Ljubica i Mihailo Karađorđević: Rode sleću na oplenac

Posle nepune dve godine braka rode su rešile da sviju gnezdo na krovu doma princeze Ljubice i princa Mihaila Karađorđevića. Mlađi sin princa Tomislava odrastao je u Engleskoj, a budući da je po dolasku u Srbiju divne dane proveo u Topoli, odlučio je da upravo u tom šumadijskom gradiću „pusti korene“. U tome je tridesetdvogodišnji Mihailo dobio punu podršku majke, princeze Linde, kao i četiri godine mlađe supruge. S obzirom na to da su u poslednje vreme živeli na relaciji Beograd-London, njih dvoje su još u procesu sređivanja ranča, koji je nadomak porodične zadužbine na Oplencu, gde planiraju da gaje konje koje oboje vole, a veruju da će i njihovo dete naslediti istu strast. O imenu za naslednika ili naslednicu razmišljaće kad saznaju pol, a dilemu gde će se beba roditi nisu imali. S punim poverenjem u naše lekare, opredelili su se za porodilište u Beogradu.

- U četvrtom sam mesecu trudnoće, ali nastavila sam da živim manje-više istim tempom kao ranije. Dobro podnosim drugo stanje, verovatno i zato što sam uvek vodila računa o načinu ishrane i aktivno se bavila sportom. Intenzivnim treninzima i jahanju vratiću se na proleće, sada praktikujem duge šetnje u kojima istinski uživam - kaže princeza Ljubica, koja nas je sa suprugom ugostila u kući kralja Petra, okruženoj idiličnom prirodom.

Od kada su u braku, adresa im je u Topoli.

- U Engleskoj sam živeo u jednom malom mestu, koje je 45 minuta udaljeno od Londona. Nikome ne pada teško svakodnevno putovanje do grada, jer život na selu pruža bezbroj mogućnosti. Taj osećaj imao sam i kada sam prvi put došao u Topolu. Moj otac ovde je proveo poslednje godine života, a meštani ga pamte kao princa sa kojim je svako ko je želeo mogao da popije kafu i porazgovara. I ja sam takav. Ne volim da stavljam sebe iznad drugih, niti da držim distancu. Družim se sa svima i od svakog ponešto naučim - priča nam princ Mihailo koji, uprkos jakom britanskom akcentu, odlično govori srpski jezik.

- Naučio sam srpski tek kada sam se doselio, ranije nisam znao. Trudim se da razmišljam na našem jeziku, i u tome sam sve bolji. Inače, Topola se i Ljubici i meni dopala na prvi pogled. Već posle desetak dana imali smo utisak da smo kod kuće, ponajviše zahvaljujući velikodušnim i ljubaznim meštanima. Mislimo da smo izabrali pravu sredinu za dete, koje će odrastati uživajući u kontaktu sa životinjama, u šetnji livadama i šumama.

Mladi par mogao je da priušti život van prestonice i zahvaljujući činjenici da profesionalne obaveze završavaju od kuće.

- Da radim od devet do pet verujem da bi mi bilo naporno da svakodnevno putujem na relaciji Topola-Beograd - iskrena je Ljubica, po obrazovanju magistar farmacije. - Moj posao svodi se na pisanje stručnih članaka za farmaceutsku kozmetičku industriju, kao i marketing i prodaju medicinskih sredstava, a sa klijentima komuniciram preko društvenih mreža. U tome mi dosta pomaže Mihailo, koji ima znanje iz grafičkog dizajna.

 

- Prošle godine završio sam master iz međunarodnog biznisa i trgovine, a sada razmišljam o mogućnostima za unapređenje regiona. Samim tim što živim u Topoli, iz prve ruke mogu da saznam šta nedostaje gradu, šta bi moglo da se poboljša. U pregovorima sam sa investitorima koji su spremni da daju svoj doprinos - otkriva princ deo svojih poslovnih planova, a na temu udaljenosti od metropole dodaje da supruga i on vode aktivan društveni život, da se viđaju sa porodicom i prijateljima i posećuju kulturna dešavanja.

Upoznali su se pre šest godina, preko zajedničkih prijatelja, i već posle prvog razgovora shvatili da imaju niz istih interesovanja.

- Naravno da sam prvo primetio da je Ljubica prelepa, ujedno me je oduševila i njena inteligencija.

Imajući u vidu da oboje vole konje, prvi put su se našli na hipodromu i to je, kažu, bio dan za pamćenje.

- Kada sam krenula na prvi sastanak sa Mihailom, rekla sam mami da ću se vratiti za sat-dva, a došla sam kući posle šest sati. Imali smo toliko zajedničkih tema da nije bilo kraja razgovoru. Svima je bilo malo čudno što se zabavljam sa princem, ali sve predrasude su nestale čim su upoznali Mihaila. On je opušten, normalan čovek, koji sa obe noge stoji na zemlji. Ne postoji osoba sa kojom ne može da nađe zajednički jezik ili razmeni šalu.

- Nismo planirali trudnoću, već smo pustili da se priroda pobrine za sve. Kad god smo išli na ultrazvuk, beba je bila okrenuta tako da nije mogao da se utvrdi pol. Iskreno, nije nam mnogo važno da li će biti devojčica ili dečak. Bitno nam je samo da izraste u zdravu i srećnu osobu - složni su budući roditelji.

Tvrde da neće biti strogi, ali će insistirati na disciplini.

- Ta reč je iz nekog razloga dobila ružnu konotaciju. Disciplina znači da u životu postoji red, samim tim prisutan je i napredak. Smatramo da je porodična stabilnost od presudnog značaja, ali i da se dete ne vaspitava zabranama, već razgovorom i pružanjem raznih mogućnosti.

- Kada je Mihailo pre dve godine imao ozbiljnu povredu ruke, beogradski lekari učinili su praktično nemoguće i povratili mu zdravlje. To je jedan od razloga što imam puno poverenje u naše stručnjake. Kako u Topoli ne postoji porodilište, beba će na svet doći u Beogradu - rekla nam je princeza Ljubica na rastanku i poverila da će u porođajnoj sali biti i njen suprug, koji je toliko brižan da joj ne dozvoljava da ponese ni kesu iz prodavnice.

- Tek ću da pomažem kad stigne beba - ispratio nas je Mihailo sa smeškom i pozivom da na jesen, kad krene berba grožđa, ponovo budemo njihovi gosti.