Zoran Cvijanović: Humor je lek ne samo za dušu, već i za neke ozbiljnije situacije

Proslavljeni glumac Zoran Cvijanović govori o okruženju u kojem živimo, kulturi, budućnosti, deci ali i kolegama sa kojima sarađuje i privatno se i druži.

Koliko vi imate vremena da posećujete izložbe i kulturne događaje pored svih projekata koje radite? Idete li na predstave?

- Predstave igram i sam, tako da sam često na njima (smeh).

Koliko je danas kultura u zapećku i po strani?

- Kultura je način života i u prirodi našeg jezika mi kad kažemo "kultura", pomislimo možda na vinčansku kulturu, period života nekih ljudi kao i njihov način života. Mislim da kada tako postavite stvari, sami možete da odgovorite na ovo pitanje. Ovo je neko nevreme za kulturu. Hteli ne hteli, ljudi će ovo vreme zvati kultura, ali se bojim da kada bi mi bili živi tada i čuli utiske drugih ljudi, da bi se žestoko postideli što je stanje stvari ovakvo kakvo jeste.

Šta mislite o rijalitijima i sadržaju lakih nota?

- Ne gledam to i ne znam o čemu pričate.

Koliko se danas u Srbiji snima i sprema novih projekata?

- Puno se radi, svakako da se radi.

Na čemu vi trenutno radite?

- Trenutno igram u pozorištu svoje stare naslove, a razvijamo neke projekte koje bismo voleli da napravimo kao filmove ili serije, ali to je dugotrajan proces. Nadam se da će biti prilike da i o tome pričamo.

Koliko imate vremena da se privatno družite sa kolegama?

- Mi imamo sreće da nas posao i povezuje, pa se to vremenom pretvara u velika prijateljstva. To je naš život. Malo imamo slobodnih termina da zakazujemo neka viđanja. To je neka sreća bavljenja našim poslom.

Da li je humor lek za dušu?

- Jeste naravno, ne samo za dušu, već i za neke ozbiljnije situacije.

Da li vas kao roditelja tišti nešto zbog vremena u kojem vaša deca žive?

- Jedina prava mera za ljudski život je jezik kojim govorite. Kada pomislite da je Tesla govorio vašim jezikom, a da je Andrić pisao na vašem jeziku i za to dobio Nobelovu nagradu, uzmite sami pa se izmerite i vidite dokle ste vi dobacili. U tom smislu, kada čovek zna gde mu je mesto, u skladu sa tim, idu i njegove brige i strepnje, kao i sve ono što čini život.