Dušan Borković: Sa 207 cm najviši sam automobilista na svetu

Sa suprugom je razmenio 12.000 poruka pre nego što su se zvanično upoznali, jednom prilikom vozio je 330 na sat, a sa 207 centimetara ima i titulu najvišeg automobiliste na svetu

Da li titula najbolji srpski automobilista više laska ili obavezuje?

- Svakako da laska, ali mnogo više obavezuje.

Na kojoj stazi ste vozili poslednju trku, a koja vas čeka u skorije vreme?

- Sa dve pobede u dve trke, 5. i 6. maja, na stazi “Pol Rikar” u Francuskoj, osvojenom pol-pozicijom na kvalifikacijama i sa prikupljenih maksimalnih 55 bodova po trci imao sam najbolji mogući početak sezone na šampionatu “TCR Evropa”, koji vozim ove godine. Očekuje me trka u Holandiji.

Koja je najveća brzina kojom ste ikada vozili?

- Vozio sam “Nissan GTR” brzinom oko 330 km / h. Na trkama postižemo nešto manju brzinu na pravcima, ali su zato sile na kočenjima i krivinama ogromne, samim tim su i prosečne brzine velike.

Vezujete li pojas tokom vožnje?

- Naravno, i apelujem na sve da to čine, kako na prednjem, tako i na zadnjem sedištu. Molim vas da decu obavezno vozite u adekvatnim sedištima, to je najmanje što svako od nas može da učini za bezbednu vožnju.

U kojim situacijama vam je visina od preko dva metra prednost, a kada vam je otežavajuća okolnost?

- U nekim zemljama moja visina predstavlja atrakciju, pa me zaustavljaju na ulici da se fotografišemo. U Japanu mi je, recimo, glava virila iz tuš-kabine, što je stvarno bilo smešno. Sa 207 cm najviši sam automobilista na svetu. Imam i tu titulu.

Da li je važnije učestvovati ili pobediti?

- Decu učimo da je najvažnije učestvovati, i za njih tako i treba da bude, ali u krvi svakog profesionalnog sportiste je želja za pobedom. Bolje da vam ne pričam koliko sam stresa priredio svojoj porodici ulaskom u rizične duele, samo da bih bio prvi. To su situacije kojima ne mogu da odolim.

Šta smatrate vašim najvećim uspehom na profesionalnom, a šta na privatnom planu?

- Na profesionalnom planu to je svako postolje na koje sam se popeo vozeći u konkurenciji najboljih automobilista sveta. Emocije koje sportista oseti u tom trenutku teško je opisati. Ponosan sam na porodicu i prijatelje koji mi pružaju podršku u lepim, ali i manje lepim trenucima.

Koju trku pamtite kao najuzbudljiviju?

- Na Svetskom šampionatu „WTCC“ u Japanu 2014. godine osvojio sam drugo mesto i postao jedini automobilista sa Balkana koji se popeo na podijum. U trci je učestvovao i Sebastijan Loeb, devetostruki šampion, koji je trku završio na sedmom mestu, što je bio razlog više za sreću.

Da li je tačno da ste sa suprugom Andrijanom razmenili 12.000 poruka pre nego što ste se zvanično upoznali?

- Tačno je. Mobilni operateri su tih dana profitirali od nas. (smeh)

Kojim rečima biste opisali vaših pet godina bračnog života?

- Recimo da sam dobio sve što sam želeo. Nadam se da će tako i ostati.

Zbog čega je vaša supruga žena nad ženama?

- Pratiti profesionalnog sportistu po svetu nije nimalo lako. Za početak, to zahteva odricanje od vlastitih ambicija. Moja supruga je važan deo mog tima i kroz apsolutno sve situacije, i privatne i poslovne, prolazimo zajedno. Svestan sam koliko je to naporno i zato je ona moj zmaj.

Dušan Borković: Želim vam svima suprugu kao što je ja imam!

A post shared by Sport mts (@sportmts) on Apr 16, 2017 at 9:18am PDT

Koje svetske jezike govorite?

- Nekoliko jezika pomalo. Engleski i španski govorim bolje, a italijanski i nemački natucam. (smeh)

U kojim sve situacijama kaciga može da bude od koristi?

- Kaciga je neophodna u svim ekstremnim sportovima, na motoru obavezno, u automobilizmu se podrazumeva, a nekad dobro dođe i u kući. (smeh)

A post shared by Dusan DUKE Borkovic #62 (@ducaborkovic) on Sep 3, 2017 at 3:21am PDT

Imate li evidenciju, koliko kilometara ste do sada prešli?

- Avionom sam od 2014. godine prelazio oko 100.000 milja godišnje, a automobilom od 2011. više od 70.000 km, pa kad se sve sabere...

Za šta niste dovoljno hrabri?

- Ne volim visinu, ali sebe testiram u svakoj prilici, pokušavajući da savladam tu fobiju. Bojim se gubitka bliskih osoba. Za sve ostalo nemam strah.

Ko vam je životni uzor?

- Pokojni otac. Zbog njega sam počeo da se bavim automobilizmom. Zbog njega nosim broj 62. On me je zarazio strašću i ljubavlju prema ovom sportu i pre nego što sam prohodao. Zbog njega sam danas tu gde jesam.

Koja je najslavnija osoba koju ste upoznali?

- Ne pamtim takve stvari, ali Noleta izuzetno poštujem.

Jeste li zlopamtilo?

- Umem da budem.

Kakav ste kuvar?

- Nikakav. U kuhinji samo mogu da napravim nered, a onda dobro dođe pomenuta kaciga. (smeh)

Pančevce prati glas da su loši vozači, a vi ste među svetskom elitom. Kako to objašnjavate?

- Ja sam dokaz da su nepravedno optuženi.

Koje pesme naručujete u kafani?

- “Flojd” i “Ja volim zvuk motora”.

Kako se snalazite na košarkaškom terenu?

- Imam visinu i volim da gledam košarku, ali sam siguran da bi me žena pobedila pod obručima.

A post shared by Dusan DUKE Borkovic #62 (@ducaborkovic) on May 31, 2018 at 1:08pm PDT

Kako izgleda vaš savršen dan?

- To je svaki dan u kojem se popnem na postolje.

Imate li neostvarenu želju?

- Nadam se da ću uskoro postati otac.