Dragan Petrović Pele o braku i životu: Mi nismo holivudska zemlja, mada bismo voleli da budemo to

Malo koji domaći film i serija prođu bez Dragana Petrovića Peleta. Poznati glumac otkriva kako je izgledalo kada je njegova ćerka polagala prijemni pred komisijom u kojoj je i on sedeo, ali i kako već 30 godina u ljubavi živi sa suprugom Olgom Odanović.

U braku ste sa glumicom Olgom Odanović i predstavljate sinonim uspešnog braka, koji se održao bez obzira na ovo turbulentno vreme, kako ste uspeli u tome?

- To mora da se održava, nije to samo među glumcima tako i ljudi se sastaju i rastaju iz raznoraznih razloga. Ja sam negde izračunao da se to ne isplati uopšte. Ja sam preko 30 godina u braku sa Olgom i to je poprilično dug staž. Ne hvalim se niti se žalim. Imamo dvoje odrasle dece, koja su svoji ljudi. Bilo bi mi neverovatno da se sada to promeni, ne bih video sebe u nekom samačkom komfornom životu, a i razvod je skup. To ne menja puno stvari, para nema i može da bude skup koliko hoće. Ovo nije holivudski brak i mi nismo holivudska zemlja, mada bismo voleli da budemo to. Mnogi se i ponašaju kao da žive u Holivudu.

Vaša supruga je podelila jednom iskren trenutak da je plakala kada je vaša ćerka Lenka upisala glumu i tom prilikom je pokušavala da je ogovori od tog poziva. Kako ste vi reagovali tada?

- Lenka mi je rekla tri meseca pred prijemni: “Znam da ćeš se skandalizovati, ali ja moram da ti kažem” i tada sam odmah znao o čemu je reč, da će otići na glumu. Meni je to užasno, jer sam sedeo u komisiji.

- Unapred sam znao da neću biti za i da ću dati minus. Što se na kraju i desilo, dao sam minus, i tu su me kolege odmah napale i napravila se debata. Mislim da nije tačno da su deca glumaca privilegovana i da sva deca glumaca studiraju glumu, štaviše, puno je njih koji nisu prijemni ni prošli - dodao je.

Koja je poruka mlađim kolegama koji nakon jedne zapažene uloge odmah promene ponašanje?

- Pa ne treba im to zamerati, sve to ide u sklopu mladosti. Današnje vreme društvenih mreža im ne ide naruku. Možda bi se i mi tako ponašali da smo bili u takvom vremenu. Sa godinama će oni sazrevati, doznavati i dopunjavati svoje znanje ako budu, naravno, radili na sebi.

Šta mislite o sadržaju koji se plasira na televiziji?

- To je posledica svega onog što nam se dešavalo u zadnjih 30 godina. To je strašan stres i težek period, koji predstavlja pritisak na našu zemlju.

Kakav je osećaj u zrelim godinama i izgrađenoj karijeri, po ko zna koji put izvoditi istu predstavu?

- Volim pozorište, posebno jer publika oseti pozitivnu energiju i toplinu sa scene, a onda potom obilato vrati. Može se reći da i danas imam isti žar, bez obzira na to koliko sam puta izveo neku predstavu. Sada je sve složenije, za one koji pošteno pristupe poslu, a ne za one koji tome pristupaju rutinski. Greše oni koji misle da se u glumi može samo izgovarati tekst i da se napravi uvežbana grimasa. Ne ide to tako, nego se mora svaki put pripremiti za predstavu, a onda je punom snagom izneti.

Koja je paralela između glume u Srbiji i nekog pompeznog uspeha u Americi?

- Glumci u inostrastvu, konkretno u Americi, ne moraju da imaju školu. Tamo je svako potencijalno glumac i škola, koja je poprilično skupa, dođe posle. Međutim to je potpuno jedan drugi sistem, to je mnogoljudna zemlja sa velikim tržištem bez ministarstva za kulturu.

Koja je vaše mišljenje o takozvanim “glumačkim klanovima” i da se neke uloge dodeljuju samo određenim glumcima?

- Ne mislim da više postoje ti klanovi i da reditelji uloge dodeljuju samo određenim glumcima. To je jednostavno sve danas, ako te reditelj ne vidi u nekoj ulozi, on te ni ne bira. Ne verujem da postoji to u današnje vreme, pogotovo danas kada su privatne produkcije. Mislim da se niko ne zaleće da iz nekog razloga nepotizma uzme nekoga ili ne uzme, pa da na kraju to ispadne loše.