Željko Samardžić: Supruga me vraća u realnost

Leto je njegovo vreme. Kada bi imao čarobni štapić, prvo bi učinio da najtoplije godišnje doba večito traje. U plave vode i ribarske mreže najlepšeg crnogorskog zaliva, onog u Boki, upleo se pre mnogo godina, i nije mu dugo trebalo da se zauvek veže za neodoljivu „nevjestu Jadrana“. More leči dušu i obnavlja energiju i zato, već po tradiciji, novim poslovnim poduhvatima prethodi dug porodični odmor. Željka Samardžića sreli smo na obalama Bokokotorskog zaliva, gde se čvrsto drži svoje standardne letnje šeme. Naizgled jednostavne, ali kompletne i okrepljujuće. Kako kaže za „Hello!“, tu se uglavnom sve vrti oko mora, barke, prijatelja i porodice.

Šta je presudilo da baš u Kotoru “bacite sidro” i u tom gradu kupite svoje parče morskog raja?

- Jednostavno mi se dopalo. Kao i kada sam pristajao u bračnu luku, vodila me je moja unutrašnja navigacija. Kompas za ljubav. Teško je pogrešiti kada ispred vas stoji Kotor sa svim svojim vekovima. Ovakva lepota, gde se planine skoro utapaju u more, zaista je retkost. Boka je lepotica koja opija sva čula i od koje se teško možete odvojiti. Ja sam gradsko dete, ali obožavam prirodu. Izgleda da me s godinama sve više privlači.

Organizujete li često druženja za prijatelje i saradnike ili je to ipak oaza mira i tišine?

- Ništa ne organizujem, ali moji prijatelji znaju gde sam i šta mogu da očekuju kada me posete. Trenutno kuća nam je puna jer su tu unuci i njihovi roditelji, i teško da se može nazvati oazom tišine. Rana jesen i miholjsko leto je period kada se sve smiri. Turisti se raziđu, i tada more i ja ostajemo sami.

 

Niste se odrekli brade i brkova uprkos visokim temperaturama.

- Na žalost mnogih fanova koji me žele nazad golobradog i „mladog“, već sam se navikao. Ni ove vrućine mi ne smetaju.

Da li je ljubav prema moru i pomorstvu vaša lična strast ili vam ju je neko blizak preneo?

- Rođen sam u gradu na Neretvi. Ta reka se ne umori, a već se ulije u more. Možda sam i ja krenuo tim pravcem, a onda sam se upleo u mreže i zauvek ostao zarobljenik mora.

Fotografije za ovu priču napravljene su u Tivtu, gde ste kupili vaš prvi brod. Ko je bio vlasnik barke koju vam je poverio na dalje “čuvanje”?

- Taj moj prvi brodić bio je pasara sa „Torpedovim“ motorom. Došla je iz Splita za Tivat zajedno sa familijom koja je poput moje tražila sklonište od ratnog vihora. Maštao sam o takvom brodu i ubrzo sam se dogovorio sa vlasnikom, na obostrano zadovoljstvo. „Maja“, kako sam je nazvao, lepo nas je služila, a onda promenila gazdu. Sada plovi Savom i Dunavom. Imam i jednu vrlo staru drvenu barku. Ime su joj dale moje ćerke po baki koju su obožavale i od milja je zvale majkica. „Majkica“ nosi registraciju KT3 i pravi je raritet.

Odmarate li se i od stvaranja muzike ili je morski ambijent savršena inspiracija?

- Muzika me nikada ne umara. Ona je obavezan sastojak svakog mog dobrog dana. More me odmara i leči od svakojakih stresova ovog posla.

Koliko su česte muzičke seanse u kućnom ambijentu? Koje pesme se najviše dopadaju vašoj supruzi i unucima?

- Maja najviše voli neke moje stare pesme, kao što su „Željo moja“, „Viski“, „Ne spominji ljubav“, a klinci u zavisnosti od toga šta je aktuelno. Jer, kada treba da snimim novu pesmu, pevam u kući po čitav dan. Mislim da Luka i mala Nina vole da slušaju aktuelni album, dok se Aleksi više dopadaju ovi novi, „auto-tune“ trendovi.

Ko je od njih dedin naslednik?

- Mislim da sve troje imaju sluha i muzikalnosti, ali njihove ambicije za sada ne idu dalje od toga. Dečaci se bave sportom, dok je Nina u poslednje vreme fokusirana na ples.

Supruga Maja vam je već četiri decenije verni životni saputnik. Da li je podržava svaki vaš hir ili je, suprotno tome, glas razuma koji vas vraća u realnost?

- Ona često zna da me urazumi i vrati u stvarnost.

Kada se dvoje ljudi poznaju toliko dobro i kada zajedno prožive toliko toga, koliko mesta ostaje za romantiku? Smatrate li da je ona bitan faktor za opstanak braka?

- Ljubav je kao biljka i nije dovoljno samo je posaditi. Moramo je negovati i hraniti da ne bi izgubila miris i lepotu. Smatram da je srećan svako ko ima pravog prijatelja, a još više razloga za sreću ima onaj ko ga pronađe u svojoj supruzi. Kada ste mladi, ljubav ima posebnu dimenziju. Ona s godinama dobija neki drugi oblik. Strast koja plamti u mladosti počne da slabi, što je neminovno. Zato je lepo da pored sebe imate pre svega prijatelja, a da pri tom ne žrtvujete ljubav.

Vešti ste u lovu na hranu iz mora, a ko je veštiji u pripremi?

- Maja odlično kuva. Sjajno se snalazi sa morskim specijalitetima, mada i ja znam ponešto dobro da spremim. Kod ribe nema mnogo filozofije. Najbolje je da sveža riba iz mora ide pravo na roštilj, da se prelije marinadom od dobrog maslinovog ulja, belog luka i peršuna, i nema greške.

Budući da vas posle 10 godina ponovo očekuje turneja po Australiji, da li je tačno da biste voleli da živite u toj dalekoj zemlji? Čime vas je osvojila?

- Kada smo zbog rata napustili Mostar, želja nam je bila da idemo u Australiju. Što dalje od nesreće koja je početkom devedesetih zadesila ove naše prostore. Valjda je to bilo najdalje mesto za koje sam znao. U međuvremenu, Beograd je umesto usputne postao poslednja stanica na putu do nove šanse. U septembru počinje moja četvrta australijska turneja, kojoj se mnogo radujem. Divna zemlja na suprotnoj polulopti. Uvek sam odlazio kada je ovde bila zima, a tamo bih zaticao leto. Dobar osećaj, pogotovo za čoveka koji toliko voli leto da bi se zaustavio u njemu. Sviraćemo u Sidneju, Brizbejnu, Melburnu i Pertu. Radujem se susretu sa tamošnjom publikom i ne sumnjam da ćemo se dobro zabaviti uz stare, ali i nove pesme.

U ovu godinu ušli ste sa novim muzičkim materijalom. Jeste li zadovoljni reakcijama?

- Mnogo truda i vremena uloženo je u tih 15 pesama sa albuma „Mila“. Nikada  nisam imao toliko ozbiljan pristup. Zaista sam zadovoljan, i siguran sam da je ovo moje najzrelije i najbolje izdanje do sada. Reakcije su odlične, posebno na pesme „Oči tvoje“, „Baš šteta“, „Javi se“, a siguran sam da i ostale nalaze put do srca publike jer su zaista vredne toga. Album „puca“ od muzike i namenjen je svima koji su se uželeli pravog pop zvuka. Autori su se potrudili da naprave pesme sa ambicijom da traju i ulepšavaju nam životne trenutke, čemu muzika pre svega i služi.

Na slikanju ste nam zasvirali i pesmu koju pripremate. Hoćete li je uskoro objaviti ili je čuvate za jesenje dane?

- Nisam siguran kada ću je objaviti, ali ću na jesen verovatno početi da je radim u studiju.

Kakvi su planovi za ostatak leta, koliko vremena je rezervisano za obaveze, a koliko za uživanje?

- Imam mnogo gostovanja i koncerata, naročito u avgustu. Vraćaću se na more i sa porodicom provoditi sve slobodno vreme.