Momčilo Bajagić Bajaga: Večne su one pesme koje prežive sud vremena

Posle punih šest godina Bajaga i instruktori svoje su obožavaoce obradovali novim studijskim albumom pod nazivom 'U sali lom'. To je bio povod za razgovor s frontmenom jednog od najvećih regionalnih rok bendova Momčilom Bajagićem Bajagom, a on je govorio o turbofolku, tome u kojim pesmama najviše uživa dok ih svira i čiju kritiku smatra merodavnom

Uspešni albumi i hiljade koncerata učvrstili su ga na tronu rokenrola. Vlasnik čudesnog baritona danas uživa u karijeri koja je počela kada je imao 14 godina: Momčilo Bajagić Bajaga svirao je u Ribljoj čorbi, napisao hitove za sva vremena, komponovao filmsku muziku i oduvek gajio imidž dobrog dečka, kojeg su mnoge majke želele za zeta.

Novi album objavljen je šest godina od poslednjeg 'Daljina, dim i prašina'. Čemu tolika diskografska pauza?

- Grupa smo koja mnogo svira, gotovo po čitavom svetu, tako da nam treba dve, tri godine samo da obiđemo sve krajeve u kojima nastupamo. Kad imaš 400 pesama u karijeri, nije baš lako brzo pripremiti kvalitetan album. Mislim da nismo pogrešili zato što smo ga polako radili - rekao je Bajaga za tportal.

Kakav ste novi album pripremili - po čemu je različit i poseban u odnosu na prethodni, pa i one pre njega?

- Napravili smo novi album, a to se sad ne radi baš često - ljudi obično snime singl ili dva, ali ja sam hteo da napravimo pošten album. Svaki do sada različit je na svoj način, a opet svi imaju neku svoju prepoznatljivost.

 

Usred snimanja albuma otišli ste na turneju preko Bare?

- Snimanje albuma već je bilo završeno, tako da su ostali miks i postprodukcija i uhvatili smo nedelju dana da odemo do Amerike i Kanade i odsviramo rasprodate koncerte u Njujorku, Čikagu i Torontu.

Iza vas je 15 albuma, veliki broj hitova i uvek verna publika. Kakvo to značenje ima za vas posle 30 i više godina bavljenja muzikom?

- Presrećan sam što se bavim poslom koji volim, što ima toliko ljudi koji to prate i koji nas podržavaju. Hvala im svima!

Šta je najvažnije znati, hteti i napraviti da jedan umetnik vašeg profila ne poklekne, ne odustane ili se u potpunosti ne izgubi na sceni?

- Najvažnije je da voliš to što radiš i da to iskreno radiš. Skoro sam 40 godina profesionalno u ovom poslu i da ga ne volim, sigurno bih radio nešto drugo.

U kojim pesmama najviše uživate dok ih svirate? Jesu li to brže rok pesme ili nežnije balade?

- Uživam i u brzim i u sporim pesmama, naravno u zavisnosti od trenutnog osećaja i od trenutne situacije.

Mnogi izvođači koji su više decenija na sceni rekli su mi da su im dosadila putovanja. A vama? Umaraju li vas?

- Još uvek volim da putujem iako to radim već četrdeset godina, a i valjda se s vremenom i s iskustvom čovek može potruditi da ima dobre uvslove kad putuje tako da mu to ne padne teško.

Je li još uvek Južna Amerika vaš cilj kad je reč o putovanjima?

- Još uvek nisam bio u Južnoj Americi, ali eto, to je jedini kontinent na kojem nismo svirali pa se nadam da ćemo stići i do tamo.

 

Koliko vam porodica, supruga i deca znače kao podrška, ali i kritičari?

- Podrška porodice uvek je najbitnija.

Kad smo kod kritike, čija vam je kritika danas uopšte merodavna?

- Jedina bitna kritika je kritika publike.

Smatrate li neki svoj album podcenjenim?

- Mislim da za svaki album treba da postoji veća vremenska distanca da bi se ljudi uverili u njegov kvalitet. I vreme je, da kažem, najpošteniji sudija, jer one pesme koje prežive sud vremena su - večne.

 

Da li  je i današnja zabavna muzika otišla preduboko u područje turbofolka?

- Neka jeste, a neka nije. Mene lično turbofolk ne zanima, ali nemam ništa protiv toga što se neki ljudi time bave. Svako se nečim bavi.

Postoje li neki mladi izvođač ili bend za koje biste voleli da napišete pesmu?

- Retko pišem pesme za druge u poslednje vreme, samo ponekad za prijatelje. Ali nikad se ne zna!

Možete li da izdvojite neki koncert na kojem ste bili kao najbolji, a da nije vaš?

- Neka to bude recimo koncert Rolingstonsa u Prateru u Beču pre otprilike tridesetak godina.