Zorana Mihajlović: To što osećam ponekad se vidi na mom licu, ali to je zato što ne volim glumu i foliranje

Veliki borac, temperamentna i energična, potpredsednica i ministarka srpske izvršne vlasti ništa ne radi napola, ništa joj nije teško, a naučila je i da kontroliše svoje emocije. Smatra da žene treba da se drže zajedno i vode računa jedna o drugoj

Iako ima obaveze koje se nižu kao na traci, Zorana Mihajlović je ljubazna, prijatna i kulturna kao da je pred vama sve vreme sveta. Oseća se da u njenom resoru sve teče kao podmazano. Razgovaramo u njenoj kancelariji u Nemanjinoj.

Za vas kažu da ste žena-zmaj. Sviđa li vam se kad to čujete? Nije lako ženama zmajevima...

- Nije, jer one zaista povuku mnogo više i potroše više energije, baš zato što su žene-zmajevi. Ali prija mi, zašto da ne. Ja jesam i jaka i snažna žena. Volim da radim i nije mi teško da povučem za desetoro. Ne mogu da se trošim napola. Kad radim - radim, bilo da su u pitanju prijateljstva, porodica, posao, knjige koje čitam... Nisam površna. I kao mala sam bila analitična, detaljna i završavala sam sve što započnem.

Jeste li bili štreberka?

- Pa... i ne znam baš. Nisam kao mala. Mislim da je moja majka mnogo patila dok sam išla u osnovnu školu. Uvek sam bila jak vrlodobar đak, ali sve me je mrzelo! Da li zbog puberteta, ali bila sam veoma nemirna i majka je u školu dolazila najmanje jednom mesečno. A onda se to sve promenilo kad sam krenula u srednju školu, gde bukvalno u dnevniku nisam imala četvorku. Samo petice. Menjamo se, eto.

Vaš raspored deluje prilično zastrašujuće. Da li vas bar nekad mrzi da ustanete ujutru?

- Nikada! Obožavam ovo što radim. Jeste da vodim veliki resor, koji se sastoji praktično od tri ministarstva, ali zadovoljstvo mi je da dođem na posao. Ništa mi nije teško, osim ako poslovi ne idu tokom i tempom kojim bih volela da idu. Desi se da mi tada bude krivo i teško.

Osećanja vam se često vide na licu. I pred kamerama. Žustrog ste temperamenta?

- Mnogo žustrijeg temperamenta bila sam pre desetak godina. Umem da budem izuzetno mirna i strpljiva, umem da ćutim. Činjenica je da se to što osećam ponekad vidi na mom licu, ali to je zato što ne volim glumu i foliranje. Znam da to nije dobro za mene, ali šta da radim: takva sam.

Za koje vaše osobine mislite da mogu da iritiraju okolinu?

- Moja upornost, koja se nekad graniči i sa tvrdoglavošću, ume da izazove reakciju kod drugih ljudi. Ali u ovom poslu sam naučila da ako nešto želite da uradite i da napravite rezultat, onda morate da budete spremni na to na nećete samo da hodate utabanim stazama. Morate da pravite svoje puteve kojima dolazite do cilja. To jeste teže, ali je neophodno ako hoćete da uspete. A i ta moja nestrpljivost! Kad vidim da nešto može da se uradi, onda ne gledam ni levo ni desno, već hoću sve da završim što pre! A to, ponekad, jednostavno nije moguće.

Imate li slobodno vreme?

- Naučila sam da ustajem rano. Danas ustajem u četiri ili pet ujutru i uvek imam svojih sat-dva, samo za sebe: da nešto pročitam, pogledam, proverim, uradim... onda krećem dalje. I vreme na poslu je moje vreme, ne pada mi teško - od sednica Vlade do brojnih sastanaka. Nisu mi svi vikendi slobodni, ali postoje oni koji jesu. Da budem iskrena, poslednjih godinu dana više volim da sam kod kuće nego da bilo gde izađem.

Kako izgledaju ti zlatni trenuci?

- Provodim ih sa porodicom. Ili gledamo filmove, trenutno volim trilere (ne i političke trilere), ili nam dolaze prijatelji. Odemo i do pozorišta, na neki dobar koncert ili negde izađemo, ali se trudim da što više vremena provedem kod kuće.

Da li se energija koju u sve ulažete odražava na vaše zdravlje?

- Naravno. Poslednjih nekoliko godina se maksimalno trudim da vodim računa o tome. Zbog visokog pritiska svakog jutra uzimam terapiju. To pokušavam da kontrolišem. Ako ne mogu stalnom fizičkom aktivnošću, onda pazim na ishranu. Na poslu se svi šale sa mnom jer u toku svake nedelje po tri dana pijem samo ceđene sokove od povrća i voća. I da vam kažem - prijaju mi! Unosim dosta vode i osećam se odlično. Ima, takođe, dana kad uveče dođem kući, svi moji su tu, krene večera, a ja s njima ne mogu da jedem!

Kakav vam je odnos sa sinom?

- Divan! Gaga ima petnaest i po godina, u osetljivom je dobu i dobro je dete. Kad vidim da ga nešto pogađa, pa mu zadrhti brada i zaplakao bi, za mene je to pitanje života. Najvažnije na svetu! Ali, s druge strane, ima situacija kada bih ga prebacila preko kolena, kao da je mali. Nekad vas prosto ne sluša. Vi mu govorite, ali on ide kroz kuću kao da nema pojma gde je. Dobro, proći ćemo to...

Da li vaše funkcije imaju uticaja na njega?

- Imaju, kako da nemaju. Iako se u našoj kući retko gledaju vesti, on sve prati na svom računaru. Kad se pojavi nešto loše o meni, on ćuti, ništa ne komentariše, ali u nekom trenutku samo prođe i kaže: "To je, mama, totalno bezveze, nemoj da se nerviraš..." I ja znam da ga boli. Onda sednem s njim i molim ga da ne obraća pažnju. I u školi postoje "situacije", deca su ogledalo svojih roditelja i vrlo su surova. Mislim da upravo deca političara mnogo trpe, mnogo više od drugih javnih ličnosti jer se na njih prenosi sve ono što osećaju roditelji drugačijih političkih opredeljenja.

Nosite kratke suknje, neki vam to zameraju. Britanski stil, da se vide kolena.

- To i volim. Ranije sam se malo drugačije oblačila, primerenije godinama, a sada se trudim da sve ipak bude svedenije. Slažem se da u Vladi treba da postoji protokol u odevanju. Uvek sam vodila računa kako izgledam, kakva mi je kosa, kako se oblačim. Takva sam. Volim da budem žena! I kao klinka sam gledala samo kako ću da se sredim i obučem.

Da li ste kupoholičarka?

- Ranije mnogo više, a sada nemam toliko vremena. Moj dobar prijatelj je dizajner Igor Todorović i pitala sam ga može li da mi napravi suknju po mom ukusu: do kolena, usku, bez struka i s nekim izrezom. I on mi je napravio istu suknju u svim bojama. Suknje i sakoi su ono što mi pravi za posao, prilično klasično.

Postoji li neka političarka čiji vam se stil dopada?

- Dopada mi se direktorka MMF Kristin Lagard. Mislim da je njen stil oblačenja fantastičan. Sve je na njoj lepo. Sviđa mi se i stil Jadranke Joksimović, koja gura svoj fazon.

Pratite modu?

- Ne obraćam posebno pažnju šta je u trendu, već šta mi dobro stoji. Imam 47 godina i nisam neka supervitka žena, tako da moram da vodim računa o tome šta ću da obučem da bi to bilo pristojno i lepo. Volim, rekoh, uske suknje, ali i fine pantalone. Štikle ne mogu tek tako da nosim na poslu jer sam tamo od ujutru do uveče, ali se trudim da ih imam kod sebe. Ipak, čini mi se da više vodim računa o koži i kosi nego o oblačenju.

Šta je sa aksesoarom, kozmetikom?

- Obožavam rukavice, imam sigurno 30 i više pari, svih mogućih boja. Bilo da je leto ili zima, uvek ćete me videti sa rukavicama. U poslednjih nekoliko godina sam počela da nosim i šešire. Slede dobra kozmetika i šminka. Cipele dolaze posle. Od kozmetike volim da koristim "Mer". Trudim se da imam jednu kremu, ali da ona bude kako treba i najbolja. Sada koristim "Šanel" i "La Preri". Jednostavno, volim da imam dobre stvari za svoje lice.

Na šta volite da mirišete?

- Koristim parfeme "Kilijan" i "Šanel". I kao mlada sam koristila "Šanel", tada je bio "šanel noar", sada postoje novi. Tu su i dva, tri parfema "Kilijan" koja volim, jedan je "Woman in Gold".

Poruka ženama?

- Da budu jake i veruju u sebe. I da budu solidarne, ako je to moguće. To je ono što ženama fali: solidarnost. Ima nas malo. Ne treba da vodimo mušku politiku da bismo nešto postigle. Pogledajte muškarce, oni se uvek drže zajedno. I kad su mladi, i kad se ožene imaju svoje dane, večeri, fudbale, u poslu su takođe jedni uz druge. Žene, recimo, kad uđu u ljubavne odnose, sve tome podrede. Zaborave i na prijateljice, posao... Posle se to pokaže kao loš izbor. Treba da se družimo i vodimo računa jedna o drugoj!