Jana Milić-Ilić i Zoran Pajić: Volimo se i kad se kamere ugase

Eksplozija šarma i pozitivne energije, koja se desi kada se njih dvoje nađu u istom prostoru, u potpunosti opravdava razlog zašto Janu Milić-Ilić i Zorana Pajića publika doživljava kao emotivni dvojac i u stvarnom životu. Ipak, malo je poznato da je Janin suprug, producent Miodrag - Miša Ilić, deo ekipe koja učestvuje u realizaciji hit-serije “Istine i laži”.

Uz neizbežan osmeh i dobro raspoloženje, popularni glumački par govori o ljutom rivalstvu iz prošlosti i istrajnosti u borbi za dostojanstveno bavljenje svojom profesijom.

“Istine i laži” beleže ogromnu gledanost. Suvišno je pitati uživate li u uspehu i popularnosti.

Jana: Drago mi je da toliko ljudi prati i voli seriju jer je cela ekipa zaista uložila veliki trud.

Zoran: Prija mi sve što se dešava, ali ne zato što mi hrani ego već zbog toga što potvrđuje da je ovo što radimo dobro.

Popularnost se danas meri i brojem pratilaca, lajkovima, pregledima... Jeste li aktivni na društvenim mrežama?

Jana: Trudim se da budem aktivnija iz poštovanja prema ljudima koji prate moj rad. Ne otkrivam šta jedem i kako spavam, ali delove svog života i trenutne osećaje umem da prenesem na fotografiju i da ih objavim. Ipak, na društvenim mrežama često se šalje pogrešna poruka o javnim ličnostima. Ljudi stiču utisak da smo uvek našminkani, lepo obučeni i dobro raspoloženi, da stalno putujemo i uživamo u životu. Istina je da se svako predstavlja onako kako on želi da vidi sebe, a ne onako kakav zaista jeste, do kraja. To je donekle surovo, jer postavljamo pogrešan model, pa se pratioci ugledaju na nešto što izgleda savršeno. Zapravo, niko ne živi tako, čak ni najbogatiji, jer novac nije merilo sreće i zadovoljstva.

Zoran: Sećam se kada sam kao klinac gledao “Bolji žviot” i strašno želeo da upoznam glavne glumce, da dođem nekako u dodir sa njima i zavirim na set. Zbog tog malog Zorana koji je bio opčinjen glumačkom magijom razumem one koji sada nas gledaju istim očima i drago mi je da je tehnika omogućila da se povežu sa nama. Danas smo Jana i ja, kao i ostatak ekipe, uzor nekim novim klincima, i smatram da im ovom pričom dajemo dobar primer, jer serija propagira prave vrednosti - ljubav, privrženost, porodicu, prijateljstvo.

Iz ove perspektive, koliko je teško postati i biti glumac?

Jana: Nisam od onih koji po svaku cenu žele da se nađu u medijima i da se nameću. Nemam ništa protiv ako je nekom drugom to manir. U mom slučaju pokazalo se da to nije neophodno za uspeh i drago mi je što sam primer da ipak može drugačije.

Publiku ste osvojili kao glumački par, a skladan odnos preneli ste i iza kamere. Kako se rodilo vaše prijateljstvo?

Jana: Nismo se poznavali pre ove serije, mada smo u isto vreme snimali projekte u Hrvatskoj. To je bio zanimljiv period, jer sam ja tada igrala glavnu ulogu u “Larinom izboru”, a Zoran u “Ruži vjetrova”, dve konkurentske serije koje su se borile za gledanost. Mnogo sam slušala o njemu, kao i on o meni, ali su nam se putevi tek sada ukrstili.

Zoran: Znamo se skoro godinu dana, a kao da se poznajemo ceo život. Sećam se dana kada smo se upoznali. Stajali smo ispred vrata jedne kancelarije, pozdravili smo se i istog trenutka rodio se osmeh, neka ludačka energija nas je spojila. To se prenelo na naše uloge. Vežu nas zajedničke vrednosti, kućno vaspitanje, vera u ljubav i dobrota. Imamo iste poglede na te stvari i mislim da zato toliko dobro razumemo.

Šta posebno cenite jedno kod drugog?

Jana: Zoran je, pre svega, sjajan kolega i fantastičan čovek. S vremenom smo postali prijatelji, družimo se i van seta, a mislim da se u seriji oseti koliko se privatno poštujemo.

Zoran: Jana je veliki profesionalac i divna osoba, kojoj uspeva da sačuva dobrotu i ljubav prema životu u ovom muškom svetu u kome živimo. Nije jednostavno biti žena, posebno ne na Balkanu. Težak je to zadatak i ja joj se iskreno divim.

Zorane, ulogom Nikole osvojili ste simpatije nežnijeg pola. Zbog čega je on tako neodoljiv i koliko ste mu slični?

Zoran: U muško-ženskim odnosima postoji dosta straha, stege i nepoverenja, jer se svi plašimo da ne budemo povređeni. Kod žena je to možda izraženije, to jest primetnije, jer se ne ustručavaju da pokažu osećanja. Muškarci su suzdržaniji, što ne znači da nisu emotivni, ali na ovom podneblju takvo ponašanje poistovećuje se sa slabošću. Ljudi se plaše da ne budu osuđeni. Nikola otkriva drugačiju mušku stranu, ne boji se da pokaže slabost i da se bori za ljubav, što kod nas uglavnom rade žene. One krče put ka ljubavi i zarad nje dosta trpe. Mislim da je taj momenat njegovog lika najprivlačniji, ne stidi se da pokaže najiskreniju ljubav i da se za nju bori. Nije mu bitno da se drugima dokazuje na bilo koji način i ne robuje materijalnim vrednostima, važno mu je da ima svoj mir i ljubav. Slobodno mogu da kažem da ima dosta sličnosti sa mnom.

Kakvi ste vi kada je reč o partnerskim odnosima?

Zoran: Ne stidim se da kažem, umem i da zaplačem, a draži mi je emotivni odnos nego profesionalni. Muškarci su naučeni da im karijera bude najvažnija i da emocije drže po strani. Neki ustaljeni obrazac je da je žena ta koja će, kada dođeš umoran sa posla, da te pomiluje, poljubi, da ti skuva i opere, a ti samo treba da podigneš noge i da se odmoriš, jer si previše radio. U glavi muškarca na prvom mestu su novac i takmičarski duh. Od njega se očekuje da idu u lov na plen za porodicu. U toj priči niko vas ne uči da kažete kako se osećate, naprotiv, to je čak sramota. Naravno da je i meni taj lov važan, važan mi je posao, osećam se dobro i ispunjeno kad radim, ali ne dozvoljavam da me proguta vir. Najvažnija je ravnoteža.

Kako se ona u vašem slučaju postiže?

Zoran: Kao jedinac, odrastao sam pod staklenim zvonom. Verovao sam da je život prava bajka. Međutim, kada mi je u osmom razredu preminuo deda, bio je to moj prvi dodir sa realnošću i suočavanje sa činjenicom da svet ipak nije bezbrižno mesto. U meni se rodilo saznanje da, koliko god u jednom trenutku bilo lepo, već sutra sve može da se preokrene. S godinama sam prihvatio da osim srca moraš da konsultuješ i razum. Naučio sam da pomirim mozak i srce, da živim u harmoniji. Koliko god da me ponesu emocije, uvek se javi i racio. Ne znam šta je to, da li đavo ili anđeo, ali nešto što me smiruje kada poželim da poletim i srcem odem negde daleko od zemlje na kojoj treba čvrsto da stojim.

Da li je teško uskladiti karijeru i privatni život?

Jana: Nije nimalo lako, ali sve je stvar dobre organizacije. Činjenica je da je rad na ovoj seriji veliki izazov jer zahteva da joj posvetimo dosta vremena. Nekada smo na snimanju provodili i po četrnaest sati. I onda se, kada na kraju dana skinete šminku i vratite kostim, osećate dobro, jer ste obavili dobar posao, ali ste istovremeno svesni da to vreme niste proveli sa porodicom. Činjenica je da naši bližnji zbog toga trpe. S druge strane, ipak se takvi projekti i rade zarad porodice i njene budućnosti.

Jano, kako se vaš suprug nosi sa popularnošću koju uživa Marinina i Nikolina romansa?

Jana: Suprug me u svemu podržava, želi da iz sebe izvučem najbolje i pružim najviše što mogu. To mi mnogo znači. On je iz naše branše, bavi se produkcijom, radimo zajedno, tako da je upućen u sve. Možda čak na teži način shvata koliko je ovaj posao zahtevan. Što se ljubomore tiče, nema je u našem odnosu, niti dajem povoda za nju. Smatram da su takve igrice bespotrebne i da, ako se to javi između dvoje ljudi, ljubav nije prava.

Zorane, kako se slažete sa Janinim suprugom?

Zoran: Miša je sjajan. I što je najvažnije, zna kakvo blago ima pored sebe. Nikada to ne bi ugrozio posesivnošću ili ničim izazvanom ljubomorom.

Koliko je vama trenutno bliska ideja o zasnivanju porodice?

Zoran: U ovom trenutku osećam se kao karijerista. (smeh) Zbog toga trpim pritisak od bližnjih, naročito jer sam jedinac, ali za sada su umereni i daju mi slobodu. Veruju da će se jednom to desiti, znaju da će sigurno imati unučiće, ali su svesni da je potrebno vreme, jer ja trenutno nisam spreman.

Niste spremni za tako ozbiljan korak ili još niste upoznali pravu osobu?

Zoran: Nije naišla prava osoba za mene. Još mi se nije desilo da osetim da je to neko sa kim ću deliti svoje iskustvo i život, prošli i budući. Ne želim da po svaku cenu uđem u brak samo zato što se to od mene očekuje. Nisam osoba koja ispunjava društvene norme. Želim da žena pored mene bude zadovoljna i da i ja budem kraj nje. Na kraju krajeva, ne bih voleo da odgajam dete u braku u kome nema ljubavi.

Jano, vi ste sedam godina u braku. Kako iz vaše perspektive izgleda život u toj zajednici?

Jana: Partnerstvo, u ma kojoj formi, trebalo bi da vam olakšava život, da zajednički idete kroz njega i činite ga lepšim. U suprotnom, kada jedno drugome otežavate životne situacije i izazove, to nije ni podrška ni ljubav. Za mene je to sebičluk. Na odnosu se radi. Naravno da postoje kompromisi, ali važno je da se ljudi poštuju i razumeju. Podrazumeva se da se pre svega vole.

Udali ste se posle samo tri meseca veze...

Jana: Mnogi su se iznenadili što sam za tako kratko vreme to učinila, ali oni koji me istinski poznaju, na prvom mestu porodica, znali su da nisam brzopleta i da umem da procenim stvari. Smatram da u ljubavi ne postoje pravila. Uverena sam da bi svako trebalo da sledi unutrašnji osećaj, što sam i uradila. Bila sam sigurna da sam upoznala pravog čoveka i nisam pogrešila.

Šta vas je za tako kratko vreme uverilo u to?

Jana: Upoznala sam jednu normalnu, vaspitanu, kulturnu i obrazovanu osobu, sa obe noge na zemlji, za koju sam shvatila da će mi biti idealan partner. Ne pričam o boji kose ili očiju, visini, težini i sličnim parametrima koji su me osvojili. Nisam taj tip. Kada sam osetila da će mi Miša biti veliki prijatelj, to je bila glavna predispozicija za veliku ljubav i kvalitetan brak. I za trajanje.

Vaš sin Đorđe ima tri godine. Kome je sličniji po karakteru?

Jana: Izgledom je kopija svog tate. Svi su mi govorili da muško dete nasleđuje izgled majke, ali kada vidite mog sina, u stvari vidite mog supruga, samo malo mlađeg. Po karakteru je sličniji meni, mada i Miša i ja umemo da budemo tvrdoglavi. I Đorđe je takav ponekad, mada je stvarno dobro dete. Poslušan je, ali i strašno radoznao. Drago mi je zbog toga. Zajedno istražujemo svet i raduje me svako njegovo pitanje i pokret. Ja sam stvarno srećna majka. Majčinstvo je najlepše iskustvo u mom životu.

Plašite li se da ga, kao jedinca, ne razmazite?

Jana: Ne osećam taj strah. Pružam mu puno ljubavi i trudim se da ga vaspitavam kako treba. Lepo vaspitanje ide iz kuće, i sama sam odgajana tako da mora da se zna gde je granica za “da” i “ne”, što prenosim i na njega. Umem da budem stroga, ali uvek s razlogom. Takođe umem da budem i dete od tri godine zajedno sa svojim sinom.

Zorane, kakav je vaš odnos sa Đorđem?

Zoran: Đole je predivan dečak. Kada se sretnemo, to je pravi šou. Po njemu se vidi da je dete ljubavi, da mu roditelji poklanjaju mnogo pažnje i da su mu posvećeni. Jana je divna majka, ima neverovatno mnogo strpljenja za sve. Nije sebična da misli samo na sebe, što je danas učestala pojava. Nikad se ne žali, još je nisam čuo da kaže: “Teško mi je, ne mogu”. Uživa u poslu, obožava svoje dete i porodicu, ispunjena je. Potpuno se daje svemu što radi. Đole je mali srećnik, ima divne roditelje. Miša i Jana fantastično se slažu, jedno drugom su velika podrška, što je zaista lepo videti.

Snimanje serije “Istine i laži” trenutno je na pauzi. Kako ćete ispuniti vreme do 1. avgusta kada počinje rad na novoj sezoni?

Jana: Suprug i ja biramo destinaciju za letovanje, u junu putujemo na porodični odmor, što me sada najviše raduje. „Punim baterije“ i trudim se da nadoknadim sve što sam proteklih meseci zapostavila, ali se psihički već pripremam za novu sezonu. Polako čitam tekst i mnogo se radujem svemu što će se dešavati u nastavku.

Zoran: Kod mene je situacija slična. Iskoristio sam vreme da nadoknadim propuštene trenutke sa porodicom i prijateljima, a potom sam otputovao u Lisabon i Madrid. To me je okrepilo i sada sam već pomalo nestrpljiv da počne snimanje. Nedostaju mi ljudi, jer smo tokom 11 meseci snimanja postali kao porodica. Ali, pre nego što krenemo u nove radne pobede, odmoriću se još malo na nekoj lepoj plaži.