Ljuba Stanković: Severina je lepša od moje devojke

Ljubomir Stanković, talentovani šestogodišnjak iz Beograda, pobednik je četvrte sezone takmičenja “Pinkove zvezdice”. Neodoljivi dečak anđeoskog glasa pobrao je opšte simpatije žirija i publike, a koliko je zapravo popularan imali smo prilike da se uverimo tokom intervjua za naš magazin, na koji je došao sa tatom Bobanom, mamom Ninom i dvanaestogodišnjom sestrom Marinom. Za ta dva sata, koliko smo proveli sa Ljubom i njegovom porodicom, prolaznici na Zemunskom keju neprekidno su se zaustavljali da ga pozdrave, upute mu pohvale za pevanje, čestitaju na pobedi, a svaki put kada bi ga neko zamolio za selfi bez problema bi ustajao da pozira. I to sa širokim osmehom.

Mnogi priznati pevači, kako iz Srbije, tako i iz regiona, javljaju se njegovim roditeljima sa željom da sa Ljubom snime duet, a stižu ponude i za nastupe. Tata Boban kaže da nigde ne žure, da će o svemu razmisliti po povratku sa godišnjeg odmora, i dodaje da im je velika želja da Marina i Ljuba nastupe na humanitarnom koncertu za decu obolelu od raka.

“Pinkove zvezdice” su se završile, ali mali Ljuba svakodnevno ima neke nove aktivnosti. U međuvremenu je gostovao u Severininoj pesmi “Tutorijal”, a u danu kad smo se sreli posetio je Skupštinu grada Beograda, gde mu je zamenik gradonačelnika Goran Vesić poklonio klavir.

Sa Ljubom smo, u skladu sa njegovim godinama, razgovarali na ti, i da napomenemo - bez sufliranja sa strane.

Hoćeš li da nam ispričaš gde si jutros bio?

- Išao sam kod Gorana Vesića da uzmem klavir. Je l' mogu sad da mu zahvalim što mi je poklonio klavir? Stvarno sam presrećan. Hvala mu puno. I, naravno, hteo bih da zahvalim Milici i Željku Mitroviću i celoj produkciji. Svima, svima, svima.

Šta su ti rekli, zbog čega si zaslužio klavir?

- Zato što sam talentovan za muziku i zato što lepo pevam. Sad sam popularan i svi me vole. Lepo mi je. Zahvalio bih i Leontini jer je ona dala predlog da dobijem klavir. Želim da je pozdravim. Čekao sam je danas, ali nije mogla da dođe.

Da li je klavir najlepši poklon koji si ikad dobio?

- To je najlepši i najbolji poklon u mom životu. I najveći.

Gde ćeš smestiti tako velik poklon?

- U moju sobu. Ima mesta. I jedva čekam da naučim da sviram. Moraću da idem u školu, ali baviću se pevanjem i dalje. Prvo ću da idem u predškolsko, pa u običnu školu, pa ću posle u muzičku školu. Sad sam mnogo mali.

Da li si nekad svirao na klaviru?

- Video sam ranije pravi klavir, ali nisam svirao. Danas sam prvi put probao. Baš sam bio uzbuđen. Ne znam još da sviram, ali naučiću brzo. Može i Saša Kovačević da me nauči da sviram, ima i on klavir.

Čula sam da ti je on omiljeni pevač.

- Obožavam ga. Predobar je dečko, mnogo je lep, ima lep glas i divno peva. Volim sve njegove pesme.

Jesi li upoznao Sašu?

- Jesam. Baš sam se prepao kad sam ga video. Je l' se tako kaže? Ono kad si mnogo srećan što vidiš nekoga. Išao sam kod njega kući, i on je bio kod mene. Zvao me je i telefonom pre finala, da mi kaže da navija za mene. Nije mogao da dođe jer je imao koncert.

Ko je prvi primetio koliko lepo pevaš?

- Tata. Plakao sam i molio ga da budem u “Pinkovim zvezdicama”. Kleknuo sam ovako i molio ga da me pusti da se takmičim. Mama i tata prvo nisu hteli da pristanu, rekli su da sam mali. Posle su mi dozvolili, ali da slušam i da pamtim kako treba da pevam.

Pre toga si, kad si imao četiri godine, išao u emisiju “Pinkove zvezdice” da bodriš sestru Marinu dok se takmičila. Sećaš li se toga?

- Da, to je bilo kad je pevala “Ime moje”. Onda sam i ja izašao na scenu i pevao “Pametna i luda”. Mnogo mi se svidelo.

Na koga si talentovan, na mamu ili na tatu?

- Na taticu. I na dedu.

A na koga si tako sladak?

- Na Marinu.

Da li ti je bilo naporno da ideš svake nedelje na snimanje?

- Ma, ne. Ja jedva čekam da izađem na scenu i da pevam. Nije mi bilo dosadno da čekam moj red jer sam se igrao sa drugarima. Svi su išli sa mnom; mama i tata, moje sestre Kristina i Marina.

Ko ti je pomagao da izabereš pesme za takmičenje?

- Pesme sam birao sam, a malo mi je i tata pomagao. Kad čujem neku lepu pesmu na “Jutjubu”, zapamtim je i posle samo nju hoću da pevam. Lako sam naučio reči pesme koju sam pevao. I vežbao sam svaki dan ispred ogledala.

Tvoja mama mi je rekla da kod kuće imaš mikrofon i da počneš da pevaš čim se probudiš.

- Istina je, ja samo otvorim oči i počnem da pevam. Ni ne obučem se. Nemam vremena ni da doručkujem. Stavim zalogaj u usta pa pevam. Mama se ljuti zbog toga, pa onda malo napravim pauzu. I posle opet pevam. Nekad se popnem na sto. Onda sam viši od tate.

Kako si birao šta ćeš da obučeš za nastupe?

- Najviše sam voleo da obučem farmerke, a tata mi poređa majice po krevetu i kaže mi da izaberem onu koja mi se najviše sviđa.

Ko ti se svideo od članova žirija?

- Svi. Jelena Tomašević i Goca Tržan. Nju sam sreo kad sam išao u “Amidži šou”, pa sam se obradovao. Volim i Leontinu. Niko nije bio opasan.

Kažu da si čudo od deteta, a šta ti kažeš?

- Ja kažem: hvala, hvala, hvala, hvala, hvala... Stalno mi pišu i šalju mi poruke.

Imaš mobilni telefon?

- Pa, ne znam da li je to mobilni telefon. Ja mislim da je običan. Tu mi stižu poruke od raznih ljudi. Kažu mi: “Bravo”, “Ljubo, ti si naš ponos”, “Volimo te”, “Najbolji si”, “Ti si naša beba”, “Samo zbog tebe gledamo takmičenje”...

Umeš li sam da pročitaš te poruke?

- Čitaju mi Marina i tata. Ja umem da napišem moje ime. Mogu da ti dam autogram? Je l' imaš neku hemijsku?

Tvoji roditelji su mi otkrili da si bio jako tužan kad se završilo takmičenje.

- Plakao sam 20 dana. Naravno da bi svi plakali.

Ali, ti si pobedio. Zašto suze?

- Pa šta? Ja hoću opet da se takmičim. Ne znam zašto ne može.

Meni se čini da ti je bilo teško da držiš pobedničku statuu.

- Da. Izdržao sam nekako. Sad je čuvam kod kuće.

Šta ti kažu drugari?

- Sve mi lepo govore. Čestitali su mi. Jedna žena iz komšiluka nije mogla da spava celu noć. Gledala je samo mene. U pidžami je izašla iz kuće da mi čestita.

Jesi li se malo uobrazio zato što te svi znaju?

- Šta ti to znači? Misliš da li sam se promenio jer sam popularan? Nisam, isti sam.

Vidim da svi hoće da se slikaju sa tobom, da te nešto pitaju... Da li ti je to dosadilo?

- Nije, meni je to zanimljivo. Imam mnogo slika na “Instagramu”. Nekad me ljudi zamole na ulici da im nešto otpevam. Ja to baš volim.

Kako si se proveo na snimanju spota sa Severinom?

- Lepša je od moje devojke.

Nisam znala da imaš devojku.

- Da, zove se Katarina. Ona je plesačica iz “Dance Factory”. Ima šest i po godina. Izljubio sam je kad sam je video u “Pinkovim zvezdicama”. Rekao sam joj: “Ti si mnogo lepa. Hoćeš li da mi budeš devojka?”

A post shared by Severina Kojic (@severina) on Jun 26, 2018 at 4:16am PDT

Šta ti je odgovorila?

- Rekla je da hoće. Ali, sad mi je Severina lepša. Ona se slikala sa mnom, izgrlila me je i izljubila.

Sa kim bi ti voleo da snimiš duet?

- Sa Sašom Kovačević. Snimiću duet i sa mojom sestrom Marinom. Znam i kako se zove pesma, ali ne smem da ti kažem. Mogu li da ti šapnem, ali da nikome ne otkriješ tajnu? Ako kažeš nekome, naljutiću se, da znaš. Tata, kako se ono zove pesma, da joj šapnem?

A post shared by Sasa Kovacevic (@sashakovacevic) on Jun 8, 2018 at 11:14am PDT

Umeš li da pevaš i dečje pesme ili samo one za odrasle?

- “Leptiriću šareniću dođi meni amo, da mi dođeš lepo u posetu.” Mogu i neku drugu, samo da smislim reči.

Da li te nekad mrzi da pevaš?

- Neeee. Ali, mom tati nekad dosadi. Ja mu kažem: “Tatice, ajde da vežbamo 'Prolaze nam dani'“, a on ćuti i pravi se da me ne čuje.

Ja ću da napišem u intervjuu ovo što si mi rekao.

- Napiši, tako je bilo.

Kako si proslavio pobedu?

- Prvo sam morao malo da spavam kada sam došao kući. Bilo je sedam sati. Kad sam se probudio, svi su dolazili da čestitaju.

Šta radiš kad ne pevaš? Sa kim se najviše igraš?

- Igram se žmurke sa mojom sestrom. Ona mi je kao beba.

Kako je ona tebi beba kad si ti mlađi od nje?

- Kao. Kažem ti da mi je kao beba. Nije prava beba.

Da li te neko zove Ljubomire?

- Mama me nekad tako zove kad podvikne. A zove me i Ljupče.

Šta najviše voliš da jedeš?

- Pire. I pljeskavice. Jao, nemoj to sad da mi spominješ, odmah sam gladan. Najviše volim batak. I pasulj. E, pa volim i slatkiše. To sam zaboravio.

A koja hrana ti se ne sviđa? 

- Kako se zove ono zeleno? Spanać. To ne volim. Ni boraniju ne volim.

Spremaš li se za more?

- Daaaa. Idem u Crnu Goru, a prvo ću u Italiju. Tamo mi je tetkica, brat i sestra. Nikad nisam bio u Italiji. Baš sam uzbuđen. Jedva čekam da putujem.