Jelena i Dejan Tomašević obeležili 20 godina braka: Jedno drugom još uvek govorimo “volim te”, to je naša šifra za uspeh

U čast velike ljubavi i harmoničnog braka, na dan kada su pre 20 godina jedno drugom rekli “da”, Jelena i Dejan Tomašević upriličili su gala zabavu na kojoj su okupili porodicu, kumove i najbliže prijatelje. Prve čestitke stigle su od dece, Manje, Mije i Matije, kao i Jeleninog sina iz prvog braka Marinka. Emotivna priča proslavljenog košarkaša i njegove supruge počela je slučajnim, kako se kasnije ispostavilo, sudbinskim susretom u jednoj novogodišnjoj noći. Ubrzo posle toga ušli su u bračne vode, kojima “sinhrono” plivaju pune dve decenije.

Generalni sekretar “Košarkaškog saveza Srbije” i vlasnica ateljea lepote i detoks centra “Renovato” preneli su nam utiske sa glamurozne zabave održane u beogradskom hotelu “Crowne Plaza”.

- Kada se svakog jutra budite pored osobe koju volite, samo možete da zahvalite Bogu što živite san. Tako je već 20 godina - ističu Tomaševići, koji će dugo pamtiti proslavu takozvane porcelanske svadbe kojoj je prisustvovalo četrdesetak odabranih zvanica.

- Sve su to naši veliki prijatelji, birani po srcu i duši, ljudi sa kojima delimo sve važne trenutke. Ovo je, svakako, bio jedan do lepših povoda da se okupimo. Veče je bilo čarobno, sa dragim ljudima koji takođe žive porodični život pun ljubavi i u svom domu i srcu uživaju u istoj čaroliji kao mi. Želeli smo da žurka zauvek traje, eto koliko je bilo lepo. I posle svih ovih godina, kada pogledam Dejana, sa kojim sam toliko toga prošla, vidim muškarca kog volim. Možda je nekome čudno, ali mi smo još zaljubljeni jedno u drugo - kaže supruga legendarnog sportiste.

Kada se osvrnu na iskustva i lekcije koje su zajedno prošli, jednoglasno zaključuju da ništa ne bi menjali.

- Sve bismo isto, sa svim usponima i padovima. Isti ovaj život, istu decu, sve doživljaje... Posle toliko vremena postali smo slični do te mere da i fizički počinjemo da ličimo. Isto primećujemo kod mnogih parova koji nas okružuju. Svesno smo, srcem, birali jedno drugo i s vremenom uvideli kvalitete. Prevazišli smo očekivanja, koja toksično utiču na sklad, i njih u našem odnosu odavno nema. Jedno drugom jasno stavljamo do znanja šta želimo i ne ostavljamo prostor za nedoumice. Nema uslovljavanja, nema primoravanja... Odlično se razumemo bez ijedne reči. Naravno, naš odnos čine i odricanja, i prilagođavanja, ali iznad svega poštovanje. Svakodnevno analiziramo šta smo novo naučili i šta još možemo da učinimo za voljeno biće. Još jedno drugom govorimo “volim te”. Dopuštamo sebi da pokažemo emocije. To je naša šifra za uspeh.

Supružnici tvrde da im je najveća nagrada to što su opstali 20 godina.

- Bilo je i uspona i padova, ali su te amplitude lekovite i neophodne da biste shvatili koga imate pored sebe. Nas dvoje još rastemo u ljubavi, poštovanju, razumevanju... Intelektualno napredujemo, divimo se jedno drugom i bezuslovno se podržavamo.

Sa osmehom na licu sećaju se trenutka kada su se zakleli na večnu ljubav.

- Zbog Dejanovih obaveza prema klubu nismo imali vremena da se posvetimo organizaciji venčanja. Dogovorili smo se da napravimo žurku na kojoj ćemo se prvenstveno on i ja, ali i naši prijatelji, dobro provesti. Osim ceremonije i famoznog “da”, posebno pamtim trenutak kada sam, iscrpljena od igranja, sela da napravim pauzu i pred sobom ugledala čitavu salu kako u zanosu pleše, uključujući šankere i kuvare. Svi su se predali sjajnoj atmosferi. Taj osećaj imala sam i sada, dve decenije kasnije.

Tokom briljantne karijere Dejan je često odsustvovao od kuće. Iako važe za jedan od najskladnijih poznatih parova, ne kriju da taj period nije bio nimalo jednostavan.

- Takav život ima svoje blagodeti, ali nije lak, šta god drugi mislili. U nekim etapama novac igra važnu ulogu, dok je u drugim zanemarljiv ukoliko nema radosti i ljubavi. Materijalno tada gubi svaki smisao. Bilo je trenutaka kada mi je bilo izuzetno teško, kada od sedam dana u nedelji Dejana nije bilo pet. Ispraćala sam ga i dočekivala, brinula o njegovim obavezama, o deci i školi, bavila se kućnim poslovima i nastojala da sve funkcioniše kako treba. Istovremeno, kada bi me pitali šta radim, odgovarala bih da ne radim ništa. I tako sve dok nisam upoznala ženu koja mi je s čuđenjem uzvratila: “Kako to misliš da ne radiš ništa kad imaš četvoro dece i muža sportistu, 1000 obaveza i veliku odgovornost?” Tada sam shvatila da je zaista tako. Najvažnije je da je Dejan u jednom trenutku to prepoznao i dao mi apsolutnu podršku.

Porodica Tomašević promenila je tri države - Španiju, Grčku i Srbiju. U svakoj su doživeli i lepe i manje lepe trenutke, ali su kroz svako iskušenje prošli čvrsto se držeći za ruke.

- Svaki period bilo je lep na svoj način. U Španiji smo imali divne prijatelje koji su nam postali kumovi, što za nas ima neprocenjivu vrednost. Dvoje dece je rođeno u toj predivnoj zemlji. S druge strane, i u Grčkoj smo doživeli nezaboravne trenutke i takođe stekli prijatelje sa kojima se i danas družimo. Lepo nam je i u Beogradu. Istinski uživamo. Ovo je najlepši grad na svetu, sa emocijom i posebnom energijom koju ni na jednom drugom mestu nismo osetili.

Iako važe za veoma uspešne ljude, deca su, jasno je, najvažnije što su stvorili.

- Sve drugo može i ne mora, svega može biti više ili manje, ali oni su bez razmišljanja naš najveći uspeh. Lića (Marinko) bavi se marketingom, Manja studira psihologiju, Mia bi volela da postane manekenka, dok je Matija odlučio da krene tatinim putem. Mislim da im Dejan i ja dajemo dobar primer. To je i naš moto - da budu što kvalitetniji i pre svega srećni ljudi. I da se, kao i mi, prepuste ljubavi, koja će im sigurno svima doći.