Dragana Katić: Ljudi moraju da nauče da slušaju i da se otvaraju, za ljubav, za radost, za prijatelje

Iako na televizijskim ekranima deluje veoma samouvereno, voditeljka Dragana Katić (52) sa teškim životnim izazovima ipak nije uspela da se izbori sama, već je potražila pomoć psihoterapeuta. Smrti roditelja i bliskih osoba bile su situacije sa kojima nije uspela da se nosi na pravi način, pa se iz tog razloga obratila stručnjaku.

– Lepo je da ste okruženi prijateljima s kojima možete da pričate, ali ponekad neki životni problemi prevaziđu vaš odnos, jer prijatelji imaju emotivni stav prema vama, a emocija često ne dozvoljava da budete potpuno realni – kaže Dragana. – Ukoliko odete kod stručnog lica koje zna načine kako da vam pristupi, onda je to za mene prava stvar. Ne treba se obraćati raznim priučenim “lajfkoučevima”, gatarama ili vračarama, nekim ljudima koji su sebi dali za pravo da tvrde kako su iscelitelji ljudske duše i da mogu da pomažu drugima na osnovu toga što su pročitali nekoliko knjiga ili bili na nekim seminarima.

Voditeljka smatra da čovek treba da bude otvoren za takav način rešavanja onoga što ga muči.

– Nije nimalo lako ispovediti se nepoznatoj osobi. Otišla sam na terapije u trenutku kad sam doživela gubitke, bila sam suočena s velikim problemima i trebalo je isplivati iz njih. Postojale su samo dve mogućnosti: da padnem na dno ili da se izdignem iznad svega. Baš kao u onoj narodnoj “što me ne ubije, to me ojača”. Sve je bilo bolno, slagala bih kad bih rekla da nije bio bolan svaki trenutak, ali sam, na sreću, uspela.

Prolazeći te izazovne i teške periode Dragana je ojačala i mnogo naučila o sebi. Priznaje da nije ni znala da je toliko jaka i da može uspešno da radi stvari koje pre toga u životu nije ni probala.

– Kao jedinica oduvek sam imala oslonac u roditeljima za brojne stvari, rasla sam u skladnoj porodici, pre svega punoj ljubavi, razumevanja i podrške u svakom trenutku. Posle njihovog odlaska odjednom sam se probudila i suočila s realnošću da treba da odem i nabavim namirnice, skuvam ručak, spremim doručak, jer je to do tada radila moja majka, koja je bila izuzetno posvećena mojoj deci. Shvatila sam da moram i da naučim mnoge kućne poslove, kako se menjaju sijalice i zavrće ventil u kopatilu, kad se menja ulje u kolima, kad se voze na servis, i milion drugih, običnih, svakodnevnih sitnica koje ranije nisu bile moja obaveza. I da brinem o sinovima, o ta dva mlada bića koja zavise od mene i iz prikrajka posmatraju kako ću proći kroz sve to. I onda mi je postalo jasno da sam zbog njih, koji su mojom voljom došli na svet i za koje sam odgovorna, prinuđena da prihvatim život kakav jeste, da moram da idem dalje.

Dragana ističe da je važno samostalno donosti odluke.

– Suočavala sam se i sa predrasudama, jer kad bih ispričala ljudima da radim na sebi, što smatram najvažnijim, mnogi od njih bi rekli “lako je njoj, ona ima vremena, ona je poznata ličnost”. To nema nikakve veze, pošto se i poznate ličnosti suočavaju sa životnim problemima i gubicima, moraju da brinu o deci. Mentalno zdravlje je, imam utisak, i dalje tabu, ne samo kod nas nego i u svetu, ljudi mu posvećuju vrlo malo pažnje. A mnogi od onih koji to čine pak odlaze u drugu krajnost, preokupirani su njime i obezbeđuju sebi gurue, psihijatre, lajfkoučeve, pa nisu u stanju nijednu odluku da donesu samostalno. Zamislite da kažete da ste angažovali trenera za lični razvoj? To je poniženje za moj mentalni sklop. Stručno lice, odnosno psihoterapeut, postoji da vas “probuši”, da iz vas izvuče bitne stvari i onda kaže “izvoli, radi na sebi”. Ljudi moraju da nauče da slušaju i da se otvaraju, za ljubav, za radost, za prijatelje. Ja sam naučila da je život odluka i prihvatanje, a da bi doneo odluku, moraš da prođeš kroz određene životne procese, dvoumljenja, misaone analize, zaključke. Svako to radi na svoj način, a kad doneseš odluku, provariš je u sebi i izgovoriš, onda ulaziš u proces prihvatanja, moraš je prihvatiti sa svim prednostima ali i posledicama. Tome sam i svoje sinove naučila - ispričala je Dragana za Gloriju.