Početkom godine Luka Raco uživao je u čarima Portugala, a nedavno je ponovo spakovao kofere i uputio se na suprotan kraj sveta - Tajland. Jednu od najpopularnijih turističkih destinacija jugoistočne Azije prvi put posetio je pre nekoliko godina i, oduševljen prizorima koje je video, obećao je sebi da će se vratiti i ponoviti nezaboravno iskustvo. Želja mu se ispunila kada je dobio poziv da sa agencijom “Jungle Tribe” krene u tu avanturu, a ono što je doživeo tokom desetodnevnog boravka dugo će pamtiti.
- U Zemlji osmeha, kako nazivaju Tajland, na svakom koraku možete da sretnete nasmejane ljude, dobrodušne i spremne da pomognu. Ljubaznost i prijateljski stav ostavljaju snažan utisak. Nemoguće je ostati imun na toliko gostoprimstvo, kao i na njihovu religioznost koja se naprosto oseća u vazduhu. Živopisne boje su svuda, ali i kobre, tigrovi, ulična hrana, maseri... Takvo šarenilo stvara energiju zbog koje ćete poželeti da se vratite i ponovo osetite čari ovog dela Azije - kaže Luka, koji je ovoga puta uživao u kulturnom i prirodnom bogatstvu severnog Tajlanda.
Šarmantni glumac družio se sa slonovima, svetim životinjama u ovom delu sveta, i članovima plemena Padaung, koje je poznato po ženama i devojčicama sa vratom žirafe, jer oko vrata nose nanizane bakarne prstenove. Imaju jezik, ali ne i pismo, a deca umesto slatkiša žvaću sirovu šećernu trsku
- Prošli put posetio sam Bangkok, a sada sam imao priliku da vidim kako funkcioniše život stanovnika velikog grada Čijang Maja. Mesto je puno hramova građenih u tradicionalnom stilu. Tu su i slonovi, veličanstvene i svete životinje u budizmu, sa kojima smo se družili. Okolina je prošarana pirinčanim poljima. Mnogo mi se svidela vožnja na splavovima od bambusa - priča oduševljeni glumac.
Najjači utisak ostavilo je kupanje u srcu džungle u kojoj smo pod zvezdanim nebom, na tromeđi sa Laosom i Burmom, proveli noć’
- Čijang Maj je specifičan grad i nije tipična asocijacija na Tajland. To prelepo mesto okruženo je džunglom, što ga čini posebno uzbudljivim. Najjači utisak na mene ostavilo je kupanje pod vodopadima u srcu džungle, u kojoj smo proveli noć, pod zvezdanim nebom na tromeđi sa Laosom i Burmom. Spavali smo u kućama od bambusa, koje nemaju struju, u društvu članova plemena Padaung, poznatog po ženama i devojčicama sa takozvanim vratom žirafe, jer na njemu nose bakarne prstenove. Imaju svoj jezik, ali nemaju pismo, nose šarenu odeću, gaje prasiće i uzgajaju pirinač, krovovi njihovih kuća napravljeni su od suvog lišća, a deca umesto slatkiša žvaću sirovu šećernu trsku. Niski su i žilavi, mekanih osmeha i grube kože. Drago mi je da sam upoznao i ovu stranu Azije, kojoj ću se jednog dana sigurno vratiti.
