Milan Marić: Bio sam opčinjen avionima i obožavao sam da gledam partizanske filmove

Uloga u ruskom filmu “Dovlatov” donela je Milanu Mariću niz prestižnih priznanja i sjajne kritike koje su mu “trasirale” put do novih poslovnih uspeha, ali i popularnost koje, stiče se utisak, još nije svestan. Do sada nije glumio u previše akcionih scena, tek uvereni smo da će ga posle modnog editorijala koji je za magazin “Hello!” snimio u Muzeju vazduhoplovstva kolege videti i u tom svetlu. Iako je svaka sličnost sa originalom slučajna, nas je neodoljivo podsetio na Toma Kruza i kultni “Top gan”.

- Poziranje pored aviona neminovno asocira na “Top gan”, uz koji sam odrastao. Ipak, “Betmen” je akcioni film po mom ukusu, naročito verzija sa Hitom Ledžerom. Uloga, makar i najmanja, u nekom budućem nastavku bila bi ostvarenje mojih dečačkih snova - kaže mlada zvezda Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Koja profesija vas je fascinirala u detinjstvu?

- Bio sam opčinjen avionima i obožavao sam da gledam partizanske filmove. Nisam imao želju da budem pilot, pre sam sebe video u uniformi policajca ili vojnika koji je svaki dan u nekoj novoj akciji. Pilotiranje je počelo da me privlači u poslednje vreme, a sve više razmišljam i o skoku iz aviona koji, verujem, pruža pravi osećaj slobode.

Šta je najekstremnije što ste uradili zarad uloge?

- Nedavno sam na snimanju serije “Jutro će promeniti sve” obukao ronilačko odelo i skočio u Dunav. Nije bio previše komplikovan zadatak, a i kaskaderi su bili u blizini. Uloga u “Nemanjićima” zahtevala je nešto više truda, tim pre što sam morao da savladam veštinu rukovanja mačem i štitom, ali i jahanje. Imajući u vidu da je kostim podrazumevao i oklop, moram da priznam da nije bilo baš jednostavno.

U kojoj meri glumački posao zahteva dobru kondiciju?

- Niko ne očekuje formu profesionalnog sportiste, ali izvestan nivo izdržljivosti se podrazumeva. Fizička i psihička kondicija usko su povezane; ako imate dovoljno snage, mozak može da se skoncentriše na nešto drugo, a ne da se opterećuje mišlju hoće li telo izdržati do kraja predstave. Kad je reč o fizičkoj aktivnosti, moj izbor su teretana, plivanje i duge šetnje.

Mnoge devojke se uoči odlaska na more potrude da liniju dovedu do perfekcije. Da li i momci to rade?

- Ja ne. Učim da svoje telo prihvatim kakvo jeste, sa svim nedostacima. Nemam tu vrstu sujete, o čemu najbolje govori podatak da sam se zbog uloge ugojio 20 kilograma u roku od tri meseca. Još se nisam vratio na staru kilažu, ali ne sumnjam da ću uspeti. Ako sam mogao da dobijem kilograme, mogu i da ih izgubim. Iskreno, nisam bio spreman na promene koje su usledile jer čim sam prešao “stotku”, počeli su da me bole zglobovi, otežano sam disao, a imao sam i povredu leđa. Ipak, sve to doživljavam kao iskustvo više.

Privlači li vas modna pista?

- Nikada se ne bih profesionalno bavio manekenstvom, ali ako bi me neki poznanik iz sveta mode zamolio da gostujem na njegovoj reviji, prihvatio bih poziv.

Da li ste u privatnom životu skloni modnim ludostima?

- Naprotiv, vrlo sam jednostavan. Na prvom mestu mi je udobnost, a u ovo doba godine najradije nosim farmerke ili bermude, majice i “starke”. Kod mene prolaze tri boje; crna, bela i siva. Pretpostavljam da mi je to mana, ali trendove ne pratim. U kupovinu idem namenski, kad mi nešto treba.

Ko vam je glavni savetodavac u šopingu?

- Sam idem u kupovinu. Šta mogu da pogrešim ako kupujem farmerke i belu majicu? (smeh)

Gde se kupuje smoking? Videli smo vas i u elegantnim izdanjima na evropskim festivalima.

- Veliku zahvalnost dugujem Bošku Jakovljeviću, koji me je spasio u poslednji čas. Nosio sam njegove kreacije “Martini Vesto”. 

Koliko je boravak u Rusiji uticao na vaš stil?

- U Rusiji sam bio prinuđen da nosim zimsku garderobu, a ja kao letnje dete ne podnosim kape, šalove, rukavice, džempere. Jedva sam čekao da se toga rešim.

Šta muškarca 21. veka čini neodoljivim?

- Kompleksno pitanje, tim pre što neki bitni parametri gube u trci s novcem, pogotovo u zemljama kao što je Srbija, gde u materijalnom smislu postoje drastični rezovi među slojevima. Siguran sam da neka vrsta moći ljudima daje određenu slobodu jer otpadaju stege, ali ovde je moć povezana sa negativnim stvarima. Poremećaj vrednosti prisutan je u svim sferama društva. I nije dovoljno to samo konstatovati. Kontrateg na vagi je ideja, trud, rad i rezultati. Maniri su uvek u modi. Šarm, životno iskustvo u kombinaciji sa obrazovanjem, oči koje nisu prazne, ma koliko to zvučalo literarno, čine posebnim i muškarca i ženu.

Da li ste svesni da ste postali muškarac u trendu?

- Nemam taj utisak. Činjenica je da se o meni više piše, ali u mom životu se ništa bitno nije promenilo. Ako me šira javnost prepoznaje, voleo bih da to proističe iz bavljenja umetnošću i da mi pruži mogućnost da rečima ili delima nešto menjam.

Iako imate relativno malo godina ostavljate utisak čoveka koji vrlo dobro zna kojim putem je krenuo i šta hoće od života.

- Ako tako deluje, super. (smeh) Vrlo sam zatvorena osoba, ne volim previše da pričam o sebi i možda ljudima deluje da sam prepotentan. Da li sam zadovoljan u svojoj koži? Mogu da kažem da jesam - i da slažem, a mogu da kažem da nisam - i opet da slažem. U nekim segmentima sam jako srećan, drugima baš i nisam zadovoljan, ali takav je život. Da bi čovek bio ispunjen, preduslov je da sebe što bolje upozna. I to ne na nivou šta mu prija ili ne, već koji benzin pokreće njegov unutrašnji motor. Mislim da lagano idem ka toj spoznaji.

Kako ćete provesti leto?

- Srećan sam što sam dobio priliku da otvorim „Bašta fest“, internacionalni festival kratkog igranog filma, koji zahvaljujući grupi entuzijasta opstaje već petu godinu. Posle toga planiram dug odmor, koji mi je preko potreban. Slobodne dane iskoristiću da napravim rekapitulaciju svega što se desilo u poslednje vreme, ali i da povratim energiju za obaveze koje me čekaju od jeseni.