Minja Miletić: Kod muškarca najviše cenim viteštvo -da se bori za mene, za život, za bolje sutra

Minja Miletić je harizmatična i atraktivna, a iznad svega odličan novinar i veliki profesionalac. Ako nju pitate koja reč je najbolje opisuje, reći će vam kulturna, u znak poštovanja prema roditeljima koji su je vaspitali na pravi način. U privatnom životu, kaže, nije ista kao na ekranu, jer život nije emisija. Poznata je po tome što sagovornicima postavlja direktna pitanja i očekuje konkretne odgovore. Pojedini zbog toga izbegavaju gostovanje u njenoj emisiji, drugi se, pak, rado odazivaju, a opšti je utisak da je stvar prestiža dobiti poziv za učešće u Minjinom “Novom danu”.

U jednom intervjuu otkrili ste da biste voleli da ugostite predsednika Aleksandra Vučića i da biste ga prvo pitali kako ste, da li ste dobro. Da počnemo i mi tako. Kako ste, Minja?

- Hvala na pitanju, odlično. Nikad bolje. Razlog tome su poslovni uspesi i svakodnevno sticanje novih iskustava i znanja, kao i upoznavanje fantastičnih ljudi. Doprinos tome daju i čarolije na privatnom planu koje me čine spokojnom.

Da li ste još u deficitu sa slobodnim vremenom? Imaju li vaši najbliži razumevanje za to što često ne stignete da im se javite ili su počeli da vas podsećaju da malo smanjite tempo?

- Moja najveća sreća je što sam okružena ljudima koji me u potpunosti prihvataju i razumeju, kako mene lično, tako i moje obaveze, pa nikada ne dolazim u situaciju da moram da im se pravdam zašto se nismo čuli. Trebalo mi je dosta vremena, mudrosti i iskustva da spoznam da su pravi ljudi oni kojima ne moram da objašnjavam, niti da im se dodvoravam.

U novinarstvu ste duže od petnaest godina, ali ne ostavljate utisak osobe koja se zasitila posla, naprotiv. Kao da svakim danom pokazujete neku novu energiju.

- Posao me nadahnjuje i ispunjava, ne mogu da zamislim da se bavim nekim drugim pozivom. Svesna sam da će se forme moje profesije s vremenom menjati, ali sam sigurna da ću dugo još biti čovek medija. Percipiranje i analiza svakodnevice čine me hroničarem vremena, što za mene predstavlja neprocenjivu vrednost i inspiraciju.

Postoji li u vašoj karijeri trenutak koji doživljavate kao svojevrsnu prekretnicu, kada ste pomislili:“Do sada je bilo zagrevanje, sada počinjem ozbiljno”?

- Počela sam ozbiljno davne 2002. godine, kada sam se prvi put, nakratko, pojavila na “Trećem kanalu”, pa zvanično na “Yu info kanalu”, televiziji “Politika”... Gde god da sam radila, pružala sam maksimum koji mi je u tom trenutku bio na raspolaganju. Takav pristup, da uvek dajete sve od sebe, neminovno vas gura napred, izbrusi sve vaše mane i nedostatke, a naglasi dobre strane. Nemam problem da pogledam svoje emisije s početka karijere, štaviše to mi je najbolja potvrda da se trud i rad isplate, i da konstantno ulaganje u sebe neminovno vodi primetnom boljitku.

Iako vam radni dan počinje u pet ujutru, nemate problem s koncentracijom.

- U to doba dana koncentracija je na najvišem nivou, pa dva sata živog programa često posmatram kao polaganje ispita na fakultetu. To je vreme kada treba da zablistate. U znanju, a ne fizičkom izgledu. (smeh) Jutro počinjem kafom, prelistavnjem dnevnih novina i portala, ali i neprestanim gledanjem na sat u strahu da neko slučajno ne zakasni.

Kako izgleda ostatak dana, kada u deset sati izađete iz studija?

- Po izlasku iz studija volim da od svojih dragih kolega čujem prve utiske. Moj posao usmeren je ka ljudima, pa su mi povratne reakcije jako važne. Neposredno posle kratkog rezimiranja emisije prelazi se na organizovanje naredne: pozivanje gostiju, pripremanje tema, pitanja.

Uz vaše ime vezuju se različiti epiteti: harizmatična, atraktivna, kulturna, žena sa stilom, ozbiljna, stroga prema sagovornicima, profesionalna. Kako biste ih rangirali?

- Kulturna, na prvom mestu. Time, pre svega, odajem zahvalnost roditeljima jer je to isključivo njihova zasluga. Ovo profesionalna mi posebno znači jer potvrđuje moju medijsku misiju. U emisiji nema povlašćenih sagovornika. Povlašćen je jedino gledalac u čije ime postavljam pitanja i zbog koga insistiram na odgovoru. Epitet žena sa stilom mi laska onako kako to samo ženi može da prija. Među epitete koji me opisuju dodala bih i - osećajna.

A post shared by MIAMAYA (@miamayabeograd) on Mar 22, 2018 at 7:33am PDT

Da li bavljenje političkim novinarstvom pretpostavlja i dozu hrabrosti?

- Ne osećam da mi je potrebna hrabrost da bih se bavila svojim poslom, ali doslednost, istrajnost i upornost da na svako konkretno pitanje dobijem još konkretniji odgovor svakako su osobine koje posedujem.

Prija li vam kad čujete da potencijalni gosti emisije “Novi dan” strahuju od vaših pitanja?

- Ako neko strahuje, verovatno postoji razlog zašto je tako. Cilj mi je da otkrijem zašto strahuje.

Vi ne strahujete od pitanja kolega, ali ne krijete da vam je jedno od najneomiljenijih: “Zašto radite kao novinar, a završili ste Medicinski fakultet”? Koja su još pitanja na toj listi?

- Kada planiraš da se udaš i zasnuješ porodicu? Nadam se da ga u nastavku intervjua neću čuti. Šalim se, naravno, ali to pitanje smatram istinski intimnim. Ne pitamo jedni druge kolika nam je plata, jer smatramo da to nije pristojno. Zamislite tek koliko nisu pristojna pitanja koja imaju veze s mojom matericom.

Da li u privatnom životu propitujete ljude kao sagovornike u emisiji?

- Ne propitujem ih, ali insistiram na odgovoru. Baš kao u emisiji, možda i više. Od srca sam se nasmejala kada sam na nekoj društvenoj mreži pročitala: “Zamisli da si Minjin dečko, pa se naljuti i počne da te propituje.”

Šta vas najčešće pitaju ljudi koje tek upoznate?

- Isprva me ne pitaju ništa, ali osećam da me netremice posmatraju. Posle petnaestak minuta obavezno sledi zaključak: “Ti uopšte nisi tako stroga kao u emisiji!” Nisam, jer život nije emisija.

Imate trideset sedam godina i perfektnu liniju. Rezultat genetike, umerenosti u ishrani ili redovnog treniranja?

- Sve pomenuto, s tim što bih dodala i moj novi ritual koji daje fantastične rezultate, a to su redovne masaže. Blago za um i telo. Podjednako mi je važno i redovno održavanje lica kod dr Ioanne Batsialou. Posle njenih mezoterapija, vitamina i čarobnih koktela osećate se lepše i zanosnije. Zbog teške šminke koju svakodnevno koristim na televiziji, poseta kozmetičkom salonu preko je potrebna jednom mesečno. To sam prepustila umeću Jasne Obradović. Ne postoji odeća koja može da zaseni ženinu negovanost.

Šta ženu čini lepom?

- Ljubav i pozitivan odnos prema ljudima.

Uvek ste obučeni perfektno, kako pred kamerama, tako i u privatnom životu. Šta za vas znači imati stila?

- Znači obući se brzo. Ne razmišljati. Staviti na sebe one komade koji zajedno daju odličnu kombinaciju, a pri tom ne uložiti veći trud. Ako sređivanju pridajete previše vremena, znači da stil nije u vama, već mu se dodvoravate.

Cipele su vam slaba tačka i zbog njih ste, priznali ste jednom prilikom, često u minusu. Da li ste konačno kupili sve modele koji vam se sviđaju?

- Nisam i nadam se da nikada neću, jer bi to značilo da sam ozbiljno skrenula s uma. Volim cipele i one su moja slabost. Ipak, racio često preovlada pa ne kupim sebi cipele, već cipelice mojoj sestričini. Njen osmeh u tim situacijama veći je nego što bi bio moj.

Dešava li vam se da se vratite iz šopinga i pomislite zašto ste nešto kupili?

- Da, ali uvek znam da postoji mogućnost da se vratim u prodavnicu i tu stvar zamenim za neku drugu. Ne sekiram se mnogo zbog pogrešnih kupovina.

Spremajući se za intervju, pronašla sam tekst o vama u kojem piše: “Muškarci za njom uzdišu još od perioda kada je radila na “Trećem kanalu”. Jeste li uvek bili svesni kakav utisak ostavljate na jači pol?

- Gde to piše? (smeh) Lepo je čuti te reči, ali nisam znala za to. Ne razmišljam na taj način, ali činjenica je da svaka žena voli da je dopadljiva jačem polu. Nadam se da će tako ostati još dugo.

Kojim redosledom analizirate muškarca koji vam se udvara? Koliko su se kriterijumi s vremenom promenili?

- Moji kriterijumi su manje-više isti godinama. Kod muškarca najviše cenim viteštvo. Da se bori, za mene, za život, za bolje sutra. Nema odustajanja.

Da li trenutno neki muškarac zauzima posebno mesto u vašem životu?

- Da.

Ima li istine u priči da ste svojevremeno želeli da upišete glumu i da ste čak položili prijemni ispit kod profesora Vlade Jevtovića?

- Tačno je da sam polagala prijemni u klasi prof. Vlade Jevtovića, ali nisam prošla, što mi je iz ove perspektive gledano posebno drago. Čini mi se da za glumu treba da ste slobodniji nego što sam ja, to nije moj adut.