Dragana Mirković: Dragi moji, želim vam srećan i blagosloven Uskrs

Pravoslavni Uskrs Dragana Mirković proslavlja u svom velelepnom domu u Beču, a svim svojim prijateljima i fanovima za ovaj veliki praznik uputila je lepe reči:

- Dragi moji, želim vam srećan i blagosloven Uskrs! Hristos voskrese! - napisala je Dragana u duhu tradicije.

Pevačica je otkrila i da ne živi glamurozno i raskošno kao što svi misle, te da je njen dan poput dana ostalih ljudi. Ona dodaje da je ponosna na to kako su ona i suprug Toni vaspitali decu, te da ćerki i sinu nije bitna njena popularnost.

Kako izgleda proslava Uskrsa u vašem domu?

- U našoj porodici svaki povod se koristi kao prilika da budemo zajedno, a kada su ovako veliki praznici u pitanju, radost je još veća. Mnogo volim dekorisanje, ulepšavanje doma je moj zadatak kome pristupam sa velikom pažnjom. Svake godine za Uskrs osvežim svoju kolekciju ukrasa i čitava kuća odiše prazničnom atmosferom. Ono što je meni ipak najbitnije jeste to da je to dan ispunjen smehom i ljubavlju. I polupanim jajima (smeh).

S obzirom na to da ste nedavno dobili za rođendan skupoceni automobil, da li volite brzu vožnju?

- I sama volim brzu vožnju, ali više volim udobnost od brzine, te sam stoga mnogo češće na mestu suvozača nego za volanom. Automobil koji sam dobila je zaista fantastičan, ali u njegovim mogućnostima češće uživaju moj suprug i sin. Čak i kada se nađem na mestu vozača, uvek poštujem ograničenja.

Kako izgleda jedan vaš "sasvim običan dan"?

- Ako ste očekivali odgovor ispunjen glamurom i raskoši, bojim se da ću vas razočarati (smeh). Nisam preterani ranoranilac, jer vrlo često ostajem budna do kasno u noć, ali prvo što uradim kada ustanem jeste da popijem jutarnju nes kafu, proveravam poruke i mejlove na telefonu, pregledam vesti. Pre nego što legnem, trudim se da pročitam neko zanimljivo štivo ili da pogledam kvalitetnu emisiju na televiziji. Sve ovo, naravno, važi isključivo za dane koje Toni i deca imaju ispunjene svojim obavezama.

Koliko je vašoj deci opterećujuće to što imaju poznate roditelje?

- Toni i ja smo se trudili od prvog dana da Manuela i Marko rastu okruženi roditeljskom ljubavlju i da ih naš posao nimalo ne optereti. U kući smo mi mama i tata, a ne uspešni biznismen i estradna zvezda. Baš zbog ovoga, kao i zbog činjenice da su rasli u Beču gde ne postoji taj medijski pritisak, oni su potpuno svesni ko smo i šta smo mi u svom poslu, ali to nimalo ne utiče na njihov život. Zbog toga sam presrećna i ponosna na to kakve smo divne, pametne mlade ljude vaspitali.

Kada ste poslednji put zaplakali i zašto?

- Kroz život me je uvek vodilo srce i uprkos svemu što sam proživela, nikada nisam ugušila svoju emotivnost. Uprkos tome što sam zbog toga ranjivija, istovremeno sam ponosna jer verujem da s gubitkom te osobine postajemo sve manje dobri ljudi. Suze su, naravno, u tom slučaju, neizbežne. Na sreću, dugo nema situacije zbog koje bih plakala i nadam se da će tako i ostati. Ali zato zaplačem kada čujem za nečiju tužnu sudbinu ili kad pogledam neki tužan film.

Imate li drugarice kojima se izjadate ili su takvi razgovori rezervisani samo za supruga?

- Čvrsto verujem da supružnici moraju biti i najbolji prijatelji. Među nama ne postoje tajne, i on je prvi koji će čuti sve o meni i kome ću se obratiti za savet, pomoć ili makar samo da sa njim podelim neke utiske. Porodica je stub svega, zato je moja sestra Dušica istovremeno neko kome ću se poveriti.