Neizmerna želja Ivane Selakov se najzad ostvaruje: Na dan godišnjice veze imali smo duplo slavlje

Neizmerna želja Ivane Selakov da dugogodišnju emotivnu vezu sa Predragom Mirkovićem kruniše detetom najzad će se ostvariti. Radosnu vest budući roditelji saznali su u februaru, a mesec dana kasnije, na dan kada su proslavljali deceniju veze, lekari su im otkrili pol bebe.

Borbu za potomstvo počeli su još pre nekoliko godina. Mada su verovali da će im majka priroda ispuniti nadanja bez pomoći nauke, s vremenom se u njihov dom uselila sumnja. Prelomni trenutak desio se na izmaku prošle godine, kada su na strpljenje odlučno stavili tačku i zatražili stručnu pomoć. Uprkos strahovima, vantelesna oplodnja uspela je iz prvog pokušaja, pa poznata pevačica već četiri meseca uživa u blagoslovenom stanju.

U nameri da i druge parove ohrabri na isti potez, u ekskluzivnoj ispovesti za “Hello!” Ivana prvi put javno govori o svemu kroz šta prolazi sa željom da konačno postane majka.

Kako protiču trudnički dani, podnosite li dobro visoke temperature?

- Osećam se odlično. Ne smetaju mi ni vrućine, ni sunce, ni kiša. Sve mi odgovara. (smeh) Termin je u novembru i iskreno se nadam da će beba biti Škorpija, kao ja. Pregurali smo kritično prvo tromesečje kada je rizik od spontanog pobačaja najveći. Nemam uobičajene trudničke mučnine, iako sam se psihički spremala za njih. Osećala sam tek blagu pospanost i brže sam se umarala nego ranije, što je i razumljivo s obzirom na terapiju koju još primam.

Kada ste odlučili da se upustite u proces vantelesne oplodnje?

- Peđa i ja nismo imali nikakav problem fizičke prirode, što je danas slučaj sa mnogim parovima, ali nismo dozvolili da nas to obeshrabri. Želeli smo da se sve odvija prirodnim tokom, da se, jednostavno, desi kad bude vreme. S obzirom na to da nam se želja nije ostvarivala, a smatrali smo da je krajnje vreme da postanemo roditelji, odlučili smo se za vantelesnu oplodnju. Složili smo se da pokušamo i već narednog dana zakazala sam pregled. Nije bilo nećkanja i odugovlačenja.

Jeste li imali strahove i predrasude?

- Nisu to bili klasični strahovi, mada moram da priznam da sam sve zamišljala drugačije. Napravila sam klasičnu grešku radoznale žene i na internetu čitala različita iskustva. Verovala sam da je to izuzetno bolan, mukotrpan i dug proces, a ispostavilo se da nije tako. Ogromnu zahvalnost dugujem doktorki Gordani Ivanović, vrhunskom stručnjaku i velikom profesionalcu, koja nam je podarila najveću radost. U njenu ordinaciju došla sam na preporuku prijatelja i u čekaonici, nažalost, zatekla mnogo žena. Nažalost, jer je ovaj način borbe za potomstvo očigledno prisutan u velikoj meri. Budući da sam već iz prvog puta pomoću vantelesne oplodnje ostala u drugom stanju volela bih da ohrabrim i druge parove koji silno žele potomstvo.

Kako ste se osećali proteklih meseci?

- U mom slučaju proces je trajao nešto duže nego što je uobičajeno, od novembra do februara, iz dva razloga. Prvi je što smo počeli uoči praznika, kada mi, pevači, imamo najviše posla, a drugi je manja hirurška intervenciju na materici, koju sam morala da izvršim. U skladu sa okolnostima dobila sam adekvatnu terapiju i bila krajnje disciplinovana. Kada se upustite u ovakvu avanturu, od vas se očekuje da budete maksimalno odgovorni, da svakodnevno u predviđeno vreme uzimate terapiju, koja podrazumeva hormonske injekcije. Bezbolne su, primaju se potkožno, u ruku. Ono što je predstavljalo pravi izazov bila je obaveza da ih primam uvek isto vreme, a često sam menjala odredišta i uglavnom nastupala van Beograda. Nisam se plašila, ali nisam mogla ni sama da ih dajem, tako da je Peđa to preuzeo na sebe.

 

Da li ste imali neke nuspojave?

- Imala sam blage promene raspoloženja, u jednom periodu noću sam se intenzivno znojila i budila se potpuno mokra. Srećom, nije trajalo dugo.

Opišite nam trenutak kada ste saznali rezultate.

- Pre analize krvi kojom se utvrđuje da li je oplodnja uspela, dve nedelje sam morala strogo da mirujem. Bila sam poslušna i strpljiva, iako neizvesnost nije nimalo laka. S obzirom na to da nisam osećala nikakve promene u organizmu, strahovala sam da će rezultati biti negativni. Konačno, kada su nam saopštili da sam trudna, bili smo nekako zbunjeni. Nije nam odmah došlo do svesti da je uspelo iz prve. Sećam se da je bio petak i da sam te noći imala nastup. U glavi mi se sve vreme motala misao: “Okej, ja sam trudna, to sada svi vide, sigurno sam im čudna”. Na sceni, na kojoj sam, inače, veoma energična, bila sam gotovo ukočena. Nisam pronalazila trik da se opustim. Blaga panika ili nešto drugo, tek nisam umela da prihvatim saznanje da ćemo konačno postati roditelji. Sad mi je smešno kada se setim.

 

Jeste li saznali pol deteta?

- Trudnicama starijim od 35 godina savetuje se da urade prenatalni test. Medicina je napredovala i sada se već u ranoj trudnoći može utvrditi da li je sa plodom sve u redu, što je veoma važno. Raspitala sam se i odlučila se za “Nifty”. Dok nismo dobili rezultate testa, nikome nismo govorili da sam trudna. Oonda se desila jedna predivna stvar. Posle testiranja, Peđa i ja otputovali smo u Crnu Goru kako bismo proslavili 10 godina veze. Pošto se ispitivanje radi u laboratoriji u Hong Kongu, rezultati se čekaju desetak dana, a ja sam bila uverena da ćemo ih dobiti na dan godišnjice i imati duplo slavlje. I zaista, tog jutra stigao je mejl u kome je pisalo da je sa bebom sve u najboljem redu i da ćemo dobiti devojčicu. To je bio najsrećniji trenutak.

Da li ste već odlučili kako će se zvati?

- Listali smo malo crkveni kalendar i videli mnogo zanimljivih imena. Neka su arhaična, ali ima i onih koja zvuče moderno. Dopalo nam se nekoliko, mada još nismo doneli konačnu odluku.

Planirate li da pre rođenja ćerke konačno ozvaničite vezu?

- Peđa je odmah predložio da se registrujemo, ali rekla sam mu da ne dolazi u obzir da budem debela mlada. Ako smo već toliko čekali, možemo da se strpimo dok se mama ne vrati u formu. Šalu na stranu, verovatno ćemo se venčati u opštini, ali svadbe neće biti do sledeće godine. Sada smo posvećeni opremanju dečje sobe.