Sava Ranđelović: Važno je uživati u svemu što radiš, ali i ne propustati prilike

Vest da su vaterpolisti Srbije osvojili zlato na “Evropskom prvenstvu” u Barseloni oduševila je naciju, ali, ruku na srce, malo koga je iznenadila. Imajući u vidu da su “delfini” sa poslednjih 13 takmičena doneli 12 zlata, skoro da se podrazumevalo da će se i ovog puta vratiti sa najsjajnijim odličjem. Predvođeni selektorom Dejanom Savićem, ovi vredni i skromni momci pred 20.000 ljudi, koji su se okupili ispred Skupštine Beograda, izašli su pomalo zbunjeni euforijom koju su izazvali. Nekoliko dana su slavili, nekoliko se odmarali i ubrzo krenuli sa novim ciklusom priprema. Pred njima je „Svetski kup“, koji će se sredinom septembra održati u Berlinu. Godišnji odmor je, izgleda, poslednje  o čemu razmišljaju.

- Nadam se da ću iduće godine otići na lepo putovanje u privatnoj režiji - pomirljivo konstatuje Sava Ranđelović, sa kojim smo razgovarali o reprezentaciji, planovima, životnim i profesionalnim ciljevima, prijateljstvu i ljubavi.

Statistika pokazuje da su vaterpolisti Srbije u poslednjih 12 godina osvojili 29 medalja i upisali 302 pobede. Imate li evidenciju koliki je vaš udeo u toj priči?

- Statistiku vode ljudi koji su zaduženi za to. Na nama, igračima, je da igramo i da uvek damo sve od sebe da bismo se sa takmičenja vratili s medaljom. Kad završimo igračku karijeru, biće vremena da se bavimo statistikom.

Šta za vas znači biti najbolji?

- Meni lično znači to da s ponosom mogu da kažem da sam deo jedne istorijske generacije. Teško je u nekoliko rečenica sažeti ono što smo uradili u poslednje četiri godine. Konstantno biti u vrhu svetskog vaterpola, na poslednjih 13 takmičenja osvojiti 12 zlata i jednu bronzu, dovoljno govori o kakvom je timu reč.

Један од оних који је освојио све! Срећан рођендан, Саво! ?⚪️? #vkczhttps://t.co/qmTreqTcbg pic.twitter.com/2l5xbV3QR7

— Moja Crvena zvezda (@sdcrvenazvezda) July 17, 2017

Kakav je pogled sa balkona Skupštine grada?

- Pet puta sam izlazio na čuveni balkon i svaki put bih se naježio kad spiker izgovori moje ime. Podeliti sreću sa hiljadama ljudi koji su došli da nas pozdrave je osećaj koji se ne može opisati. Verujem da će biti još mnogo prilika da se zajedno radujemo i proslavljamo uspehe našeg sporta.

Vaterepolo reprezentacija uživa ogromno poštovanje kako u Srbiji, tako i šire, a selektora Dejana Savića mnogi smatraju “megacarem”. Da li je previše strog i zahtevan kao trener?

- Dekija sam upoznao još 2010, kada mi je bio trener u juniorskoj reprezentacije. Kasnije su nam se putevi ukrstili u “Zvezdi”, a od 2014. smo zajedno u seniorskoj reprezentaciji. Slobodno mogu da kažem da nikada nisam, niti ću surađivati sa trenerom kao što je on. Nije strog i nema razloga da “zavodi red”. Svi smo odrasli ljudi, znamo koje su nam obaveze i ciljevi, zbog čega smo tu gde jesmo. Kad se radi - radi se. Kad se šalimo, on je inicijator.

Druže li se momci iz tima sa selektorom i privatno ili neka vrsta distance neminovno postoji?

- Nekoliko igrača selektora poznaje još iz vremena kada su zajedno nastupali za reprezentaciju i oni, logično, imaju prisniji odnos sa njim. Međutim, svi mi osećamo strahopoštovanje prema Dejanu Saviću. To se vidi u bazenu, ali i van njega.

Poznato je da u vaterpolo-timu vlada odlična atmosfra, mnoge vezuju međusobna kumstva. Sa kim ste vi posebno bliski?

- Timski duh je naše najjače oružje. To je ono što nas krasi i bez čega ne bismo napravili sve dosadašnje uspehe. Sa svima se jednako dobro slažem, ali sa Viktorom Rašovićem sam posebno blizak. Cimeri smo već 10 godina i sigurno će tako ostati sve dok budemo igrali zajedno.

Još niste “dosadili” jedan drugom?

- Ne. (smeh) Poznajemo se od malih nogu, zajedno smo prošli ceo put; od mlađih selekcija do „A“ reprezentacije. Ta iskustva će nas zauvek vezivati. Da ne pričam da smo zajedno obišli pola sveta. Slični smo po mnogo čemu, zato smo toliko dugo cimeri. Jedino u čemu se razlikujemo je to što on ujutru voli duže da spava, dok sam ja ranoranilac. Dajem sve od sebe da ga ne probudim. (smeh)

A post shared by 100 hiljada Srba (@100hiljadasrba) on Jul 28, 2018 at 2:29pm PDT

Da li su vam rivali iz bazena “protivnici” i na suvom?

- Ni sa jednom reprezentacijom nema rivalstva na suvom, a sve što se desi u bazenu tamo ostaje. Većina reprezentativaca se međusobno dobro poznaju i privatno druže jer često igramo ili smo igrali u istim klubovima.

Kako izgledaju vaši dani po povratku iz Barselone? Drži li vas još slavljenički duh ili ste uspeli da se odmorite?

- Prvih nekoliko dana smo kolektivno slavili, a sad se opuštamo i obnavljamo energiju. Za manje od 10 dana počinju pripreme za „Svetski kup“, koji će se održati u Berlinu od 11. do 16. septembra. Idemo da odbranimo titulu koju smo pre četiri godine osvojili u Kazahstanu.

Hoćete li imati vremena za neko lepo putovanje pre nego što se vratite svakodnevnim obavezama u Budimpešti, gde ste stacionirani od prošle sezone?

- Nažalost, neću. Očekuje nas „Svetski kup“, a odmah posle toga priključujem se matičnom klubu, koji je uveliko krenuo sa pripremama.

Idete li nekad na godišnji odmor?

- Idem, kad mogu. (smeh) U toku godine imam dve nedelje odmora, a te dane koristim da budem sa porodicom. Često sam odsutan i ne viđam ih onoliko koliko bih želeo. Nadam se da ću sledeće godine imati više slobodnog vremena, koje ću iskoristiti za putovanje u daleke krajeve i odmor u pravom smislu reči.

Kako izgleda vaša svakodnevica u mađarskoj prestonici kad niste posvećeni vaterpolu?

- Uglavnom se viđam sa prijateljima. Dosta igrača iz Srbije igra u Mađarskoj i kad god nam obaveze dozvole trudimo se da se okupimo.

Razgovarali smo za “Hello!” tačno pre godinu dana, posle osvajanja bronzane medalje na “Svetskom prvenstvu”. Šta se u međuvremenu promenilo u vašem životu?

- Ja se nisam mnogo promenio, osim što sam stariji jednu godinu, iskusniji sam i zreliji. Novosti su što smo još jednom postali šampioni Evrope, ali smo još “gladni” uspeha. Nadam se da ćemo, kada sledeći put budemo razgovarali, ponovo biti svetski šampioni. Želimo da vratimo titulu u Srbiju.

Prošlog leta niste imali devojku. Jeste li se u međuvremenu zaljubili?

- To je velika promena u mom životu od kada smo se poslednji put videli. Sad imam devojku i uživam u emotivnoj vezi. S obzirom na to da je ona iz Beograda, a ja živim u Budimpešti ili sam na putovanjima, viđamo se koliko nam vreme i obaveze dozvoljavaju. Ona ima puno razumevanja, što mi se kod nje posebno svidelo.

Gde vas možemo sresti kada ste u Beogradu?

- Na treninzima, jer sam u Beogradu samo u vreme priprema ili kada reprezentacija igra neke utakmice. Ono malo slobodnog vremena što mi preostane provodim sa prijateljima koje ne viđam često. Obično izađemo na večeru, uz neku lepu muziku.

Koju muziku volite?

- Slušam sve, a najviše našu staru narodnu muziku.

Pretpostavljam da vam, najmanje jednom dnevno, stigne neka lepa poruka na “Instagram”. Šta vam pratioci najčešće pišu, šta pitaju?

- Uglavnom su to poruke podrške, pohvale i čestitke. Dečaci mi često postavljaju pitanja vezana za vaterpolo.

Posle svakog velikog uspeha naših sportista poraste interesovanje za taj sport, bilo da je reč o tenisu, košarci, atletici... Verujete li da će “delfini” motivisati roditelje da decu u većem broju upisuju na vaterpolo?

- Verujem da hoće. Vaterpolo je najuspešniji kolektivni sport u Srbiji, samim tim motiv više svakom detetu da poželi da ga trenira. Najvažnije je da se deca bave sportom, nije važno da li je to vaterpolo, košarka, odbojka ili nešto drugo. Sport je put i način da se sklone sa ulice i bave korisnim stvarima koje će im značiti u životu. Neće pogrešiti ako im sportisti budu idoli na koje će se ugledati.

Sticajem okolnosti nekako vam uvek “zapadne” da rođendan, koji je 17. jula, proslavljate na turnirima, sa drugovima iz reprezentacije.

- Upravo tako. Gde god bili i šta god radili, torta sa svećicama podrazumeva se na kraju dana.

Da li je vaterpolistima dozvoljeno da jedu slatkiše?

- Jeste, u granicama normale. Svi se trudimo da koliko-toliko vodimo računa o ishrani, pa ne jedemo puno slatkiša.

Jednom prilikom izjavili ste da uvek imate u svesti savet koji vam je dala majka: “Uživaj u svemu što radiš.” Uspevate li da sačuvate dečački entuzijazam uprkos ogromnim uspesima koje ste ostvarili sa samo 25 godina?

- Možda se to ne vidi na mom licu, a i godine mi ne idu u prilog, ali mislim da ću zauvek biti veliko dete. (smeh) Nemam ništa protiv toga, štaviše volim to dete u sebi. Dečačkih dana, koji su bili prelepi, uvek se setim s osmehom, a maminog saveta ću se držati do kraja života. Zaista je važno uživati u svemu što radiš, ali i truditi se da ne propustiš prilike kako se na kraju ne bi kajao i pitao “šta bi bilo da je bilo”.

A post shared by ESQUIRE Serbia (@esquiresrbija) on Sep 21, 2017 at 1:42am PDT

Odnedavno ste, zajedno sa trojicom saigrača, brend ambasador “UNIQA” osiguranja. Šta za vas to znači?

- Čast mi je i privilegija da budem deo tima kao što je “UNIQA” osiguranje. Siguran sam da nisu pogrešili što su baš nas, vaterpoliste, odabrali za svoje ambasadore. Koliko vredimo dokazali smo i na prethodnom “Evropskom prvenstvu”. Cilj nam je da budemo što uspešniji, da uvek dajemo sve od sebe, i to je ono što nas povezuje.

Dejan Savić poručuje da je sledeći cilj zlato na „Olimpijskim igrama“ u Tokiju, 2020. godine.

- Do tada ima još dosta takmičenja: „Svetski kup“ ove godine, „Svetska liga“ i „Svetsko prvenstvo“ sledeće, kao i „Evropsko prvenstvo“ u godini kada je u Tokiju „Olimpijada“. Bitno je da smo odbranili evropsku titulu i nastavili pobednički niz,čime smo dokazali da smo na pravom putu ka ostvarenju najvažnijeg cilja, zlata u Tokiju.