Nikola Đuričko: Deci treba pružiti perspektivu i neka znanja, a oni će već sami prigrabiti život

Glumac Nikola Đuričko mesecima zasmejava publiku širom sveta svojom stendap komedijom "Sve što ste hteli da znate o Džoniju, a niste smeli nikada da ga pitate", međutim on priznaje da privatno ima i faze kada je pravi namćor.

- Moja priroda jeste da sam pozitivan, ali umem da budem i malo "na ćoše", što se kaže, zavisi. Kada me ujutru vidiš mamurnog, to nije neka slika, nisam fontana sreće, tako da me ujutru treba izbegavati. Kako vreme prolazi, shvatam da je najbolje da se čovek pomiri sam sa sobom, sa onim kakav si stvarno, a ne da budeš ono što drugi očekuju od tebi ili šta ti očekuješ od sebe, već kako se stvarno osećaš. Ako si mrgud, budi mrgud. Duško Radović je bio čuveni mrgud, a njegove pesme i aforizmi su nešto najbožanstvenije.

Da li je tačno da vas je supruga Ljiljana nagovorila da počnete da radite stendap?

- Više me je gurnula jer sam stalno govorio voleo bih da imam stendap, mislim da bi mi to leglo... i onda je njoj dojadilo to da sluša i zakazala mi je termin. Hvala joj jer ja se ne bih sam gurnuo.

Imali ste turneju po Evropi i Americi, čini se da je ona dobar menadžer?

- Pa jeste, ona je moj intimni menadžer, život i smrt, tako da jeste dobra. Bila mi je potrebna ta prva inicijalna kapisla da oformim šou.

Imate dvoje dece, Nađu i Đorđa. Živimo u turbulentno vreme, da li se plašite njihovog odrastanja?

- Nije to strah, imam više neku vrstu strepnje, ali čovek može sebi da pokvari život tako strepeći po ceo dan. Nije život poljem preći, ali ne bih voleo da natovarim sebi neke strahove šta će biti i gde će biti. Rekao bih da su neke stvari bolje i lakše u ovom vremenu, a neke su gluplje i čudnije, meni nejasne. Sećam se da mu moji baba i deda govorili mojim mami i tati da oni ne umeju da se zabavljaju i da kada igraju, igraju jedan protiv drugog. Kad sam bio momak, nisam ni išao na igranke, a moja deca ne znaju ni šta bi to bilo. Prosto, vreme se menja i ima mnogo te komunikacije koja deluje kao odsustvo komunikacije kada gledate sa strane. Ne možemo mi našim aršinima tome suditi, treba ga razumeti. Deci treba pružiti perspektivu i neka znanja, a oni će već sami prigrabiti život ili komad života koji im odgovara.

Iako deluje tako, vaš posao nije bajkovit. Mnogo je tu stresa i nervoze koji se odražavaju na zdravlje?

- Možda je deo toga stres i neuredan život, ali negde ima tu i genetike, loših karata koje dobije čovek, ne mogu da se zakunem u majku šta bi to bilo. Naša potreba je da za smrt i odlazak dragih ljudi pokušavamo da nađemo logiku u jednoj nelogičnoj stvari.

Napustili su nas Manda, Marinko, Nebojša Glogovac...

- Pogodio me je njihov odlazak jer sam sa njima radio i živeo. Sa Marinkom i Nebojšom sam najviše igrao i rekao bih da to intimno još uvek nisam shvatio. Doživljavam to kao da je negde na odmoru, pa se ne čujemo neko vreme. Tugovanje je proces i svima će nam trebati, pogotovu njegovoj porodici, puno vremena da prođe.

Sada radite stendap, kažu da je to najteži vid glumačkog angažovanja?

- Sklon sam komediji i pričanju priča. Uvek kada nešto pričam, dodam nešto duhovito, mislim da imam šlifa. Kod stendapa volim taj neposredni kontakt i što je nešto ili odmah smešno ili nije. Meni prija, mnogo sam srećan, a publiku nije teško nasmejati ako je dobre volje i ako nije došla sa očekivanjima. Ali ako je neko došao ljut ko ris, njemu ništa neće pomoći.

Da li je bilo teže vama ili mladim glumcima danas? Čini se kao da oni nekada i vestima iz privatnog života pokušavaju da dospeju u javnost.

- Neće mediji da se interesuju za nečiji privatan život tako što on hoće da priča o njemu. Ne ide to tako. Mlade kolege osećaju da to jeste neki vid odskočne daske, ali kao što je Tarzan davno rekao "džungla je puna lepota, ali i opasnosti". Televizija može biti i kraj vašeg života, da zauvek igrate u nekoj sapunici. Sapunica se lako nanosi, ali se teško skida. Ne mogu da zameram nikome, teško je suditi jer ako vi studirate četiri godine, a niko vam ništa ne ponudi, pa vam ponudi budalaštinu, vi idete ka tome da će vas to učiniti popularnijim ili vam obezbediti neki intervju. Lako je meni, ja sam Nikola Đuričko i mogu sa vama da razgovaram, ali neki mladi kolega nema tu privilegiju i sreću.