Rada Radenović: Nisam rada da se udajem, ne verujem u brak

Večernji tok-šou “Rada sam” ponovo je u etru, a sa njim i Radmila Radenović, koja se posle kratkog izleta u rijaliti vode vratila na svoj teren. Vrućim temama, o kojima će u prepoznatljivom maniru razgovarati sa ličnostima iz javnog života, britkim jezikom i dugim nogama nesumnjivo će zagrejati letnju televizijsku šemu.

Iako obožava leškarenje na plaži i ostala zadovoljstva koja najtoplije godišnje doba nosi, zanosna voditeljka “letuje” u Beogradu, ne bez razloga. Posle godina i godina podstanarskog života, konačno je ostvarila davni san i kupila stan. U prostrani „salonac“ sa sinom Petrom, koga je pre osam i po godina dobila sa crnogorskim preduzetnikom Dejanom Milićem, useliće se u septembru, a u međuvremenu pažljivo uređuje svaki kutak doma o kakvom je oduvek maštala.

Beskompromisno iskrena, harizmatična televizijska zvezda otkriva nam kako se oseća u poslednjoj rundi tridesetih i zbog čega, za razliku od svog sina, ne misli da je brak “najnormalnija stvar na svetu”.

Polako zaokružujete četvrtu deceniju. Kakav je osećaj?

- Ne zaokružujem je, ja je gazim. Više mi se sviđa da tako kažem, jer kada nešto gaziš, znači da ti je pod nogama, da imaš kontrolu, a ja odavno nisam imala ovakav osećaj apsolutne vlasti nad svojim životom.

Šta je uzrok tome?

- Iskustvo i poverenje u život. Sve dođe u pravo vreme. Nisam nervozna, umem da čekam. I trpim u sebi. Zato na meni nikada nećete videti da li sam mnogo bogata ili mnogo siromašna. Uvek imam isti oblik.

Koliko to što ste konačno kupili dugo željeni stan utiče da se u svojoj koži osećate dobro?

- Naravno da utiče, pogotovo u situaciji kao što je moja, kada sa detetom godinama živite kao podstanar.

A post shared by Radmila Radenovic (@radmilaradenovic79) on Jul 15, 2018 at 12:52pm PDT

Da li ste već na novoj adresi?

- Nisam. Jedva čekam, ali nisam nestrpljiva. Trenutno razmišljam o uređenju, stan je star, ali skockaću ga tako da izgleda kao nov. Oduvek sam maštala o „saloncu“. Volim prostor koji ima širinu, dubinu i dužinu, a i ono najbitnije - visinu. Dakle, četiri dimenzije po strukturi.

Nova decenija života, novi stan. Bilo bi lepo da se pojavi i novi muškarac. Šta mislite?

- Na tom polju ništa se ne dešava, ali nemam problem. I to će verovatno doći u pravo vreme. Trenutno sam zaokupljena nekim drugim stvarima. Prioriteti su brojni i prilično raštrkani, a emotivni život nije među njima. Valjda se zato ništa i ne dešava.

Leto je idealno za ljubav...

- Ljubav je uvek dobrodošla, ali samo ako će vam olakšati i ulepšati život, što se u mom slučaju nije dogodilo. Do sada su sve ljubavi bile burne i donosile brodolom, a to mi sada nikako ne treba. Ja sam kao sportista u karantinu, ljubav bi mi samo odvlačila energiju. Nemam strah od usamljenosti, iako je u prirodi čoveka da ga oseća. Naprotiv, obožavam samoću.

Neki bi rekli da je to sebično.

- I bili bi licemerni. Sebi sam u svakom trenutku na prvom mestu. Lagala bih kada bih rekla da je drugačije. Kako beše glasi ono uputstvo: “U slučaju opasnosti masku sa kiseonikom prvo stavite sebi”. Tako je i u životu, da biste bili dobri drugima, prvo morate da valjate sebi.

Gde muškarci greše u odnosu sa vama?

- Ideja “žene žrtve” koja ovde na Balkanu ne može ništa sama vrlo je plodna, jer se zbog nje muškarci osećaju važni, moćni i snažni. Naravno da je i meni ponekad potrebna zaštita, ali, eto, kada se neko i pojavi u mom životu, potrefi se da nije tako. Želim muškarca koji će biti svestan i sebe i mene. Nekog odgovornog. Ne mogu da budem sa nekim ko ne brine o meni na pravi način.

Da li sebi teško dozvoljavate da pripadate?

- Volim da pripadam. Emotivna sam i osetljiva, ali mislim da će mi ta prava, značajna ljubav, kada se pojavi, biti veliki izazov i avantura. I iz tog razloga ću je prihvatiti, da vidim koliko je teško biti žena koja sa nekim deli život. Možda je moj trenutni način života linija manjeg otpora. Najlakše je biti sam i svoj.

Otac vam je bio vojno lice. Koliko vam je, kao devojčici, bilo teško da se nosite sa disciplinom na kojoj je insistirao?

- Nije mi bilo teško jer sam u startu naučila da živim po pravilima. Sada mi je sve to dragoceno. Većinu metoda prepisala sam kada je reč o Petrovom vaspitanju. I to odlično funkcioniše.

U jednom intervjuu otkrili ste da nikada niste bili zaprošeni, a ukoliko bi se to desilo, rekli biste “ne”. Ostajete li pri tom stavu?

- Kada bi me zaprosio neko koga volim, verovatno ne bih rekla “ne”, ali bih imala snažnu potrebu da pobegnem.

Jeste li na pragu četrdesete radi da se udate?

- Ne, ni najmanje.

Zašto?

- Ne volim to “zauvek”. Ništa ne traje večno.

Kada govorimo o braku, rijaliti program koji ste vodili pokazao je da narod po svaku cenu podržava tu instituciju.

- Šokirana sam činjenicom da nam ništa nije sveto. Nema više stida, srama, ni blama. Današnje žene spremne su na užasna poniženja. Klasične gubitnice najveće su pobednice sadašnjeg vremena.

Vruće pitanje ovog leta definitivno je: žena ili ljubavnica?

- Ljubav. Uvek ljubav. Nije mi jasno zbog čega se insistira na statusima koji nisu podržani od emocija. Mogu da budem biološka majka svom detetu, ali ako mu nisam dobar roditelj, ja nisam njegova mama, samo sam ga rodila. Brak je obezvređen. Ako te neko ne “spakuje” u određenim godinama, dok si mlad i ne znaš gde udaraš, što si stariji biće sve teže. Brak je gomila kompromisa i zato bi ljudi trebalo da žive zajedno samo ako ne mogu jedno bez drugoga. Ni zbog čega više.

Izjavili ste da vam je sin rekao da bi voleo da se udate jer je “normalno biti u braku”. Kako jednom osmogodišnjaku objasniti šta je brak?

- Deca novog milenijuma imaju mnogo veći protok informacija nego što smo mi imali u njihovom uzrastu. Sve im je potpuno jasno - i šta je brak, i šta je ljubav, i kako se rađaju bebe. S tim sam se pomirila. Puštam ga da živi u ovom svetu, takvom kakav je. Trudim se samo da ga usmeravam, da budem podrška njegovim idejama i željama, u skladu sa mojim sistemom vrednosti, nikako ovim savremenim, jer ono što se plasira i na čemu se danas insistira za mene je čisto licemerje. Malo je sve otišlo dođavola.

Sa Petrovim ocem u odličnim ste odnosima. Kako se posle ljubavi ostaje prijatelj?

- Lako, tako što si čovek. Bio i ostaneš.

Jeste li posle Dejana ponovo voleli?

- Nikada se nisam fatalno zaljubila. Nisam gubila glavu zbog ljubavi i pravila gluposti.

Šta je najluđe što su drugi radili da bi vam dokazali ljubav?

- Tucali kamen, preletali sa jednog na drugi kontinent samo da me vide, posvetili pesmu... Mnogi frajeri su se zbog mene tukli.

Pesnice “sevaju” samo zbog fatalnih žena.

- Nisam fatalna, teška je to reč. Niko se zbog mene nije ubio. Jedino je to fatalizam, sve ostalo je život. Ljudi su spremni svašta da kažu ili urade u datom trenutku zarad zadovoljenja ličnih potreba ili želja, ali to su samo reči.

Jeste li ikad iskoristili lepotu zarad nekog cilja?

- Uvek igram i na fizički izgled, to je potpuno prirodno i normalno. Svaka žena, svesno ili nesvesno, koristi ga kao adut u različitim situacijama, ali nije dovoljno ako je to jedino što imate da pokažete. Uvek sam bila sigurna u sebe do te mere da se nisam pitala da li me neko voli samo zbog izgleda, niti sam imala dilemu da li me je neko zaposlio jer sam šarmantna.

Živimo u eri fizičke savršenosti kao imperativa kome svi teže. Kakav je vaš stav o tome?

- Potreba da se zadrži mladost interesantnija mi je od estetskih modela. Prevaziđena mi je priča o tri hirurga koji rade tako da svi liče jedni na druge, jer kod pacijenata ne postoji identitet koji bi se ispratio. U moje vreme devojke sa velikim pozadinama zvali smo “bulje”, a sada je to moderno. Moj tip žene je Šeron Stoun. Na plaži u toplesu. U 54. godini. Nonšalantno i samouvereno nosi sebe i svoju bit, i ima male grudi. To mi je mnogo seksepilnije od neke ribe koja ima popunjene obline, a sve ostalo šuplje.

Kako negujete lepotu?

- Nikako. Ekstremno sam lenja. Oslanjam se na majku prirodu i rabim je beskrajno. Imam ludu sreću da još mogu da se provlačim, ali verovatno ću u jednom trenutku samo uvenuti.

Koliko je teško provocirati izgledom, a ne biti vulgaran?

- Kada ne pričaš, tvoj fizikus govori umesto tebe, baš kao i stil. Važno je umeti. Slažem se sa Nenadom Jezdićem da su se Srpkinje ponizile da gore ne mogu. Ne generalizujem, ali žene na ovim prostorima potpuno su se pogubile. Ne znaju jesu li ozbiljne karijeristkinje, skromne domaćice ili seksi mace. Traže se. Hoće da budu sve, što je nemoguće, i zbog toga prave različite ispade. Svako mora negde da pukne.

Gde je vaša tačka pucanja?

- Mislim da ću ja da puknem na poslu. Sve ostalo mogu, ali taj tempo teško pratim, to insistiranje na senzaciji i njihovoj proizvodnji po cenu duše. Sve suštinsko je na nuli, a sve površno na maksimumu. Postoje te dve reči “hit” i “šit”, nekada se dobro znala razlika, ali sada je “šit” postao “hit”.

Šta je vaš najveći strah?

- Strah od Boga. Radost što me čuva i strah da ga ne izgubim kao čuvara. Ne bih volela da tako sebe izneverim.