Jelisaveta Orašanin-Teodosić: Moj dnevnik iz Los Anđelesa

Povratak Jelisavete Orašanin iz Amerike uzburkao je medijske vode gotovo istim intenzitetom kojim je njeno venčanje sa Milošem Teodosićem prošlog leta zatreslo ceo region. Ni beskrajno duge noge nisu joj pomogle da umakne objektivima koji su je vrebali na svakom koraku, što i ne treba da čudi budući da se zgodna glumica jedva oglašavala tokom proteklih devet meseci, koje je provela u sunčanoj Kaliforniji sa suprugom, već velikom zvezdom “Los Anđeles Klipersa”. Bio je to, kaže, najduži odmor u njenoj karijeri. Iako se našla u srcu filmske industrije, Jelisaveta za “Hello!” otkriva da nije ni pokušala da potraži angažman u nekom holivudskom ostvarenju. Štaviše, posao ju je čekao u rodnom gradu, te se pravo iz aviona uputila na set gde se pridružila ekipi serije “Urgentni centar”, u kojoj ćemo je uskoro gledati.

Mnogi su očekivali da ćete se posle udaje odreći karijere, tim pre što ste zbog ugovora vašeg supruga upućeni na život u inostranstvu.

- Brak i karijera ne bi trebalo da isključuju jedno drugo. Nema razloga da se bilo ko od partnera odriče profesije zarad zajedničkog života. Verujem da se uz malo dobre volje sve može uskladiti. Uostalom, gluma je sastavni deo moje ličnosti i bez nje sigurno ne bih bila ista osoba.

Dakle, nijednog trenutka niste se dvoumili da li da se preselite u Ameriku?

- Ne, naravno. Štaviše, radovala sam se svemu što me tamo čeka, najviše prilici da ispišem nove stranice svoje biografije. Višemesečni boravak u Los Anđelesu pamtiću kao predivan period bračnog života. Desile su mi se lepe i zanimljive stvari, a stekla sam i mnogo novih prijatelja.

Sudeći po fotografijama na „Instagramu“, sa one strane Atlantika su vas često posećivali prijatelji iz Srbije, kao i članovi porodice. Kako ste provodili vreme s njima?

- Uživali smo u svim tim posetama jer su stvarale osećaj da smo kod kuće. Prijalo nam je vreme koje smo proveli zajedno, a mi smo se trudili da budemo dobri domaćini i da im omogućimo da što bolje upoznaju grad i okolinu.

Kako je izgledala vaša svakodnevica u Gradu anđela?

- Los Anđeles je predivan grad na okeanu, sa najboljom klimom na svetu. Vreme sam provodila u dugim šetnjama, zahvaljujući kojima sam svakodnevno otkrivala neka zanimljiva mesta. Bulevar Abot Kini očarao me je na prvi pogled, jer me je podsetio na moj Dorćol. U nizu su fantastične male dizajnerske prodavnice, kafeterije, galerije, prodavnice sladoleda... Ako me pitate za omiljeno mesto, izdvojila bih Muzej savremene umetnosti “The Broad”, gde možete da vidite dela vrhunskih umetnika kao što su Džef Kuns, Roj Lihtenštajn, Endi Vorhol. I soba “Infinity Mirrors“, japanske umetnice Yayoi Kusama, ostavila me je bez daha.

Zanimljivo je da ste preko okeana poveli i kućnog ljubimca, psa Ljubicu. Teško bi vam pao duži rastanak?

- Ljubicu sam pronašla pre dve godine. Živela je na ulici i bila u veoma lošem zdravstvenom stanju. Odlučila sam da je udomim i od tada se ne razdvajamo. Zavolele smo se na prvi pogled i s vremenom izgradile neraskidivu emotivnu vezu. Ne možemo jedna bez druge, tako da je bilo potpuno normalno da je povedem. Ona je član porodice.

Kako ste se snašli sa kućnim obavezama? Umete li da kuvate?

- Neposredno pošto sam diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, otišla sam iz roditeljskog doma. Od tada počinje moje kulinarsko usavršavanje. Volim da provodim vreme u kuhinji i eksperimentišem sa namirnicama, mislim da mi to ide od ruke. U detinjstvu sam obožavala kuhinju baka-Savete, mamine mame po kojoj sam dobila ime, kao i baka-Zage, tatine mame. Bile su vrsne domaćice. Spremale su mi najdivnija jela i kolače, a ja sam zapisivala recepte. Učila sam pod njihovim nadzorom i slobodno mogu da kažem da sam danas majstor u spremanju sarmica od zelja, kiselog kupusa, musake, ali i kiflica sa sirom, krofni... Sestri po tradiciji pravim „reform-tortu“ za rođendan.

Los Anđeles je, između ostalog, poznat i po teroru zdravog života. Većina stanovnika vodi računa o ishrani, mnogi se okreću veganstvu, a svakodnevno vežbanje se podrazumeva. Da li je grad na taj način uticao i na vas?

- Celog života se bavim sportom. Prvo me je zanimalo veslanje, potom trčanje, pa polumaraton. Redovnim vežbanjem i sada održavam telo u dobroj kondiciji, a o ishrani ne razmišljam previše. Sve jedem, u umerenim količinama. U Los Anđelesu sam vrlo lako nastavila da pratim zdrav način života jer postoji bezbroj fenomenalnih centara za rekreaciju i staza za trčanje. Svako jutro sam sa Ljubicom džogirala pored okeana i tri puta nedeljno išla u teretanu.

Da li je preplanuli ten “must have”?

- Los Anđeles ima samo 32 kišna dana u godini, a ostalih 335 obasjani su suncem, tako da, hteli ili ne, morate da imate preplanuo ten.

Koji modni trendovi su aktuelni u Americi?

- Na našim ulicama i u klubovima uvek se može videti aktuelna moda, devojke i momci ne zaostaju za svetskim trendovima. U Americi je trenutno zastupljen sportski stil, a udobne trenerke i patike, istina stilizovane, apsolutni su hit sezone. Pitanje je samo da li su nogavice uske ili široke. Nosi se crno i sivo, a prilično je popularna i boja duvana u kombinaciji sa crnom. Generalno, mislim da su kao nacija vrlo opušteni i rasterećeni. Oblače ono što im se sviđa ili u čemu se osećaju udobno, bez obzira na to kako im stoji.

Pretpostavljam da niste propustili priliku da obiđete Holivud.

- Više puta sam obišla mesto koje je sinonim za filmsku industriju, uglavnom vodeći prijatelje koji su nam bili u gostima. Kada bi u jednoj rečenici trebalo da sumiram utiske, rekla bih - velika mašinerija i divan, meni blizak, ambijent.

Možete li da napravite poređenje između ovdašnjih i američkih medija koji prate život zvezda?

- Poznati su na meti paparaca i tamo i ovde, nema tu neke velike razlike. Zadire se u intimu, ali opreznije, što ne treba da čudi uzme li se u obzir da su tužbe česte, a naknade koje se plaćaju ako se spor izgubi papreno visoke. Od podizanja tužbe do izricanja presude kratak je put, proces je brz i efikasan, uključujući isplatu.

Imajući u vidu vaše ranije izjave da ste ambiciozni, može se očekivati da ste boravak iskoristili da angažujete agenta koji bi vam potražio poslove.

- Moji planovi za sada nisu vezani za Sjedinjene Američke Države, što ne znači da jednog dana neću promeniti mišljenje. Nisam se nešto posebno ni raspitivala s obzirom na to da sam vizu dobila kao supruga i pratilac. Glumac koji želi da dođe do angažmana u Americi prvo treba da obezbedi radnu vizu, zatim da pronađe agenta, dobije pravovremene informacije o kastinzima... Pretpostavljam da nije lako dobiti ulogu. Osim toga, moj engleski ima strani akcenat, što svakako smanjuje izbor.

Uprkos tome što ste devet meseci odustvovali iz Srbije, posao vas je sačekao.

- Iza mene je vrlo lep, a verovatno i najduži odmor u životu. Puna sam elana za nove poduhvate i s nestrpljenjem čekam da stanem pred kamere. U toku su pripreme za narednu sezonu serije “Ubice mog oca”, a tokom leta počeću da radim na još jednom projektu. Drago mi je što sam postala deo ekipe “Urgentnog centra”, gde tumačim lik stažistkinje Megi Mandić. Reč je o devojci koja se ne ustručava da kaže šta misli i spremna je da svim srcem brani svoje stavove.

Da li ste i privatno tako srčani, spremni da bez ustručavanja ukažete na ono što vam se ne dopada?

- To je jedna od mojih karakternih osobina. Ništa ne prepuštam slučaju, borim se za svoja prava, prava struke kojoj pripadam, i nemam problem da otvoreno ukažem na ono što mi se ne sviđa ili pohvalim ono što smatram vrednim. Iskrenost je, po meni, smisao života. Ona je, na neki način, i poželjna. Kada bi se svi tako ponašali, ne bi bilo ljutnje, ćutanja i nagađanja šta nije u redu.

Imajući u vidu da je pred vama dugo radno leto, plažu verovatno nećete videti?

- Nadam se da ću po završetku snimanja ili u pauzi između projekata uspeti da odem sa suprugom do mora, bar na sedam dana. Leto je moje omiljeno godišnje doba.

Mnogi mediji su vest o povratku iz Amerike propratili naslovima u kojima se ističe da ste u Srbiju došli sami.

- Mediji svašta pišu. Miloš i ja zajedno smo došli u Beograd.

Kako su izgledali vaši prvi dani posle povratka?

- Nedostajali su mi prijatelji, porodica, dorćolski mir i uživanje u kafeterijama koje volim. Uželela sam se mame, tate i sestre, a pre svih sestrića Pavla, tako da su dani po dolasku bili rezervisani isključivo za njih. Naravno, zaželela sam se i pozorišta. Vratila sam se predstavi “Hotel 88” i dragim kolegama Tamari Krcunović, Vladimiru Aleksiću, Andriji Kuzmanoviću i Anđeli Jovanović. Mnogo volim taj komad, pre svega zato što je reč o romantičnoj komediji, ali i zbog ambijenta u kojem se igra. Za one koji ne znaju, "pozornica" je na vrhu hotela “88 Rooms” u Takovskoj ulici.

Jeste li imali problem da se prebacite na ovdašnje vreme?

- Kad promenim vremensku zonu, uvek su mi potrebna dva, tri dana da se adaptiram. Devet sati razlike nije malo. Sama pomisao da sam kod kuće bila je lekovita. Zanimljivo je da temperatura u Beogradu nije bitno drugačija od one u Kaliforniji. Sunce me je ispratilo iz Los Anđelesa, ali me je i dočekalo u rodnom gradu.

Da li se Beograd u međuvremenu promenio?

- Moj Dorćol je isti, osim što je dobio nekoliko novih restorana i kafića. Na ulicama je primetno više ljudi i čini mi se da je saobraćajna gužva veća.

Mnogi ljudi, koji duže odsustvuju iz Srbije, po povratku kažu da im je najviše nedostajao burek.

- Ja sam se uželela duvan-čvaraka, mada su nam ih roditelji donosili u Ameriku, jer su znali da ćemo im se najviše obradovati. Mnogo sam putovala, i na kojem god kraju sveta da sam se našla, nisam propuštala priliku da probam lokalne specijalitete. Kažu da se kroz hranu najbolje upoznaju ljudi i nacije. Inače, zahvaljujući preduzimljivosti naših ljudi u američkim marketima može da se nađe veliki broj namirnica sa ovog podneblja.

Uskoro ćete obeležiti prvu godišnjicu braka. Planirate li reprizu slavlja sa najbližima ili ste više za intimnu atmosferu?

- Sigurno je da ćemo obeležiti godišnjicu, a kako, to ćemo se dogovoriti.

Ove godine proslavićete i jubilarni trideseti rođendan.

- Obožavam proslave jer je to divna prilika da se okupe prijatelji. Slavila sam svaki rođendan, pa ću i ovaj jubilarni, ali još ne znam kako. Rođena sam 13. novembra, ima vremena za planiranje. O godinama ne razmišljam previše. Ne rezimiram život, već se trudim da ga živim punim plućima.