Vanja Bulić: Samo jednom sam ostao švorc i tada sam shvatio ko su pravi prijatelji || Hello Magazin!

Kaže da se krizne godine lakše podnose uz humor i da je bolje biti nečiji deda, nego samo deda, a najbolje - Todorov deda

U prodaji je vaš novi roman “Dušanova kletva”. Kojoj čitalačkoj publici se obraćate?

- Čitaoci se ne biraju, već oni biraju šta će da čitaju, a ono što napišem prvo mora meni da se dopadne. Tema knjige je trgovina belim robljem, posebno trgovina i nasilje nad ženama, i ubeđen sam da će naići na razumevanje. Prvi tiraž je bio 10000 primeraka, a već četvrtog dana štampan je drugi od 3000 primeraka. Znam da žene više čitaju od muškaraca, ali bih voleo da ovaj put muškarci budu brojniji. Ovo je knjiga opomena, pre svega opomena muškarcima.

Koji komentar sa nedavno održane promocije vam još “zvoni u ušima”?

- Ono što su govorili Luka Mirčeta i Dejan Papić u narodu se zove “o pokojniku sve najlepše”. Svaka njihova reč bila je pohvala mom radu. Slušajući divan glas Gorana Sultanovića, koji je čitao odlomke, u jednom trenutku sam pomislio da li sam zaista ja to napisao.

A post shared by Samo mrtvi dočekaju kraj rata (@milos8780) on Jun 12, 2018 at 5:10am PDT

Ko je Novak Ivanović?

- Novak je novinar iz vremena kada je postojalo analitičko novinarstvo i kada je novinar morao da bude pomalo i detektiv, posebno kada je reč o mračnim stranama života. On je omaž jednom novinarstvu, koje, nažalost, nestaje. Kao pandan Novaku imam lik novinarke Muške, u koju sam ugradio pojedine osobine mojih dragih koleginica iz “Duge”, Mirjane Bobić-Mojsilović, Duške Jovanić i Dade Vujasinović. Novinare u literaturi obično predstavljaju kao boeme, razvedeni su i gubitnici. Moj novinar je srećno oženjen, ima stabilnu porodicu i suprugu koja mu pomaže u rasvetljavanju zamršenih situacija. On je, pri tom, antiheroj, koji iz svake avanture izlazi ozleđen.

Kakav je „muškarac u izvesnim godinama“?

- Muškarci tvrde da sam ih u istoimenoj knjizi razotkrio, dok žene kažu da nisu znale da su takve. Jedna od dogodovština mojih vršnjaka je da trojica godinama igraju preferans; jedne večeri jedan ne dođe, zovu ga telefonom, a on šapuće kako je sa ženskom u motelu - ako bude mogao, neće doći, a ako ne bude mogao, onda će doći. Uz humor se lakše podnese krizne godine.

Kada bi se ekranizovala vaša životna priča, koga biste voleli da vidite u ulozi Vanje Bulića iz mlađih dana?

- Sergeja Trifunovića, jer je, kao ja, bio bundžija, roker, pomalo na svoju ruku. On nosi emociju koju često nepotrebno skriva, a ta osobina bi u mom slučaju bila neophodna, jer je moj otac bio na Golom otoku. Celo mladalaštvo proveo sam sa tom senkom, što sam mazohistički skrivao nateran okruženjem u kome sam živeo.

Nekada ste sebe opisivali “novinar, voditelj, roditelj”. Na kom mestu je titula dede, koju odnedavno nosite?

- To je opis jednog mog sina u pismenom zadatku, u četvrtom osnovne. Veoma je bitno da je u tom uzrastu shvatio ulogu roditelja, što je, naravno, pohvala roditeljima. Mnogo mi se sviđa izreka da je bolje biti nečiji deda, nego samo deda. Todor je još bebironac, pa će prava veza sa njim biti ostvarena tek kada krene trka i ubeđivanje zašto nešto sme ili ne sme da radi. Dakle, sve ono što sam već prošao, ali sa više razumevanja.

Kada biste napisali knjigu o unuku, kojom rečenicom bi počela?

- “Bio jednom jedan deda, kome se jednog dana rodi unuk Todor i promeni mu život.” Sledi razrada i ljutnja zbog mobilnih telefona koji su mu uskratili radost prvog viđenja uživo sa unukom, jer sam već 15 minuta nakon što se Jasmina porodila imao Todorovu sliku na displeju.

Ko od vaše trojice sinova najviše liči na vas?

- Fizički najviše liči Ivan, na fotografijama iz gimnazije izgledamo gotovo istovetno. Dušan po onome što radi, po načinu razmišljanja i humoru, a Ognjen po borbenosti. Inače, Ognjen je po svemu suprotnost nama trojici: levoruk je, navija za “Zvezdu”...

Idete li na pijacu?

- Samo kad supruga nije u Beogradu. Sa njom sam nekoliko puta bio na pijaci i uvek sam se skrivao. Ona voli da se nadmudruje sa prodavcima, a mene je sramota, iako vidim da zajedno uživaju u nečemu što ja ne razumem. Ne umem da se cenjkam i kupujem sve najskuplje, računajući da je to i najbolje.

A post shared by ALTERNATIVA POSTOJI! (@saniff1) on Feb 25, 2015 at 12:50pm PST

Šta najbolje kuvate?

- Ja sam radost za domaćice jer jedem sve što se iznese na astal. Kuvam samo na televiziji, pošto mi pokažu šta bi trebalo da uradim.

Kog autora čitate za svoju dušu?

- Momu Kapora. Dok ga nisam upoznao, pribojavao sam se susreta sa njim. Evo kako smo se upoznali. Zazvonio je telefon: “Ovde 'BIGZ', štampana je vaša knjiga 'Tunel - lepa sela lepo gore', neko želi da vas čuje.” “Ljubomoran sam na korice tvoje knjige”. Bio je to Momo. Bio i ostao.

Može li se od imena Vanja izvesti nadimak?

- Tata me je zvao Vanjuša, neke devojke Vanjuška, drugaricama iz razreda sam bio Bulićka, a nekoliko prijatelja mi se obraća sa Bulka.

Sa kim biste se zamenili na jedan dan?

- Sa mojim blizancima, jer kao sportisti i treneri ceo dan provode u šortsu i trenerkama.

Da li ste redovniji na partijama preferansa ili na odbojkaškom terenu?

- I jedno i drugo je svetinja. Mora da postoji zaista dobar razlog da izostanem.

Zbog čega se, i posle više od četiri decenije braka, divite supruzi?

- Prvo: život sa četiri muškarca. Drugo: jednom Bulbulderka, uvek Bulbulderka. Treće: jednom lepa uvek lepa, i spolja i iznutra. Zar nije dovoljno?

Da li vam se nekada desilo da ostanete švorc?

- Samo jednom, početkom devedesetih. Ali sve je rešeno već istog dana, kada sam shvatio ko su pravi prijatelji.

Prija li vam više boravak na Zlatiboru, gde često odlazite, ili u gradu?

- Zlatibor smatram izletištem, na obodu grada. Kad sam na Zlatiboru, shvatam prednosti Beograda. I obrnuto. Odlična kombinacija.