Milica Milša: Dosta toga kod sebe ne volim, ali moram da trpim

Harizmatična glumica Milica Milša nedavno je proslavila svoj jubilarni rođendan, ali godinama ne daje da je određuju, već s istim žarom uživa u svakoj novoj ulozi, svakom novom danu koji provede sa svojim njvoljenijima, suprugom Žarkom i sinom Antonijem.

U razgovoru za Hello! otkrila je koja pomisao je plaši, ali šta bi bila da se nije opredeljila za glumu.

U maju ste napunili 50 godina. Kako ste proslavili jubilarni rođendan?

- Antonije, Žarko, moja tetka Lila i ja otiši smo u „Maderu“ na ručak. U našoj porodici je tradicija da sve rođendane slavimo u tom restoranu.

Suprug vas je tom prilikom obradovao originalnim poklonom.

- Napravio je knjigu u vidu foto-albuma sa divnom posvetom na koricama. Našle su se tu meni najdraže fotografije, hronološki poređane; kad sam bila beba, sa roditeljima, iz perioda manekenstva, slike sa naše svadbe, iz Antonijevog detinjstva, kao i one koje ilustruju moju glumačku karijeru, a potrudio se da nađe i naslovne strane magazina za koje sam se slikala. Knjiga, koju sam doživela kao svojevrsno putovanje kroz moj život, u meni je izazvala silno ushićenje i radost, a pala je i poneka suza. Raznežim se kad god je pogledam i redovno se zapitam čime sam zaslužila takvu pažnju.

Ako se uzme u obzir da ste prvu ulogu imali u filmu „Tren“, 1978. godine, to znači da ove godine obeležavate 40 godina karijere.

- Taj film snimljen je ranije, kada sam imala sedam godina, samo su hroničari malo zatajili. Nisam imala predstavu gde me vode. Moja jedina asocijacija na reč „snimanje“ bila je bolnica na Banjici, gde sam išla da snimam kičmu, pošto sam tada nosila „milvoki mider“. Početak karijere računam od trenutka kada sam upisala Akademiju, a od prve predstave „Ženski orkestar“ skoro da je prošlo 30 godina.

 

Zbog koje uloge ste imali najveću tremu?

- Svaku novu ulogu doživljavam kao prazan list papira koji tek treba ispisati, a taj proces obavezno je praćen dozom kreativnog uzbuđenja. Zbog svake uloge imala sam malu tremu, kao vid odgovornosti i želje da sve bude urađeno kako treba.

Koliko pozorišnih premijera ste imali u proteklih šest meseci?

- Tri na sceni „Beogradskog dramskog pozorišta“ i jednu dečju predstavu.

Da niste postali glumica, čime biste se danas bavili?

- S obzirom na to da sam upisala tri fakulteta, odstupnica je uvek postojala. Verovatno bih bila profesor francuskog jezika i književnosti, a možda bih diplomirala i fizičku hemiju.

Vaš sin Antonije pre nekoliko godina odselio se iz roditeljskog doma, nedavno je i diplomirao. Možete li konačno da se opustite?

- Ni slučajno, dok je živ posao roditelja je da brine. Antonije je sad upisao i master studije. Vredan je i radan. Zaista je dobar momak, velika je sreća biti njegov roditelj.

Da li je tačno da ste suprugu pripretili da ćete se razvesti ukoliko vam ne dozvoli da u kuću unesete devet štenadi koje ste pronašli u obližnjem parku?

- Jeste. Doduše nisam mislila ozbiljno, više sam koketirala. (smeh) Bilo kako bilo, kuce su privremeno zbrinute u našem domu, a zatim su sve srećno udomljene.

Pod kojim uslovima biste zaista mogli da zatražite razvod?

- O tome ne mogu ni da razmišljam. Užasna mi je i pomisao na tu mogućnost.

Koju svoju osobinu ne volite?

- Nekad volim sve, nekad mi se ništa ne sviđa. Valjda je sve to ljudski i normalno. Dosta toga kod sebe ne volim, ali moram da trpim. (smeh)

Postoje li trenuci kada poželite da ste se rodili kao muško?

- Da, naročito u „onim danima“.

Koju pesmu najčešće pevušite?

- Obično pevušim pesmu koju prvu čujem kada uključim radio u kolima. To je muzika za taj dan.

Kada biste mogli da birate, u kojoj epohi biste živeli?

- Ma koliko neki minuli dani deluju bajkovito i romantično, uvek bih izabrala 21. vek i vreme tehnologije.

Koji je najbesmisleniji trač koji ste čuli o sebi?

- Ni sama ne znam koliko gluposti sam čula. Ne znam da li mi je veća budalaština da ja, koja privatno nikad nisam zapalila cigaru, šetam ulicom i pušim, ili da sam bila udata za Nemca.

Ko vam je dao nadimak Milša?

- Mama. Bila je na poslovnom putu, na nekoj egzotičnoj destinaciji, gde je čula ženu kako svoje dete, koje je bilo slatko i simpatično, doziva tim imenom. Ta scena joj je ostala u lepom sećanju i onda je, kada se vratila kući, počela tako da me zove, a nadimak je ostao do danas.

Da li je lako skinuti zvezde s neba?

- Ako je suditi po mom suprugu, kome to odlično ide, ne bi trebalo da je problem.

Umete li da praštate?

- Umem, nisam zlopamtilo. Ljudski je grešiti, ali je ljudski i praštati.

Ko je omiljena glumica Žarka Jokanovića?

- I sama bih volela da znam odgovor na to pitanje. (smeh)

Kako glasi recept za sreću?

- Žaca.