Nenad Jezdić: Nemaš ništa kad nemaš domaćina, nemaš porodicu, selo zarasta u korov (video)

Nenad Jezdić, srpski glumac koji je pre mnogo godina odlučio da iz grada pobegne na selo i tamo počne da se bavi poljoprivredom, jednom prilikom rekao je da je uvek otvoreniji za teže i kompleksnije stvari koje od njega zahtevaju napor i odricanje.

S tim u vezi, sav napor koji ulaže u svoje imanje u okolini Valjeva doprineo je tome da bude i bolji čovek, bolji roditelj, bolji muškarac, i svakako bolji domaćin.

Jezdić se ove teme dotakao i gostujući kod Ivana Ivanovića, kada je pričajući o poljoprivredi i zemlji u Srbiji uputio jaku poruku svima onima koji žive u ovoj zemlji.

- Najgora je zemlja koja se ne obrađuje. Najlošija je zemlja koja se ne obrađuje. A, verujte mi, mi ovde toliko imamo divne zemlje. Mi imamo toliko obradive zemlje u Šumadiji, u zapadnoj Srbiji, južnoj Srbiji... Kada bih neka vlast bio, kada bih neka finansijska moć bio, ozbiljan bih projekat napravio oživljavanja sela. Ozbiljan projekat - počeo je Jezdić.

- Ne pričam u prazno. Tačno da se vidi koji je prosek godina ljudi koji hoće da ostanu na selu, šta im je potrebno od države, šta je njihova zemlja, da li su spremni da tim svojim imetkom garantuju to što treba da dobiju od države - i da krenu! Ali da, kako budu časni poljoprivrednici, da budu časni i muževi, da budu časni očevi, da budu časni domaćini. Selo je ostalo bez domaćina, ili imaš jednog domaćina. Kad nemaš domaćina na selu, nemaš primer, nemaš uzor, nemaš na koga da se ugledaš da li iz ponosa ili iz zavisti. Nemaš ništa kad nemaš domaćina, nemaš porodicu, selo zarasta u trnje, u korov, i to je ozbiljan problem, pored mataliteta. Ovo jeste šou-program, oprosti mi, ali ozbiljne stvari moramo da uradimo da bismo opstali kao narod i da bismo imali barjak ispod kog ćemo stati. Ta zemlja je naš barjak. Srbija je naš barjak! Svaka ta oranica, svaka ta utrina, svaka ta neobrađena zemlja - to je barjak, u koji treba da gledamo i koji treba da se zaviori u onom svom sjaju! - rekao je Jezdić.

Ivan Ivanović nije progovorio ni reč dok je Jezdić govorio, a na kraju mu je kratko poručio sledeće:

- Šta god sad da kažem pokvariću, tako da neću ništa da kažem. Hoću samo da te zamolim da nastaviš da budeš takav kakav si, i da nastaviš da deliš svoje talente, svoju kreativnost, sa svima nama. Čak i onda kad ne zaslužujemo.