Milan i Snežana Borjan: Zalutala poruka koja je ispala taličan potez

Posle uspešno okončane sezone u kojoj je proglašen za najboljeg golmana Srbije i Evrope, prvotimac “Crvene zvezde” Milan Borjan praktično nije stigao ni da sabere utiske, a već se okrenuo novim profesionalnim izazovima. Golman „crveno-belih“, ali i kanadske reprezentacije, koji je za svojih 30 godina prešao trnovit put od rodnog Knina do Kanade, sa usputnim stanicama u Južnoj Americi i Evropi, u razgovoru za “Hello!” otkriva da već sada zna da će po okončanju karijere život nastaviti u Beogradu. U opuštenom ćaskanju sa Milanom i njegovom suprugom Snežanom saznali smo i niz zanimljivosti iz njihove porodične svakodnevice koja je podređena jednoipogodišnjem sinu Filipu.

Prošla sezona za vas je bila izuzetno uspešna, kako na klupskom, tako i na ličnom planu.

- Tim je odigrao fenomenalnu sezonu, osvojili smo titulu i vratili "Zvezdu" na mesto koje joj pripada. Pred nama su jasno definisani novi ciljevi i svi se nadamo da ćemo u danima koji dolaze ostati na visini zadatka.

Vi lično možete da se pohvalite titulom najboljeg golmana Srbije, ali i Evrope.

- Na osnovu statistike koja podrazumeva minutažu, broj primljenih golova i tome slično portal whoscored.com uvrstio me je u tim 11 najboljih fudbalera Evrope. Takođe, glasovima svih fudbalera u "Super ligi" dobio sam priznanje za najboljeg golmana Srbije. Kada vam kolege ukažu poverenje, to je posebna čast.

Na sportskim stranicama ovih dana dominiraju naslovi “Borjan ostaje u "Zvezdi"”. Da li to znači da je postojala mogućnost da promenite klub?

- Sa "Zvezdom" imam ugovor još jednu godinu. Koncentrisan sam na kvalifikacije za "Ligu Evrope", o odlasku ne razmišljam, a ako stigne neka zanimljiva ponuda, sešću sa ljudima iz kluba i zajedno ćemo razmotriti najbolju opciju.

Za razliku od mnogih muškaraca koji muku muče da objasne svojim lepšim polovinama u čemu je draž fudbala i zašto treba gledati utakmice, vi taj problem nemate budući da je vaša supruga veći deo karijere posvetila tom sportu.

- Snežana je godinama bila direktor marketinga u "Partizanu", praktično je prva žena kod nas koja je napravila profesionalni uspeh u svetu fudbala. Mnogo zna o toj temi tako da se često konsultujemo, ali, iskreno, trudimo se da posao ostavimo ispred vrata stana. Kod kuće smo posvećeni porodici, prvenstveno sinu Filipu.

Pretpostavljam da vam je dovoljan jedan televizor, jer nemate dilemu da li ćete gledati fudbal ili film.

Snežana: Verujte mi na reč, ja sam ta koja insistira da pratimo fudbalske prenose. Kad vidi utakmicu na televiziji, Milan obavezno prokomentariše: “Da li je realno da opet gledam fudbal, pa sad sam došao sa treninga?!” Šalu na stranu, zbog prirode njegovog posla često smo razdvojeni, tako da se trudimo da zajedničke trenutke provedemo što kvalitetnije.

Da li je "najvažnija sporedna stvar na svetu" tema ćaskanja i sa prijateljicama?

Snežana: Fudbal sam zavolela uz tatu, koji je veliki zaljubljenik i poznavalc tog sporta. Od njega sam mnogo toga naučila, a i danas mi je najdraži sagovornik. Sa prijateljicama razgovaram o deci, putovanjima, šopingu...

Milan: Muškarcima. (smeh) Pričaju one o modi i kupovini, ali ubeđen sam da poput većine žena odlazak na kafu koriste i za trač-partiju o muškarcima. Sasvim sam siguran da, ako ništa drugo, kad prođe neki zgodan momak, prokomentarišu kako izgleda.

Način na koji razgovarate i međusobno se šalite pokazuje da ste veoma bliski i da među vama nema ljubomore.

Snežana: Najvažnije je da među partnerima postoji uzajamno poverenje. Nas dvoje od prvog dana imamo kvalitetan i zdrav odnos i otvoreno pričamo o svemu. Volimo i da se šalimo. Beograd je pun lepih devojaka koje je teško ne primetiti, pa mu ponekad skrenem pažnju da i on pogleda u pravcu neke lepotice.

Milan: Pogledam jer me zanima kako je obučena, pratim modu. (smeh)

Snežana, kako izgleda krčiti poslovni put na visokim potpeticama u svetu rezervisanom za muškarce?

Snežana: U Srbiji jako teško. Na direktorsku poziciju u "Partizanu" došla sam sa 29 godina. Znala sam dosta o materiji, ali ne i kako zapravo funkcioniše jedan veliki klub. To je preozbiljan sistem. Nije mi bilo lako, ali ponosna sam što sam probila led i dokazala da i žene mogu biti uspešne u "muškoj" profesiji.

Da li muškarci nemaju dovoljno poverenja u žene na vodećim pozicijama?

Snežana: Činjenica je da postoji svojevrsna diskriminacija, kod nas je fudbal generacijski muška stvar. Imenovanje za direktora marketinga opravdala sam značajnim sponzorstvima i brojnim akcijama koje sam sprovela. PR sektor sam, generalno, podigla na viši nivo. Međutim, u našem mentalitetu je da sumnjamo i omalovažavamo. To što sam diplomirala na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, završila magistarske i upisala doktorske studije za mnoge nije bilo dovoljno opravdanje da dobijem posao. Na kraju sam se umorila od pitanja kako se ova zaposlila, stavila sam karijeru u drugi plan i uživam u životu žene fudbalera. (smeh)

Milane, slažete li se sa izrekom da iza svakog uspešnog muškarca stoji ostvarena žena?

Milan: Snežana je mnogo toga prošla, iskusila je i dobro i loše, i odlično zna koje su joj mogućnosti. Srećan sam što sam dobio priliku da upoznam takvu ženu, oženim je i sa njom stvorim porodicu. Od kada sam je upoznao sve mi je krenulo u punom sjaju. Volimo se, poštujemo i uzajamno podržavamo.

Kažu da vam je Snežana talija i da, kada vas ona bodri sa tribina, ne primate golove.

Milan: Ima istine u tome. Supruga i sin najveća su mi radost, kada su uz mene, znam da mogu sve. Snežanu izuzetno poštujem i zbog posvećenosti koju pokazuje prema našoj porodici, zahvalan sam joj što je zbog nas zapostavila karijeru.

Snežana: Da ne budem pogrešno shvaćena, naravno da je lepo udati se za uspešnog muškarca, bio on sportista ili iz neke druge profesije, ali to nije poenta. Suština je da bračni partneri teže istom cilju. Kada sam upoznala Milana, igrao je za "Radnički" iz Niša i nije imao blistavu karijeru. U njemu sam videla poštenog i vrednog čoveka sa kojim mogu da imam porodicu, a znala sam da uz puno ljubavi i ulaganja možemo da stvorimo lep život.

Ima li istine u pričama da ste se upoznali posle jedne pogrešno poslate poruke?

Snežana: Želela sam da organizujem rođendansko iznenađenje svom bratu, koji je u to vreme igrao u istom klubu sa Milanom. Bila mi je potrebna pomoć nekog od njegovih kolega, a pošto nisam imala Milanov broj, na predlog prijateljice poslala sam mu poruku na "Instagramu", koji sam neposredno pre toga počela da koristim. Zapravo, umesto tekstualne poruke, slučajno je otišla moja “napućena” slika, pripremljena za profil.

A post shared by Snezana Borjan (@snezanafi) on May 12, 2018 at 7:36am PDT

Milan: Kad mi je stigla slika direktorke "Partizana", moj jedini odgovor je bio “šta reći”. (smeh) Usledila je poruka pojašnjenja, i tako je sve krenulo. Iako mi se dopala na prvi pogled, iz poštovanja prema njenom bratu nisam se usuđivao da odmah krenem sa nekom emotivnom pričom, ali je s vremenom sve došlo na svoje. Prvo smo se dopisivali, zatim smo počeli da se viđamo, a godinu dana kasnije smo se venčali.

Posle svega, verujete li u slučajnost ili u sudbinu?

Snežana: Ništa nije slučajno, smatram da su naša ljubav i veza iz nekog razloga morale da se ostvare. Od sudbine se ne može pobeći.

Milan: Što se kaže, ljubav uvek pobedi. Mi smo se od starta postavili kao tim i zato smo pobedili sve teškoće, a činjenica je da nije uvek bilo lako: dvoumili smo se da li da iz Poljske, gde sam imao solidnu platu, dođemo u Srbiju, gde mi ništa nije bilo zagarantovano. Pri tom, oboje smo imali u vidu mogućnost da navijači "Zvezde" neće gledali blagonaklono na činjenicu da sam u braku sa ženom koja je godinama bila zaposlena u "Partizanu".

Uprkos strahovima “delije” vas cene, kažu da ste jedan od najzaslužnijih za ostvarene vrhunske rezultate u Evropi. Šta igra presudnu ulogu da se igrač “nametne”?

Milan: Sve se gleda, i da li izgaraš na terenu, i kakva si osoba. Posvećen sam karijeri i ciljevima koje u klubu postavimo na početku sezone, a, s druge strane, porodičan sam čovek. Nisam dečko koji svako veče izlazi s društvom, provodi se i pije. To su navijači prepoznali i zavoleli.

Ne izlazite i ne pijete, ali volite picu i „koka-kolu“. Uklapa li se to u način ishrane vrhunskog sportiste?

Milan: Tako sam se hranio ranije, pre nego što sam se oženio. Kada sam upoznao Snežanu, imao sam 96, a sada imam 88 kilograma.

Ostavljate dilemu; žalite li se da ste smršali ili se hvalite dobrom formom?

Milan: Žena mi fenomenalno kuva, a ja se nikad nisam bolje osećao. Inače, imamo interni dogovor da svaki dan ručamo zajedno posle mog treninga. To je naše vreme.

Snežana: Milan je već sa 16 godina otišao iz roditeljskog doma i, hteo - ne hteo, ishrana mu je dobrim delom bila bazirana na hamburgerima i sličnim stvarima. Od kada smo zajedno, trudim se da svaki dan pojede nešto kuvano, mada ponekad sebi da oduška pa uzme parče pice. U svakom slučaju, zdrav način ishrane uticao je i na formu, a samim tim i na rezultate koji su bolji nego ranijih godina.

Milane, mislite li da će sin Filip jednog dana pričati o vama kao o sportskom idolu, kao što vi pričate o vašem ocu, koji je takođe bio golman?

Milan: Filip, koji ima godinu i po dana, na pitanje "šta ćeš biti kad porasteš" odgovara – golman. Naravno, staću uz njega koji god put da odabere, kao što je i mene moj otac podržao, ali, ako ćete iskreno, voleo bih da nasledi dedu i oca.

Uoči „Svetskog prvenstva“ pisalo se o sudbini australijskog reprezentativca Miloša Degeneka čija je životna priča slična vašoj. Rodom je iz Knina, odakle je otišao za vreme ratnih sukoba, da bi se kasnije preselio u Australiju. Vi ste sve to prošli, s tim što vas je put odveo u Kanadu.

Milan: Da, zaista imamo identičan životni put. Ne poznajem ga lično, ali sam sa više strana čuo da je dobar momak.

Vi ste prvotimac "Crvene zvezde", ali istovremeno ste golman reprezentacije Kanade. Uklapate li sve obaveze?

Milan: U reprezentaciji imam obaveze kad je pauza u klubu, tako da sve stižem.

Zbog čega ste izabrali da se vratite u Srbiju?

Milan: U Kanadu sam otišao sa roditeljima 2000, kao emigrant. Deset godina kasnije, kada sam dobio poziv da branim za reprezentaciju, prihvatio sam u znak zahvalnosti za sve što je Kanada učinila da bismo moja porodica i ja imali bolji život. Ipak, vukli su me koreni i vratio sam se u Srbiju. Videćemo gde će me sport dalje odvesti, ali siguran sam da ću po završetku karijere živeti u Beogradu.

Kakva iskustva nosite iz Južne Amerike, gde ste proveli tri godine?

Milan: Argentinci i Urugvajci slični su nama, srdačni i gostoljubivi. Stekao sam divne prijatelje, sa kojima sam i danas u kontaktu. Zovu nas da ih posetimo, još nisu upoznali moju suprugu i sina, a čim Snežana malo bolje savlada španski, kako bi mogla nesmetano da komunicira, krećemo na put.

Koje jezike vi govorite?

- Engleski, španski, bugarski i pomalo turski.

Imaju li vaše tetovaže neku posebnu priču?

- Sve moje tetovaže, a ima ih desetak, intimno su mi važne: od imena mog pokojnog dede, preko simbola posvećenih supruzi, porodici, prijateljima... Ne planiram da stanem, ima mesta za još nekoliko sličica.

A post shared by Snezana Borjan (@snezanafi) on Mar 20, 2018 at 3:52am PDT

Imate lepu i skladnu porodicu, ali možda je vreme da vam se priključi i jedna devojčica.

- Kad je Snežana ostala trudna, bio sam u fazonu “nek je dete živo i zdravo, samo da je muško”. Tri puta su nam, posle ultrazuvka, rekli da ćemo dobiti devojčicu. Bio sam srećan ali, priznajem, ne i euforičan. Kada sam konačno čuo da je dečak, još dok smo izlazili iz bolnice rekao sam ženi: “Ljubavi, idemo na piće, da proslavimo.” Ostvarila mi se želja da imam sina, a sada bih bio najsrećniji da dobijemo devojčicu. Kažu da između očeva i ženske dece postoje posebna nežnost i bliskost, da ćerke “omekšaju” očeve, i stvarno bih voleo da osetim i tu vrstu ljubavi.