Marko Nastić: Madalačka snaga ne može da se ponovi, ali u tom periodu plaćate i danak neiskustvu

Dve decenije uspešne karijere jubilej je vredan pažnje, a kada ga obeležava didžej, logično je da se sve pretvori u veliku žurku sa više hiljada zvanica. Upravo tako bilo je na “Retrospektalu” Marka Nastića, verovatno najzanimljivijem konceptualnom partiju u ovoj godini u elektronskom žanru. Pioniru tehno-muzike u Srbiji i imenu koje je još devedesetih isplivalo na svetsku pozornicu didžej majstora za miks-pultom pridružile su se brojne kolege, sa kojima je tokom godina izgradio prijateljski odnos. No, jednako važnu ulogu na ovom jedinstvenom događaju odigrale su Markova supruga Aleksandra i ćerka Bianka koje mu, kako otkriva za “Hello!”, konstantno daju vetar u leđa.

„Spakovati” u jednu noć sve što je obeležilo klabing-scenu u poslednje dve decenije sigurno nije bio lak zadatak.

- Za “Retrospektal” spremali smo se dobra četiri meseca, ali, ako posmatramo šire, odnosno okupljanje ekipe koja je sa mnom nastupila, mogao bih da kažem da su pripreme za “lineup” trajale 20 godina. Pozvati sve te ljude nije bio nimalo lak zadatak. Pri tom, ovo je prvi put da se događaj ove vrste organizuje kod nas; niti sam imao iskustva, niti sam imao koga da pitam za savet. Beskrajno sam zahvalan svim didžejevima, i jednoj didžejki, čuvenoj Slavki, koji su bez zadrške nastupili sa mnom, pristali na raznorazne predloge, ispunjavali neverovatne zadatke, danima sedeli u studiju, preslušavali i birali ploče, razgovarali o usklađivanju i rasporedu puštanja... Žao mi je što nam se, iz zdravstvenih razloga, nisu pridružili sjajni momci Boža Podunavac i Miloš Pavlović. Sve u svemu, utisak je da su se u ovu priču svi uključili vrlo emotivno i puni pozitivnih vibracija, zbog čega je sve prošlo kako treba.

Šta je sve stalo u dvadesetogodišnju karijeru? Na šta ste posebno ponosni?

- Tokom dve decenije bavljenja ovim poslom prošao sam kroz različite faze. Bitno je ne ostati zarobljen u jednom zvuku, već uhvatiti tok vremena, jer muzički žanrovi dođu i prođu. S tim u vezi, najvećim uspehom smatram to što sam i dalje deo ovoga i što sam mnoge ljude učinio srećnim. Čak dobijam poruke da su neke bebe začete uz moju muziku. (smeh)

Kada bi nas vremenska mašina vratila u dane pre 20 godina, kada ste počinjali put, u kakvom Beogradu bismo se našli?

- Vratila bi nas u Beograd koji je obeležila sociopolitička situacija iz koje smo, pošto nismo mogli fizički, bežali mentalno, upravo putem muzike. Karijeru sam počeo, čini mi se, iz bunta. Mnogo toga nisam mogao da radim, mnogo toga nisam imao, pa sam odlučio da stvorim. Bez obzira na sve što se dešavalo u Srbiji, ili uprkos tome, kroz muziku i redovan klabing napravili smo paralelni univerzum u kome nije bilo sankcija i ratovanja, već samo ljubavi i dobre energije.

Koliko se Marko iz tog perioda razlikuje od Marka danas?

- Moja pasija prema muzici nije se promenila, još me vozi punim gasom. Ali muzika koju vrtim, kao i iskustvo koje sam stekao tokom ovih 20 godina, bitno su uticali na mene. Danas bih mnogo toga uradio drugačije, ali imajući u vidu kako je sve na kraju ispalo ne mogu da se žalim. Proslavio sam se kao tehno-didžej, a u međuvremenu se žanr muzike koju puštam promenio i dobar deo stare publike nije pozitivno reagovao na tu tranziciju. S druge strane, oko tog novog zvuka pojavila se i nova publika, što me posebno raduje. Zapravo, najviše volim žurke gde mogu da napravim kvalitetan spoj starog i novog, jer to neverovatno dobro funkcioniše.

Uz vaše ime, izgleda, od samog početka stoji odrednica „najbolji srpski didžej“. Da li je bilo teže doći do vrha ili zadržati se na njemu sve ove godine?

- Malo je pretenciozno reći da sam najbolji srpski didžej, možda pre da sam radoholičar. U stanju sam da danima ne izlazim iz studija i sve sam postigao zahvaljujući predanom radu. Nekako sam lako ušao u celu priču, a usput sam učio i napredovao. Sazrevao sam kroz posao. Žao mi je što mladalačka snaga ne može više da se ponovi, a opet taj period života ima i svojih nedostataka jer plaćate danak neiskustvu. Pamtim i nedovoljnu podršku domaćih promotera koji uspeh uzimaju zdravo za gotovo, a ne vide prepreke koje prethodno treba savladati.

Da li su predstavnici mlađe generacije koji kreću vašim putem spremni da pitaju za savet ili bi radije da sami izgrade neki svoj stil?

- Mislim da imamo sjajnu ekipu mladih didžejeva i didžejki. Često me pitaju za savet, ali ne smatram da moji saveti utiču na izgradnju njihovog stila. Štaviše, preporučujem im da ostanu svoji i prepoznatljivi po nečemu samo njima svojstvenom. Ako vidim da zaista vole muziku i da su joj posvećeni, tu sam da pomognem oko svega kako bi dobili svoje mesto i imali priliku da vrte, da zabavljaju druge.

A post shared by Marko Nastic (@markonast) on Apr 27, 2018 at 11:43am PDT

Ostvarili ste san o kojem mnogi maštaju, bavite se poslom koji volite. Hoćemo li pogrešiti ako kažemo da je vaš život jedna velika žurka?

- Moj život jeste jedna velika žurka, ali organizacija te žurke zahteva mnogo rada. Znam da se ljudima sa strane čini da je ovaj posao jedna velika zabava, u suštini ne shvataju koliko angažovanja on podrazumeva. O posvećenosti da ne pričam. Osim toga, iako deluje da sam solo na bini, da bih se na nju popeo, moram da komuniciram sa gomilom različitih ljudi, pa su se s vremenom moji živci zadebljali. Verujte, posebna vrsta umetnosti je sporazumevati se istovremeno sa brojnim saradnicima, a nužno je kako bi na kraju sve funkcionisalo na najbolji mogući način.

Koji trenutak je bio presudan za vašu svetsku karijeru?

- U vreme kada je miksovanje bilo u prvom planu ja sam se isticao. Početkom 2002. godine objavio sam prvu ploču, koja me je lansirala. Od tada sam nastavio da radim punom parom i još ne prestajem. Nastojim da moja muzika bude što kvalitetnija i da i dalje napredujem.

Koje je najneobičnije mesto na kojem ste nastupali?

- Sećam se jednog kluba u Rio de Žaneiru u kojem je nasred plesnog podijuma, tačno preko puta didžej pulta, bio toalet. Izgledalo je prilično neobično, a u isto vreme i suludo.

Vaše komšije sa Dorćola prisećaju se da su svojevremeno širom otvarale prozore kada ste pravili žurke, kako bi uživale u dobroj muzici. Pravite li danas često žurke za svoju dušu?

- Od kada sam dobio dete, mnogo ređe nego pre. Mada, da li ste sigurni da su otvarali prozore? Pre bih rekao da su ih zatvarali. Šalu na stranu, jednom prilikom kad smo pravili žurku u stanu, videli smo komšinicu preko puta kako đuska na terasi, pa smo je pozvali. Došla je, ali se posle više nikad nije javila. Izgleda da joj nije prijao kućni klabing na Nastić način. (smeh)

Kako se usklađuje bračno-porodični život i profesija kojom se bavite, a koja ima specifično radno vreme?

- Upravo taj odnos porodica-posao me i održava u balansu. Često sam na putovanjima i žurkama, okružen masom, tako da u porodici pronalazim mir i odmor. Supruga Aleksandra mi posvećeno pomaže i u poslu, na čemu sam joj veoma zahvalan. Mislim da su moje žurke i muzika koju pravim sve bolji baš zbog tog balansa koji sam uspostavio.

Nedavno ste na „Instagramu“ objavili fotografiju na kojoj ste sa četvorogodišnjom ćerkom Biankom, na njenom prvom koncertu. Čiji nastup ste izabrali za početak muzičke edukacije?

- Ona voli grupu „Queen“, zamislite. Obožava Fredija Merkjurija. Nekoliko dana pred „Retrospektal“ vodili smo je na koncert najvećeg „Queen Tribute“ benda na svetu, koji je gostovao u Centru „Sava“. Odlepila je od sreće. Izgleda da moja ćerka neće biti klaberka, nego rokerka. (smeh)

“Jovana Nikolić: Ćerka me sluša, pa moram i ja nju” is locked
Jovana Nikolić: Ćerka me sluša, pa moram i ja nju
Da li ploče zauzimaju najveći deo prostora u vašem domu?

- Jedan veliki deo da, ali ipak mislim da najveći zauzimaju Biankine igračke.

Kako se relaksirate u slobodno vreme?

- Obožavam da gledam filmove i serije, pa tako posle napornog vikenda uvek odvojim bar jedan dan kada se ne pomeram od televizora, bez prekida odgledam nekoliko filmova ili sezona serije.

Iza vas je uspešno završen “Retrospektal”, a ispred vas?

- Proteklog vikenda otvoren je letnji “Social Club”, na novom mestu, u Tehno baru „Radost”, gde će ubuduće svi koji dođu moći da uživaju i na otvorenom. Planovi su da “Social Club”, koji se dešava jednom nedeljno, dobije svoj prostor i počne da radi kao regularan klub. Posle ovoliko godina u poslu, toliko poznanstava i iskustava, deluje mi da je otvaranje kluba sledeći korak, a taj korak me veoma raduje. Pored toga, nastavljam da dajem podršku mladim didžejevima, a posebno planiram da se fokusiram na didžejke, kako bi se stvorio balans u zastupljenosti, koji očigledno nedostaje. Što se produkcije tiče, sa kantautorkom Anom Ćurčin već neko vreme radim na projektu koji mi se mnogo dopada. Posvećen sam tome i siguran sam da će, kada ga završimo, biti baš dobar.

Koji hit će obeležiti leto 2018. godine?

- „Bodeler - Philypop“.