Marija Šerifović: Vrlo sam disciplinovana, verujem da ću za dve-tri nedelje imati željenu težinu

Osam godina posle prvog solističkog koncerta u “Areni”, Marija Šerifović, po mnogima jedna od naših najboljih pop pevačica, 24. maja ponovo će nastupiti u najvećoj dvorani u zemlji. Ova informacija bila je idealan povod da sa jedinom srpskom pobednicom “Evrosonga” proćaskamo, a s obzirom na njenu spremnost da na svako pitanje odgovori direktno, bez ulepšavanja i uvijanja u šareni papir, još jednom se pokazala kao izuzetno zanimljiv sagovornik.

Kada smo poslednji put razgovarale, povodom promocije vašeg singla “11”, dali ste nam upravo toliko vremena za intervju. Koliko minuta sada imamo na raspolaganju?

- Trenutno sam u kolima, pa možemo da razgovaramo sve dok ne stignem tamo gde sam krenula. Ne znam da vam kažem koliko tačno minuta imamo za intervju, ali, recimo, da ću voziti još pet kilometara.

Ako nismo indiskretni, gde ste se zaputili?

- Kod nutricioniste Ane Petrović, na merenje. Prošle godine u ovo vreme bila sam na dijeti, a pošto sam u međuvremenu vratila nekoliko kilograma, rešila sam da to korigujem. Vrlo sam disciplinovana, strogo se pridržavam predviđenog režima ishrane, pa verujem da ću za dve-tri nedelje imati željenu težinu.

Za šta vam najviše nedostaje vreme?

- Ukoliko se probudim pre tri posle podne, imam vremena za sve i svakog. Takav način života odavno je postao moja svakodnevica.

Kada ste poslednji put ustali u rano jutro?

- Pretpostavljam kad sam putovala, pa sam u to vreme imala let, jer sama od sebe teško da ću ustati u to doba. Štaviše, često mi se dešava da se u cik zore vraćam sa nastupa.

Kakav ste organizator? Kasnite li na dogovorene sastanke?

- Nikad ne kasnim, naprotiv, uvek dođem ranije. Poštujem tuđe vreme, pa očekujem da i drugi poštuju moje. Uglavnom držim u glavi sve obaveze koje sam dogovorila, ali ponešto i memorišem u telefonu, za svaki slučaj.

Bitna “obaveza” koja vas očekuje u nastupajućem periodu svakako je koncert u “Areni”, koji ste zakazali za 24. maj. Da li ste proverili ima li neko od vaših kolega nastup u tom periodu?

- Nisam, to me zaista ne zanima.

Pitam vas zbog toga što se proteklih meseci vodio svojevrsan medijski rat između Dare Bubamare i Seke Aleksić na temu koja je prva zakazala koncert.

- Što se njih dve tiče, mogu reći samo jedno: “Bogu hvala, završilo se.”

Kakav odnos imate prema konkurenciji? Gledate li nekog tim očima?

- Ne, svako ima svoju publiku i svako treba da bira šta je za njega najbolje. Naravno, ako ima dovoljno pameti za to. Za svakog ima mesta ispod estradnog neba, što naša scena i dokazuje. Ne poznajem nikoga ko podseća na mene, u bilo čemu. Samim tim, nisam ni na čijem terenu.

Može li „Arena“ da se napuni samo na osnovu imena izvođača i predviđenog repertoara ili je neophodno praviti intrige i skandale?

A post shared by Marija Serifovic (@serifovic) on Nov 23, 2017 at 5:26am PST

- Prodaja ulaznica za moj koncert govori da može.

Da li ste tokom karijete bili u situaciji da vas nagovaraju da napravite neki “incident”, kako biste ubrzali prodaju karata?

- Po prirodi sam takva da me je teško nagovoriti na bilo šta što ne želim, a i odavno sam prerasla fazu kada je to bar teorijski bilo moguće. Mislim da sam iza sebe ostavila dovoljno vidljiv muzički trag, da moje pesme budu jedina preporuka da ljudi požele da dođu na koncert.

Kako biste reagovali kada bi na vaš nastup došlo manje publike nego što ste očekivali?

- To se svakom desilo, a pravog profesionalca prepoznaćete po tome što će identično pevati i za sto i za pedeset hiljada ljudi. O otkazivanju koncerta, podrazumeva se, ne bih ni razmišljala. Zapravo, ne bih ga ni zakazala ako bih posumnjala da ću ga otkazati ili da će doći mali broj ljudi. Za to, ipak, treba nešto inteligencije i minimum konekcije sa realnošću.

Na osnovu vaše poslednje rečenice može se zaključiti da pojedini izvođači nemaju objektivnu sliku o sebi.

- To ste vi rekli.

U “Areni” ste poslednji put nastupili pre osam godina. Koliko se u muzičkom smislu Marija Šerifović iz tog perioda razlikuje od današnje?

- Mislim da sam sazrela kao umetnik, a sigurna sam da sam danas bliža publici nego pre nekoliko godina.

Koje događaje iz proteklog perioda doživljavate kao svojevrsnu životnu prekretnicu?

- Rekla bih da su mi 2014. i 2015. godina bile prelomne. Tada sam se odselila u Los Anđeles, ali sam i snimila pesmu “Pametna i luda”, koja je odblokirala sve puteve i usmerila moju karijeru u najboljem mogućem pravcu.

Postoji li nešto što ste silno želeli, a za dlaku vam je izmaklo?

- Sve što sam želela uglavnom sam ostvarila, na ličnu inciijativu. Tako to funkcioniše kod mene. Život je samo jedan, a čekanje nije moja vrlina.

Snimili ste hit-pesme koje će se dugo još slušati. Postoje li neke koje danas ni za živu glavu ne biste otpevali u javnosti?

- Kako da ne, ne pevam najmanje dvadeset pesama jer su mi potpuno bezvezne, glupe i staromodne. To je sasvim normalna stvar. Postoje i one koje rado pevam iznova, uživam u njima, čak se trudim da ih interpretiram drugačije i udahnem im novi život.

A post shared by Marija Serifovic (@serifovic) on May 10, 2017 at 3:13am PDT

Koliko puta ste otpevali “Molitvu”?

- Prestala sam da brojim posle nekoliko godina.

Nedavno ste imali turneju po Australiji. Da li ste prvi put bili na tom kontinentu?

- Prvi i poslednji. Predaleko je. Nijedna biznis-klasa u avionu, ni ne znam koliko luksuzan hotel ne mogu da ublaže umor koji vas obuzme posle tako dugog puta. Država je prelepa, ljudi su predivni, klima je fenomenalna, plaže čarobne. Sve savršeno funkcioniše ali, daleko im lepa kuća.

Da li, kad otputujete u inostranstvo na koncert, imate vremena i da budete turista ili razdvajate posao i provod?

- Kad radim, u mogućnosti sam da vidim tek aerodrom, hotel i dvoranu u kojoj nastupam. U potpunosti razdvajam poslovna putovanja i ona na koja idem za svoju dušu.

Gde ste se osećali najbolje?

- Dopada mi se Amerika, volela bih da tamo jednog dana dočekam starost. Ako pričamo o Evropi, onda je to bilo koji deo Španije.

Hoćete li se, posle koncerta u “Areni”, počastiti nekim lepim putovanjem?

- Putovanju bih se beskrajno radovala, ali neću imati vremena za opuštanje. Paralelno sa beogradskim, pripremam i koncert koji ću održati u Sarajevu, na “Koševu”. Preda mnom je još jedan veliki poduhvat, tim pre što tamo nikad nisam pevala.

Ove godine mnogo toga vam se dešava prvi put: odlazak u Australiju, solistički koncert na “Koševu”...

- Istina. Dobra neka godina...

Nedavno ste, na pitanje šta bi trebalo da se dogodi pa da Srbija opet pobedi na “Evroviziji”, odgovorili: “Da ja ponovo nastupim”.

- Ne sećam se da sam tako rekla, ali i ako jesam, bilo je u šali. Šanse da ponovo nastupim na “Evroviziji” ravne su tome da izgledam kao Merilin Monro.

Izbor za ovogodišnjeg predstavnika Srbije propratili ste na društvenim mrežama komentarima koji za većinu učesnika nisu bili laskavi. Da li vam je neko zamerio zbog toga?

- Iza tih komentara stojim i dan-danas. Treba reći i to da nisu krivi učesnici, već oni koji su dozvolili pojedinima da se nađu u takmičarskom delu programa.

Usuđuju li se ljudi, uopšte, da vam se zamere, da se posvađaju sa vama?

- Malo je onih koji su spremni da se otvoreno konfrontiraju, i ja im to zameram. Jasno mi je da žele da izbegnu neprijatnost, svesni da sam nervozna, drčna, spremna da svima kažem sve u lice, ali me užasno nervira kad vidim da mi idu niz dlaku.

Ne ostavljate utisak osobe koja će mirno saslušati nešto što joj se ne dopada.

- Teško prihvatam stavove koji se kose sa mojima, ali volim da ih čujem. Potrebno mi je neko vreme da se saberem, da razmislim o onome što mi je rečeno, ali ne znači da je moj stav “zapisan u kamenu”. Ako mi date dovoljno jake argumente, priznaću grešku i promeniti mišljenje. U svakom slučaju, fer je biti iskren.

Koliko su kod vas česti momenti „šta mi bi“, tim pre što nikada niste krili da odluke donosite impulsivno i u trenutku?

- Nekad mi bude žao zbog neke odluke koju sam donela na prečac, ali to sam ja. Rođena sam da budem Marija, a ne ono što drugi žele da budem.

A post shared by Marija Serifovic (@serifovic) on Apr 27, 2018 at 10:40am PDT

Kako da protumačimo slogan kojim najavljujete vaš solistički koncert: “A sad malo ja”?

- Kako god želite, nemam potrebu da detaljišem na tu temu. Znam da mnogi misle da sloganom “A sad malo ja” ciljam na neke koji su do sada, pre mene, pevali u toj dvorani, što apsolutno nema nikakve veze. Jednostavno, mislim da je pravi trenutak da ponovo održim veliki solistički koncert, baš u “Areni”, gde nisam pevala čak osam godina.

Da li ste kao dete imali te “a sad malo ja” momente, vidite šta sve znam i umem?

- To bi ipak trebalo da pitate Vericu. Verovali ili ne, uopšte se ne sećam svog detinjstva. Počela sam da pamtim negde od šesnaeste godine. O tinejdžerskim danima bih još ponešto i mogla da kažem. (smeh)

“Solo sam jako dugo i prija mi. Kad na društvenim mrežama napišem da mi neko nedostaje, to uglavnom ima veze sa mojim psom Robijem, koji je uginuo. Emotivno mi ne nedostaje niko.” Šta biste u ovoj izjavi, koju ste dali pre nekoliko meseci, danas izmenili.

- Ama baš ništa. Situacija je identična.

Kome ćete posvetiti koncert u „Areni“?

- Svim ljudima koji muziku slušaju srcem i kompletnim bićem.