Predrag - Miki Manojlović: Nisam želeo nijednu ulogu, a dobio sam ih sve

 

Kada bismo, u ovom već odmaklom 21. veku, upalili vremensku mašinu i vratili se u „zlatno doba“ jugoslovenske kinematografije, možda bi nas pogon odneo na set kultnih „Otpisanih“ ili bismo probali „Jagode u grlu“, a sasvim sigurno bismo se zapitali da li postoji „Nešto između“, da li je nekad „za sreću potrebno troje“ i šta zaista, kada nije sa svojom porodicom, radi „Otac na službenom putu“. U svim nabrojanim ostvarenjima briljirao je glumac čiji bi talenat bez dileme mogao da se uvrsti među kulturna dobra bivše države - Predrag - Miki Manojlović.

Priliku da nam predstavi još jednu maestralnu ulogu dobio je na nedavno završenom „Sarajevo film festivalu“, zahvaljujući drami „Sam samcat“. U priči o razvedenom muškarcu na pragu četrdesete Manojlović igra teču kod kojeg se glavni junak seli kada ostane bez stana. Ovaj film ponovo ga je doveo u glavni grad Bosne, gde ga decenijama doživljavaju kao svog, domaćeg.

Iako Jugoslavija više ne postoji kao geografski i politički subjekat, ona je nastavila da živi kao jedinstveni kulturni prostor, u srcima i nostalgičnim sećanjima. Dokaz toj tvrdnji nije samo Miki već i mnoge njegove kolege koje snimaju od Vardara do Triglava.

- Kada je Danis Tanović dobio „Oskara“, rekao sam da to nije samo važno za Bosnu i Hercegovinu, nego za ceo region. Svaka dobra stvar koja se ovde desi ima mnogo šire značenje, kako za one koji se time bave, tako i za celo područje. Zato je veoma važno da postoji ovakav festival koji okuplja ljude uz celog sveta - poručio je slavni glumac tokom održavanja manifestacije.

Bez obzira na ovdašnje društvene prilike i sukobe, kultura je uvek pronalazila način da opstane. Snimaju se kvalitetni filmovi i serije, igraju se dobre predstave, a stvaraju ih odlični autori i protagonisti. Velikan našeg glumišta, koji je nadimak dobio u vreme kada je pravio prve korake na „daskama koje život znače“, ima objašnjenje odakle navire ta kreativna energija.

- Davno sam došao do tog zaključka i ponoviću ga. Ne bih ga nikada opovrgao. Ponekad za umetnost ništa nije plodonosnije od nemaštine i bede, one vas nagone da pravite, da govorite, da stvarate.

Krizne devedesete godine prošlog veka mnoge umetnike oterale su u egzil. Tako je Manojlović neko vreme živeo i radio u Parizu. Iako je, tamo daleko, veoma emotivno podnosio sve što se dešavalo na našem podneblju, njegova karijera je cvetala. Ni sam ne zna koliko je tada snimio filmova. Pretpostavlja između 30 i 40. Često ističe da su mu sva vrata bila otvorena zahvaljujući prvenstveno ulogama koje je ostvario, a one su uvek bile njegov lični izbor. Ipak, ni čovek čije je ime garancija za kvalitet i iza koga je višedecenijsko iskustvo nema recept za uspeh koji bi podelio sa mlađim naraštajima, čije vreme tek dolazi.

- Nema saveta za tako nešto, zato što je savet nemoguć. Ljudi moraju kroz sve to da prođu i na kraju sami izvuku zaključak. Ako postoji moguća opasnost, a ima ih mnogo, trebalo bi da na njih obrate pažnju, da se čuvaju loših ljudi i lažnih producenata.

Iza njega je gotovo pola veka karijere, koja je bezbroj puta krunisana najvišim priznanjima. Pored uspešnog profesionalnog, kompletnim ga čini i privatni život. U braku je sa glumicom Tamarom Vučković i imaju sina Ivana. U prethodnom braku dobio je ćerku Čarnu, poznatu rediteljku. Na pitanje kakav je otac jednom prilikom je rekao da je njegova najveća mana odsutnost, „jer ga celog života nema kod kuće“. Ali, takav je poziv koji je izabrao.

Bez bilo kakvih problema može da podvuče crtu u svojoj životnoj priči. Šta bi danas poručio Mikiju Manojloviću iz 1972. godine, onom s početka karijere?

- Ništa mu ne bih rekao. U životu ne bih menjao skoro ništa, jer nisam žudeo za stvarima na taj način da bih trčao za njima. Nisam se družio sa uticajnim ljudima da bih bilo šta dobio. Nisam želeo nijednu ulogu, a dobio sam ih sve. Nisam jurio za nagradama, a osvojio sam ih bezbroj. Ja sam jedan normalan tip koji nije dozvolio da ga odvuku prizemne i prolazne stvari na ne znam koji meridijan. Živim kako volim.