Slavica Ćukteraš: Dogodila mi se ljubav i želela sam da pratim supruga, bez dvoumljenja sam to i učinila

Slavica Ćukteraš, učesnica prve sezone Zvezda Granda, progovorila je o braku s fudbalskim golmanom Vladom Avramovim i o čarima koje joj je donelo materinstvo kad je rodila ćerkicu Viktoriju.

Kada je pre pet godina odlučila da napravi medijsku pauzu kako bi pratila emotivnog partnera Vladu Avramova u fudbalskoj karijeri, pevačica Slavica Ćukteraš nije imala nikakav specijalan plan. Život je uredio tako da ta pauza dobije najlepši mogući smisao. U međuvremenu, njih dvoje su se venčali u Novom Sadu, ali i na Maldivima, a potom su u oktobru 2016. dobili ćerkicu Viktoriju. Srećnija nego ikada, Slavica se nedavno vratila na scenu pesmom "Da bih s tobom ostala", a do jeseni planira da objavi još dve kako bi krenula sa koncertima.

Kako se osećate ponovo na sceni?

- Zadovoljna sam, odmorna, željna publike i pesme. Već sam rekla, ali ponoviću, nisam znala da mi sve ovo toliko nedostaje dok nisam ušla u studio, snimila spot i objavila pesmu. Podrška publike koju sam dobila otvorila mi je oči da mi je posao nedostajao. Sa nastupima nisam počela, jer u toku su probe, ipak treba vremena da se glas utrenira i vrati na staro. To me čeka od jeseni.

Kada ste otvorili kozmetički salon u Šapcu, činilo se da menjate profesiju. Da li je to bilo neko vreme preispitivanja?

- Napokon da me to neko pita. Šalim se. Tada, pre sedam godina, to mi je bila najveća želja, koju sam sebi i ispunila. Ali, nažalost, to je kratko trajalo, jer se nisam snašla u kozmetici, a i obaveze mi nisu dozvoljavale da budem van Beograda. Nije to bio nikakav razlog mog preispitivanja, već davna ženska želja.

Jeste li svesno birali ovako dugu pauzu?

- Dogodila mi se ljubav i želela sam da pratim supruga, bez dvoumljenja sam to i učinila, a pauza se produžila jer smo dobili ćerku.

Da li ste priželjkivali da rodite devojčicu?

- U trudnoći nisam razmišljala o polu bebe, ali kad su mi saopštili da je devojčica, istog trenutka sam postala svesna činjenice da treba da počnem s pripremama. Majčinstvo je najveća obaveza koju žena može da dobije u životu, a ujedno i najlepša. Gajiti dete koje ste vi rodili nešto je neprocenjivo. Svaki taj trenutak ispratiti i uživati u svemu tome jeste najveći životni dar.

Kako ste se snašli kao majka?

- U roditeljstvu vam bude onako kako prihvatite tu obavezu. Ja sam je prihvatila tako da na ulicu izađem i čupava, i izgužvana, i neispavana, i to sve zbog najlepše obaveze koju imam, a to je moje dete. Sve oko ćerke mi nije teško i uživam u svakom trenutku.

Kako izgleda jedan vaš običan dan?

- Ja nemam slobodan dan koji bih provela u izležavanju i dosadi. Ustajem veoma rano, radim sve što treba oko Viktorije, šetamo, onda je uspavljujem, pa opet idemo u šetnju...

Koliko vam suprug pomaže oko naslednice?

- Vlada je od prvog dana uključen u sve obaveze i isto učestvuje oko deteta koliko i ja. On je pravi otac, ponosna sam na njega što je takav, i to rado ističem. Od Viktorijinog rođenja nismo se odvajali od nje, sve troje bili smo zajedno, čak i kad je radio u Dubaiju, selile smo se i nas dve. Sada je on u Italiji, gde radi kao golmanski trener, i čim se smesti, i nas dve idemo kod njega, samo što ću ovog puta ja malo češće putovati zbog svog posla.

Daje li vam suprug podršku i u poslu?

- Da Vlade nije bilo, ne znam da li bih se baš u ovom trenutku vratila na scenu. On mi je potpuna podrška, veliki radoholik, neko ko voli da stvara i da ima uspehe iza sebe, a to želi i meni.

Ima li među vama ljubomore?

- Veoma dobro smo se upoznali za ovih pet godina života van zemlje. Žao mi je što se kod nas niko nije pozabavio karijerom mog supruga, koja je i te kako bogata. Igrao je 15 godina u Italiji u najvećim klubovima, sa najvećim igračima, ima savršene rezultate iza sebe, prijatelji su mu zvučna i poznata imena u fudbalskom svetu. Kada bi sve to javnost znala, shvatili bi da se radi o čoveku koji nema predrasuda, koji iza sebe ima ogromno iskustvo, koji je svestran i kod kojeg nema mesta za nerazumevanje i ljubomoru. Kompromis, naravno, uvek mora da postoji.