Nataša Miljković: Lista roditeljskih strahova najduži je spisak na svetu

Emisijom „Tako stoje stvari” zajedno sa kolegama Nataša Miljković uspela je da dopre do gledalaca i plasira im teme iz života, kako bi se zapitali o problemima koje svakodnevno proživljavamo.

Svojom harizmom i nenametljvošću postala je prepoznatljivo lice RTS-a.

- Svaki put biram temu koju zaista želim i razgovaram sa ljudima koje volim da slušam. Nas troje smo različiti i svi imamo neke svoje sfere interesovanja. Na nedeljnom nivou, to bude jedna fina emisija u kojoj se govorilo i o sportu, umetnosti, svetu, zdravlju i svemu što ga čini. Izuzev o politici, naravno.

Živimo u svetu hiperprodukcije koja nam donosi nove trendove. Da li biste napravili u tom smeru kompromis?

- Naravno da pravim kompromise, jer bez njih bismo nestali. Ne volim mnogo te žalopojke kako je nekad bilo bolje jer to samo znači da se nismo dobro snašli. Kič je uvek bio kič, neukus - odlika prostaka, tako da sam tada kao i danas znala šta nikad ne bih volela da radim, ni u ludilu ni pod pretnjom. Međutim, kompromisi sa novim načinima rada, novim jezikom, novim medijima, oni me raduju.

Diplomirali ste na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kasnije magistrirali u Rimu, zašto nikada niste presekli pa otišli u diplomatiju?

- Dva su razloga: nisu me zvali, a ni ja ne volim da se nudim. Ima vremena.

Vaš sin Lazar je još dete, ali neko ko je verovatno svestan današnjeg vremena zahvaljujući roditeljskom uticaju bivšeg supruga Srđana i vas. No, čega se vi kao roditelj najviše plašite?

- Lista roditeljskih strahova najduži je spisak na svetu. Želim da se nadam i da radim na tome da će taj divni čovek biti srećan, zdrav i dobar, da će živeti na nekom lepom mestu i ne mnogo daleko od mene.

Živimo u vremenu kada je dovoljno da nas sitnica izbaci iz takta. Da li brzo planete?

- Mislim da bi za moje zdravlje bilo bolje da umem da se derem i besnim povremeno. Nisam taj tip. Ne volim da druge kažnjavam svojim stresom i neraspoloženjem, mislim da smo odgovorni prema drugim ljudima, a naročito kada s njima komuniciramo. Planem samo na majku. Ali, mislim da me mame i ćerke sad razumeju.

Kada i u kojim trenucima treba preseći i reći bolje se razvesti nego živeti u braku u kojem se ne osećate komforno? Kako ste se vi odlučili na taj korak?

- Vidim dosta ljudi koji se plaše razvoda, a čeznu za njim, boje se za decu, kako da podele plazma televizor ili su emocionalno ucenjeni i tako dolaze do tačke kada počnu da se mrze. Tada ni razvod više nije olakšanje jer i posle njega ostane gnev, bes, ozlojeđenost, ostanu dva neprijatelja, a ne ljudi koji su se nekad voleli pa je prošlo. Treba znati kada stati.

Zaglupljuju li nas rijalitiji?

- Zaglupljuju i to je zločin protiv naroda. Ako je aparthejd zločin, onda je to i zatupljivanje, mentalno uništavanje čitave jedne generacije.

Da li ste nekada dobili ponudu da napustite RTS i zašto je niste prihvatili?

- Jesam, više puta. Nije bio trenutak za to.