Mirjana Karanović: Osim ozbiljnog rada i talenta, treba imati sreće i prepoznati je

Mirjani Karanović i Bogdanu Dikliću danas je uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.Tačno na dan kada Jugoslavenska kinoteka slavi 69. rođendan njen direktor Jugoslav Pantelić uručio je vredno priznanje slavnim glumcima.

Pozdravljena dugim, frenetičnim aplauzom okupljenih, Mirjana Karanović je naglasila da nikada nije mislila da će postati filmska glumica, uprkos svojim najluđim snovima.

-Kada sma upisala Akademiju dogodilo mi se nešto jako važno za svakog glumca. Osim ozbiljnog rada i talenta, treba imati i sreće i prepoznati tu sreću. Moja sreća se zvala Goran Marković, koji me je video tada kako se vrzmam po hodnicima Akademije. Nazvao je reditelja Srđana Karanovića, koji je bio moj prvi vodič, prvi učitelj kroz sve što je kasnije postala moja karijera. Ono najvažnije sam naučila od njega. Uloga Petrije je postavila kriterijum za sve što sam kasnije radila, kazala je Mirjana Karanović.

Prema njenim rečima, sve što se kasnije dešavalo bile su sjajne lekcije koje je dobijala od sjajnih reditelja kao što su Živojin Pavlović, Saša Petrović, Goran Paskaljević, Goran Marković...

-Od 2000. godine u moj život su ušle veoma značajne rediteljke Andreja Sstaka i Jasmila Zbanić. Njih dve su me ohrabrile i inspirisale da ispričam neke svoje priče preko filma. Moj veliki učitelj je bio i Emir Kusturica. Lekcije koje sam dobila od njega nisu samo bile lekcije iz glume. Učio me je različitim stvarima i veštinama, kazala je Karanovićeva.

Ona napominje da se tokom karijere oslanjala na partnere.

-Zahvaljujem se Mikiju Manojloviću, Draganu Nikoliću, Marku Nikoliću, Voji Brajoviću...Moja velika podrška je Snežana Penev, producentkinja sa kojom sada radim. Njoj sam beskrajno zahvalna što sam i dalje tu. Iduće godine će biti 40 godina od kako se bavim glumom, ali verujem da ima još prostora u kojem ću da ispisujem svoju biografiju. Ova nagrada me je zaista učinila ponosnom, rekla je Karanovićeva.

Bogdan Diklić, koji je takođe nagrađen frenetičnim aplauzom u sali Jugoslovenske kinoteke, kaže da ga čini jako radosnim što trenutak u kojem mu se dodeljuje važna nagrada može da podeli sa svim ljudima sa kojima je radio do sada.

-Kada se se setim sa kim sam sve bio partner na filmu, pomislim da ni ja nisam toliko loš. Radujem se što je Jugoslovenska kinoteka zapečatila moju karijeru. Zahvaljujem se svima koji su tome doprineli. Sve ono što sam igrao na filmu, neko je napisao, neko je režirao, neko je pravio scenografiju, neko me je snimao, neko je vukao tu kameru po faru...Logično je da ovo pripada svim tim ljudima. Ne mogu ovakvu nagradu sam da dobijem. Ovo je meni povereno na čuvanje i ja ću nagradu poneti kući i staviti je na neko vidno mesto da bih se pravio važan kada neko dođe, ali ću celog života biti zahvalan ljudima koji su doprineli ovakvom uspehu, kazao je Diklić.