobede.

Prošlo je šest meseci od vašeg dolaska na televiziju “Prva”. Iz ove perspektive, u kojoj meri su ispunjena vaša očekivanja i verujete li da ste vi ispunili očekivanja publike?

- Mislim da jesmo, iako uvek vidimo nove prilike za unapređenje sadržaja i to neprestano radimo. Postigli smo mnogo, gosti žele da dođu u emisiju, imamo puno kvalitetnih sagovornika, pravu meru zabave i informative, studio je lep, priče su zanimljive. Naravno da treba vremena da se publika navikne da televizija “Prva” ima jutarnji program, ali na to smo i računali.

Pre nego što ste otišli na letnju pauzu timu se pridružila Nataša Miljković. Koliko vam znači njen dolazak?

- To je bila moja ideja, jer sam želela da nam se pridruži kredibilan kolega, to jest koleginica, i da gledaoci u svakom trenutku u jutarnjem terminu imaju za domaćina nekoga kome veruju i ko dobro radi. Nismo dugo razmišljali ni mi, ni Nataša, i volim što je postala deo “Prve”.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jovana Joksimovic (@jjovanajoksimovic) on Sep 21, 2018 at 1:51am PDT

Kako doživljavate konkurenciju „Jutra sa Jovanom i Srđanom“. Da li je takmičarski duh važan u vašem poslu?

- Na neki čudan način rejtinzi su svemu dali smisao i istovremeno sve obesmislili. Ne želim da podilazim ukusima publike koja je spremna da do duboko u noć gleda one koji se biju, vređaju, opijaju. Nemam ništa protiv, ali ako neko ko je prethodnog dana gledao zaljubljeni trojac kako plače i tuče se ujutru pristane da bude uz vaš program, neće se zadovoljiti time da gleda profesora, reditelje, da čuje priču o problemima koje ima “Muzej Nikole Tesle”. On i ujutru traži lom, svađe, optužbe, agresiju. Mi to nećemo raditi i zato se takmičimo uglavnom samo sa sobom, ne gledajući druge programe.

Koliko vam  je preko leta nedostajalo poslovno okruženje, jest li se teško vratili u ritam?

- Nije bilo teško, imamo sjajan tim, a dešavanja u Srbiji toliko su intenzivna da svaki dan obeleži neka nova situacija. Disciplinovana sam i potpuno se posvećujem onom što radim kada sam na poslu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jovana Joksimovic (@jjovanajoksimovic) on Sep 5, 2018 at 12:02am PDT

Da li ste se viđali sa Srđanom, je li vam falilo prepodne u njegovom društvu?

- Nismo uspeli da se vidimo, ali smo bili u kontaktu. Nedostajao mi je, naravno, međutim, lepše je kada jutra sa Srđanom zamenim jutrima u kojima me ne budi alarm na telefonu, nema šminke, frizure ili stresa kad stignu rejtinzi. Jutrima u kojima čujem samo decu i Željka.

Silom prilika, zbog katastrofe koja je zadesila okolinu Atine, u kojoj ste u tom trenutku boravili sa porodicom, na godišnjem odmoru ste se našli u ulozi reportera. Kako ste doživeli to iskustvo?

- Izuzetno neprijatno. Osetili smo dim, u prvom trenutku nismo znali koliko je požar udaljen, ni da li ima žrtava. Tek kada se situacija smirila, shvatili smo koliko je ozbiljno i koliko ljudi je izgubilo život. Dan kasnije osetila se ogromna tuga u celom gradu, sve je bilo mirno i pusto... Užasna tragedija.

“Čeka nas pravi izazov zbog svih kolica, hranilica i ljulja, ali kada se dočepamo Atine, biće teško vratiti nas u Beograd”, ovako je vaš suprug za „Hello!“ najavio odlazak u Grčku. Otkrijte nam nastavak priče...

- Zaista, transport je bio najsloženiji deo odmora. Sve drugo bilo je pravi hedonizam. Uživali smo.

Grčka je vaša tradicionalna letnja destinacija. Čime vas je Atina očarala toliko da tamo kupite stan?

- To je grad u kojem se osećate kao u svojoj kući. Takva je energija. Dolazi puno ljudi iz Beograda, imamo mnogo prijatelja, more je predivno, kao i plaže. Atina je ljubav na svaki pogled.

Biti roditelj troje mališana i preuzeti odgovornost za njih pravi je podvig. Kako se u ovom periodu nosite sa izazovima roditeljstva?

- Ne bih mistifikovala roditeljsku ulogu. Kako svi, tako i mi. Kosta ima svoj ritam, svoja pitanja i interesovanja, Ana i Srna su u fazi kada su aktivne i traže više, pre svega da imaš dobre mišiće za nošenje i učenje prvih koraka. Divno je što se svakog dana vide rezultati rada sa njima. Oni odmore svaki umor.

Pomisao da sam jedna vrlo srećna žena prođe mi kroz glavu svakog jutra i svake noći dok gledam svoju divnu porodicu

Za manje od jednog meseca proslavićete prvi rođendan bliznakinja. Planirate li veliku feštu ili intimno slavlje?

- Još nismo odlučili, ali u svakom slučaju to će biti naš dan i posvetićemo se, pre svega, jedni drugima.

Koliko vam Kosta pomaže oko beba? Dozvoljava li da one budu u prvom planu?

- Neverovatan je dečko, izuzetno posvećen i zreo, ako se uzmu u obzir njegove godine. On se tako lepo igra sa njima, zabavlja ih, ume da ih čuva i animira kao da je mnogo stariji. Prihvatio je ulogu starijeg brata na ozbiljan način i ja se kao majka potpuno raznežim kada ih vidim kako se zajedno smeju i maze. Ana i Srna imaju drugačiju energiju i, iako mu na to nismo skretali pažnju, sam je to prepoznao, pa se različito igra sa njima.

Nedavno ste na jednom događaju rekapitulirali prvi susret sa Željkom na „Evroviziji“ pre 10 godina. S kakvim emocijama danas gledate na taj trenutak i ko se od tada više menjao i prilagođavao - on ili vi?

- Željko i ja smo pre svega vrlo slični, delimo iste vrednosti, isto razmišljamo o najvažnijim temama i tako smo pristupili zajedničkom životu. Nismo se mnogo menjali. Od starta smo ozbiljno doživeli naš odnos i s vremenom smo ga samo nadograđivali.

Ko je temperamentniji, a ko smiruje buru?

- Zavisi. Imamo slične karaktere, pa je nekad to Željko, a nekad ja. Uvek pazimo da u tim trenucima ne povredimo jedno drugo. Nikada nismo prešli granicu, ni kada nam se mišljenja razlikuju, jer je poštovanje osnov svakog odnosa. To je, uz beskrajnu ljubav i podršku, suština zajednice i trajanja.

Željko i ja smo vrlo slični, delimo iste vrednosti, isto razmišljamo o važnim temama i uvek pazimo da u burnim trenucima ne povredimo jedno drugo

Svakog radnog dana sa Srđanom pravite šest i po sati programa, posle čega se vraćate ulozi supruge i majke. Da li je teško istovremeno biti uspešan i na privatnom i poslovnom planu?

- Nije lako, ali ja sam majčinsku ulogu želela i bila spremna za nju. Važno je da uvek imam dovoljno vremena za porodicu i da što manje multitaskujem. Odredim prioritete i ne trudim se da uradim 50 stvari dnevno, jer to znači da ni jednu neću uraditi kako treba.

Odajete utisak odlučne i samouverene žene. Da li ste oduvek bili takvi?

- Ne poznajem samouverenu ženu u dvadesetim godinama. Potrebno je mnogo zrelosti i životnog iskustva da zavolite sebe punom snagom, spoznate ko ste, šta želite, šta ne želite i šta je vama važno. To je jedini put ka ličnoj snazi i presrećna sam što sam se u taj voz polako ukrcala. Imam još dosta lekcija pred sobom, ali drago mi je što sam u dobrom vagonu.

Kakav stav imate o estetskoj hirurgiji? Postoji li nešto što biste voleli da korigujete na sebi?

- Sloboda izbora je početak odgovora na ovo pitanje. Počeli smo da se ponašamo kao policajci u društvu, ko sme za koga da navija, šta treba da nosi, kako kome smeju deca da se zovu, da li smemo da se farbamo... Neka svako radi šta želi, jer je život jedan i treba ga živeti tako da budete srećni. Zadovoljna sam izgledom, mada ne mislim da sam savršena, ali dobrose osećam u svojoj koži i ne bih ništa menjala.

Reklo bi se da ste osoba spremna za svaku situaciju, pa i nepredvidivu. Koliko je ta Jovana slična onoj u privatnom životu, van kamera? Imate li i neke slabosti?

- Iznenadili biste se kada bih vam priznala, ali želim da i dalje odajem utisak žene spremne za svaku situaciju.

Da li ste u životu češće ostvarivali ciljeve ili pratili znakove pokraj puta?

- I jedno i drugo. Imala sam ciljeve i vredno radila, ali sam imala i malo sreće.

Kada ste prvi, a kada poslednji put pomislili: „Ja sam jedna vrlo srećna žena“?

- Pomislim to svakog jutra i svake noći dok gledam svoju divnu porodicu.